Čekanje vatrometa u Bloku 45, foto: Peščanik
Čekanje vatrometa u Bloku 45, foto: Peščanik

Sramota je, ali šta da se radi. Svikli smo se na rijalitizaciju i tabloidizaciju države. Vučić koji se kao kočijaš svađa sam sa sobom, sa novinarima, sa neimenovanim (belo)svetskim zvaničnicima, sa ambasadorima. Dačić koji ima tri stuba spoljne politike – pevanje, igranje i povlačenje priznanja Kosova. Da ne pominjem razne vuline, martinoviće, rističeviće i druga malokalibarska pomoćna sredstva za unižavanje institucija i dijaloga.

Sve je to nešto čega se normalan svet stidi. Ili, još gore, stidimo se jer smo oguglali. Pusti budale, ćuti, gledaj svoja posla.

A šta kad Dačić izjavi da Crnogorci koji žive u Srbiji treba da se izjasne o crnogorskom Zakonu o verskim slobodama, jer „onaj ko je sve što ima stekao u Srbiji ima obavezu da ne ćuti bar po ovom pitanju, a oni koji podržavaju crnogorski režim po ovom pitanju borbe protiv srpskog naroda, mislim da je veliko pitanje da li i dalje treba da imaju srpsko državljanstvo“.

Da ćutimo jer se slažemo da je zakon loš, ali ne bismo baš proterali Crnogorce? Ili nas nije briga za zakon, Mila i SPC a Dačić ionako lupeta, pa što da se pecamo na sve što režim plasira? Imamo preče brige i afere na koje treba svakodnevno podsećati?

Treba li se plašiti Vučića, Dačića i ostalih vučićevaca? Strah je snažno i moćno oružje u očuvanju ovog režima. Pa ako nećemo da im priznamo da mogu da nas uplaše ovakvim pretnjama, nelagoda koju izaziva izjava koja kao da je „teleprontovana“ iz 90-ih ili 30-ih godina prošlog veka, poziva bar na oprez.

Jer ako će građani Srbije koji nisu Srbi gubiti državljanstvo Srbije jer podržavaju (jako lošu, recimo) politiku svoje matične države, Crne Gore u ovom slučaju, gde to vodi? Možda se Vulin doseti da oduzme državljanstvo Srbije Hrvatima u Srbiji koji ne potpišu izjavu da su u Hrvatskoj na vlasti ustaše. Da se uzme i Rumunima koji se ne odreknu rumunske politike prema Vlasima u Srbiji. Da ne pominjem Albance u Srbiji koji podržavaju nezavisno Kosovo. Ili ne žele da osude poteze/izjave Tačija/Haradinaja/Kurtija. Ili javno ne podržavaju Marka Đurića.

Istina, sporno je po kom bi osnovu Dačić sproveo svoju pretnju. Taj se čovek, kao ni njegovo ministarstvo, nisu pitali ni kad su razni kontroverzni prijatelji Srbije, poput Šinavatre, dobijali državljanstvo.

S druge strane, ovaj režim voli raznorazne leks specijalise, pa bi mogao da donese i propis po kome bi oduzimao i delio državljanstva kako im se prohte. Ili bi to mogli da rade i bez zakona. Ko bi se bunio? Sakrili bi to lako, uz medijsku artiljerijsku pripremu, u neku oblandu spasavanja Srbije od Albanaca sa Kosova koji su podobijali državljanstva bez osnova. Samo kad bi im to bilo bitno.

A nije. To je lupetanje na kakvo smo navikli. Pokazivanje zuba za unutrašnju upotrebu. Malo tango, malo tange, zapevaj, zapljuni, pa za pojas zadeni. Ako već nismo medvedi na lancu da zaigramo uz Dačićeve i Vučićeve daire i zurle, treba li da ćutimo? Da dopustimo da sve sramno postane normalno. Podizanje glasa na razne beslovesnosti režima nije odvlačenje pažnje sa Krušika, Jovanjice, Savamale i desetine drugih afera. Samo je sprečavanje da nam sutra sve što rade ne bude, ako ne baš normalno, a ono nebitno. Jer je svejedno.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 06.01.2020.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).

Latest posts by Zlatko Minić (see all)

Author: Zlatko Minić

Zlatko Minić, novinar zarobljen u telu mašinskog inženjera. Novinarstvom počeo da se bavi na Radio Indexu, najduže se zadržao u Beti, gde je dužio resor borbe protiv korupcije. To ga je kao predstavnika novinarskih udruženja odvelo u Odbor Agencije za borbu protiv korupcije 2009, a potom u Transparentnost Srbija. Voli sve što vole mašinci koji se bave novinarstvom u organizacijama civilnog društva: javna preduzeća, izborne kampanje, posebno funkcionerske, transparentnost lokalne samouprave. Analizirao brojne propise i (loše) prakse, učestvovao u izradi više antikorupcijskih (loše primenjenih) akata, radio kao konsultant, trener. Koautor nekoliko knjiga i publikacija o temama koje su zanimljive samo grupi ljudi koje sve lično poznaje: „Rečnik korupcije“ (sa prof. Č. Čupićem), „Politički uticaj na javna preduzeća i medije“ (sa N. Nenadićem), „Funkcionerska kampanja kao vid zloupotrebe javnih resursa“ (sa N. Nenadićem) i „Pod lupom – prva petoletka“ (sa N. Nenadićem, izbor tekstova sa stranice Pod lupom na sajtu Transparentnost Srbija, čiji je urednik).