„Teško je naći oblast ljudskog interesovanja o kojoj Vi već niste otvoreno i neposredno izneli svoje mišljenje, ali postoji jedno pitanje koje se Vama kao humanisti može, pre nego mnogim drugima, postaviti: Čemu u ovo doba pridajete najveći značaj u životu čoveka radi ostvarenja njegove lične sreće?“
Nećete se, naravno, upecati i pomisliti da je reč o pitanju koje su kakve sarape, uzelci ili slični držači mikrofona i voditelji šarenih kič emisija postavili najdražem gostu i sagovorniku. Mada sam, samo da bismo se malo poigrali, iz citata izbacio jedno „druže Tito“ kome se novinar obraća. Nije mi namera da se bavim drugom Titom i da budem toliko neaktuelan da analiziram intervju od pre 50 godina. Nećete, zapravo, mnogo propustiti – drug Tito je u odgovoru okolišao o odnosima u federaciji, nacionalnim pitanjima, pa nekako spojio tok misli sa konkretnim pitanjem, konstatujući da se „lična sreća ne smije zasnivati na nezadovoljstvu ili nesreći drugih naroda ili ljudi“.
Još manje mi je namera da poredim Tita i Vučića, ili sličnosti u podilazećem odnosu novinara i „novinara“ prema jednom i drugom. Takva poređenja i specijalni odnosi sa novinarima i medijima su Vučićeva pasija i opsesija.
Setio sam se ovog bisera „istraživačkog novinarstva“ kada sam krenuo da zapišem ono što je trebalo da bude prva rečenica teksta – da je teško pronaći oblast ljudskog interesovanja i delovanja koju Vučić i vučići nisu razvalili, upropastili ili opoganili i zgadili nam. Ili bar se svojski založili da to učine. Ili da nam otmu iz nepatvorenih psihopatskih pobuda.
Na spisku su upokojeni pisci koje su svojatali, a čija je svaka napisana i izrečena reč vrištala protiv ljudi poput Vučića i njegovog režima. Autori i voditelji emisija koje smo kao deca idealizovali, a iz kojih su uspeli da na površinu isteraju ono najgore. Krali su nam kultne stripove. Obilazili su i markirali, kao svoju teritoriju, kafane, pekare, vina i vinare, mlekare, farme. Trudili se da nam zgade sportske timove i reprezentacije.
I istina je, ako ste pomislili, nisu svi ti ljudi bili žrtve kakvog blic upada naprednjačke kamarile praćene kamerama. Neki su se sami nudili, a neki nisu umeli da odbiju da postanu dekor. Neki su se sportisti sa „protokolarnih“ susreta izvlačili, neki su jasnim gestovima i odnosom prema životu van terena obezbedili da budu skinuti sa liste zvanica, kakav god uspeh da ostvare, a neki su, pak, radosno poklanjali svoje medalje i držali panegirike.
Na spisku onoga što su poganili, bagatelizovali, prisvajali, važno mesto imaju i nacionalni simboli, kao i priznanja, i nacionalna i lokalna. Širok je dijapazon – od naziva ulica, zastave, himne, pa do ordena i medalja.
Stani, reći će budni čitalac – ma koliko se i sam Vučić trudio da stvari tako prikaže, istorija nije krenula od njega. Pa ni loše prakse ni zločinjenje. I ranije je bilo priznanja koja su odlazila u, hajde da upotrebimo što blaži izraz, ruke onih koji ih nisu zavređivali ili su ih dobijali iz političkih razloga. No ovaj se režim specijalizovao da sve što je loše i pogano nametne kao najveću društvenu vrednost, da, hajde da se prigodno, sretenjski, uhvatimo za ordenje, dodelu najvećih državnih priznanja pretvori u najvećoj meri u inaćenje i infantilno dokazivanje pred zamišljenim neprijateljem – bojovnikom „obojene revolucije“.
Nemam nameru da pojedinačno analiziram spiskove dobitnika državnih priznanja, ove ili prethodnih godina, posebno što među njima ima ljudi koje je režim surovo i bezdušno zloupotrebljavao, kao i onih čije su zasluge u oblasti kojom se bave značajne.
Može li se, međutim, razdvojiti priznanje od onoga koji ga dodeljuje? Pitanje je postavljeno pre pet godina u vreme kada se zlo još nije bilo razmahalo do današnjih razmera.
I tada je taj koji dodeljuje priznanja izjednačavao zaslužne i one za koje bi bilo priznanje reći da su „nezaslužni“, a zapravo su nedostojni. Ali danas mu neće promaći bilo ko neutralan, a kamo li neko ko je izrekao reč kritike, zalagao se za istinske vrednosti u društvu, mimo svoje „struke“.
Danas nije više moguće odvojiti bilo koju oblast delovanja i reći – ja orden primam od države za ono čime se bavim, ne interesuje me politika niti ko je osoba koja priznanje dodeljuje i uručuje.
Može li to danas reći sportista nakon što su devastirali timove, saveze, reprezentacije, bilo ko ko se bavi kulturom, može li inženjer to da kaže posle nadstrešnice i svih fušerisanih projekata kojima je prevashodna namena bila pljačka?
A na način na koji su delili ordenje, uglavnom živima, delili su i mesta mrtvima – u Aleji zaslužnih – po svom ukusu i meri, gde je zaslužni moglo da bude mera zasluge za zajednicu i životna postignuća u slučaju da pokojnik nije bio glasni protivnik diktature, a češće je bilo mera zasluga za režim. Treća mogućnost je bila da je reč o kakvom stvaraocu ili „stvaraocu“ čiji je „stvaralaštvo“ prijalo naprednjačkom oku, uhu ili duhu.
A šta će biti posle Vučića? Hoće li neki budući dobitnici hteti i moći da se nađu u istom košu (ili aleji) sa onima kojima je glavna zasluga bila to što su lojalisti ili što je trebalo da režimu posluže ili da ga usluže?
Ta dilema zapravo je deo većeg pitanja – šta činiti sa naprednjačkim nasleđem. Ono materijalno što su uništili, fizički srušili, uglavnom je nepovratno uništeno. A hoćemo li ponovo menjati nazive ulica? Šta sa ruglom i kičom koje su rasejali – od spomenika do čitavih naselja?
Ili možda samo treba da shvatimo, da se suočimo sa činjenicom, da je sve to deo našeg istorijskog nasleđa koje smo zaslužili pogrešnim izborima koje smo pravili. Nije ordene, mesta na grobljima, titule zaslužnih građana, plakete i povelje delio (nacionalni, regionalni, lokalni) gubernator ili namesnik kakve okupatorske vlasti. Mi smo ih stvorili i dozvolili, to je odraz našeg lica. Dug je put da se to lice promeni, da postane nasmejano, prijateljsko. Ili bar za početak da se umije. A suočavanje, sa svojim licem, rukama i onim što su napravile, na ovim je prostorima jedna od najtežih reči.
Peščanik.net, 17.02.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Sve će to prekriti asfalt - 05/05/2026
- Umetnost primitivizma - 23/04/2026
- Sportska kampanja - 20/04/2026
