Sudije ustavnog suda: da li može veća blamaža?

Sigurna sam da ne znate za blamažu koja se dogodila 1. jula 2010. godine u Narodnoj Skupštini Srbije. U listu Danas (možda još ponegde) izašla je štura vest, 2. jula 2010. da je Sabahudin Tahirović izabran za sudiju Ustavnog suda Srbije (USS). U njoj se kaže da ga je predložio predsednik Tadić i da će biti sudija Ustavnog suda umesto Stanke Milanović koja je razrešena te funkcije na lični zahtev. Sem što se još kaže kada je i gde rođen, navodi se i čime se bavio. Umesto da vam prepričavam Danasovu kratku vest, prilažem CV koji je izabrani kandidat za USS dostavio narodnim poslanicima.

To je sve. Ni reči više. Iz ovih nekoliko redaka ove bedne biografije, vidi se da je ove godine, prilikom reizbora, izabran za sudiju Višeg suda u Novom Sadu, što je samo jedan stepen iznad osnovnog (najnižeg) suda. Dotični Tahirović kaže u svojoj izjavi o saglasnosti za prihvatanje kandidature (prilažem original) da je svojim radom i rezultatima rada, naročito u pravnoj struci, dostojan odgovorne dužnosti za koju ga je Predsednik republike predložio. Vladajuća većina ga je bez problema izabrala za tu odgovornu dužnost. Vapaji poslanika (mahom LDP) da se takvi kandidati ne biraju za Ustavni sud, nisu doprli do taster-poslanika.

Predsednik Tadić je Skupštini dostavio dva kandidata. Valjda da bi sve izgledalo demokratski. A oba su ispod svakog zamislivog nivoa. Drugi kanadidat predsednika Tadića, Enver Nikšić, nikada u životu nije bio sudija, ni proš’o pored suda. Prilažem njegov CV, nešto opširniji, ali još upečatljiviji nego prvi.

I na kraju, dužna sam vam objašnjenje o čemu se radi kad se biraju sudije Ustavnog suda u Srbiji. Pošto je Sulejman Ugljanin dobio svog sudiju USS, Rasim Ljajić je tražio da i on dobije svog sudiju USS. Otuda dva bošnjačka imena, mada ste mogli pomisliti da je reč o „pozitivnoj diskriminaciji” manjina. Ne, ni govora o tome! Partije vladajuće koalicije traže da imaju svaka svog sudiju. Sve je uvek ista pozadina. Tadić je postao lider partijske države, a naša država je postala „zarobljena” višepartijskom diktaturom i primitivizmom.

Peščanik.net, 02.07.2010.

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).