Verovatno najgora reklama koju je ova vlast napravila sebi je odluka o dežurstvu zdravstvenog i vatrogasnog kadra ispred – tunela. Ne samo da svet još nije video da se, van vanredne situacije, postrojavaju ekipe za pružanje pomoći posle nesreće, nego je to poslednja stvar koju čovek želi da vidi pre ulaska u tunel. Normalnu osobu bi prepalo i ono benigno „srećno“ kao iznad rudarskog okna, kamoli živa izložba stradanja.
Dobro, delimično razumem: vlast je zabrinuta zbog mogućnosti da – uprkos njenim naporima da čak i sečom kablova onemogućava protok informacija – ipak postoji šansa da je vest o nebezbednom tunelu doprla i do njenog okrnjenog glasačkog tela (po istraživanju većina je za studentsku listu!), posebno do okrnjenih glasačkih glava.
Ali, ako je vlast htela da demonstrira kako ona brine za narod, zar ne bi bilo logičnije da dežura lično predsednik Srbije koji je taj put otvorio na silu i pri tom javno ismevao upozorenja stručnjaka? Njegovo prisustvo bi ulivalo i više poverenja i manje podozrenja jer ga se niko ne bi uplašio kao kad vidi vatrogasna ili kola Hitne pomoći. Drugo, već se hvalio kako njegove Kobre mogu da razbacaju studente za nekoliko sekundi tako da bi za neko eventualno ne daj bože efikasno razbacale i krš i lom. Osim toga, pošto u gradove ionako nigde više nije dobrodošao, statiranje na autoputu bi mu obezbedilo direktan prenos njega među narodom, plus ne bi više morao da maše nepostojećim prolaznicima.
Ako ne računam pesmu Mike Antića – u kojoj, kroz tezu da „kad je, braćo, reklama, treba da je reklama“, pledira da ako već ispred vulkanizera vise gume a kod krojača odela, zašto ne bi ispred škole visili nastavnici (što se bezmalo obistinjuje pod ovom vlašću!) – jedinu slično morbidnu reklamu ovoj naprednjačkoj sam videla u Starom Slankamenu: prodavnica pogrebne opreme tik uz kapiju bolnice ili čak i u samoj bolnici kao u Svetog Save. Razlika je samo u tome što bolnica obično ne želi da svesno prepadne pacijente porukom da se iz nje izlazi sa nogama napred, pre će biti da je neki preduzetnik uvideo šansu za biznis. Tim više čudi da predsednik Srbije nije dao nekom svom biznismenu da (za velike pare koje bi mogli da podele međusobno) postavi neki displej iznad tunela pa da, kao što iznad autoputeva piše „uspori, neko te voli“, na ulazu u okno bude „ubrzaj, neko se za tebe moli“.
Naravno, moguće su bile još neke opcije: da se opet angažuje BIA da i ovde istražuje klizište kao onomad u Grdeličkoj klisuri, da se klizište zapuši nekim stećcima ogromnih dimenzija na kojima bi bila uklesana kultna rečenica predsednika Srbije „nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to predviđeno prvobitnim planovima“ ili da se postave bilbordi sa obaveštenjem da je abolicija za gaženje ljudi uključena u putno osiguranje, da je bejzbol palica obavezni deo opreme uz trougao i prvu pomoć… manje-više bilo šta drugo osim prizivanja nesreće ovim kvazipreventivnim dežurstvima.
Jer – pad novosadske nadstrešnice, od kojeg je ovaj sunovrat vlasti i počeo, desio se u jednoj sekundi. Gašenje tih šesnaest života moglo je da spreči samo neotvaranje gradilišta za putnike. A kad se ispostavilo da je vlast svečano otvorila terminal za odlazak na onaj svet, sada, u sopstvenoj terminalnoj fazi, misli da vidi izlaz. Ali to nije svetlo na kraju tunela, to juri onaj voz iz crtaća.
Peščanik.net, 21.07.2025.
NADSTREŠNICA
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Nadežda Milenković (see all)
- Mačka u džaku, rogovi u vreći - 27/04/2026
- Odurno i otužno - 20/04/2026
- Nije papa nego pa-pa - 13/04/2026
