Taj petak, 13. januar, bio je zaista „Loš dan u Blek Roku“ – zbrka vesterna i film noira. Kao u trileru – najpre je beogradskom Belom dvoru uručena zabrana kosovskih vlasti Aleksandru Karađorđeviću i supruzi mu Katarini da na „srpsku novu godinu“ posete Pećku patrijaršiju i manastir koji je za „srpski Božić“ posetio predsednik Srbije Boris Tadić. Jednonacionalnu, ali humanitarnu pomoć za srpski živalj na Kosovu, dva Njihova Kraljevska Visočanstva (NJKV), kako se lažno predstavljaju, podeliće drugom zgodom. Sa kolena na koleno se prenosilo da je Patrijaršiju čuvala i očuvala stolećima porodica Rugova, koja je za to od dede NJKV dobila titulu vojvode. Neke druge „vojvode“ koje su nahrupile sa severa su u proleće 1999. pobile porodicu čuvara. Saputnik NJKV trebalo je da bude doskorašnji vicepremijer Republike Srbije Božidar Đelić. Ni on nije mogao da pređe granicu.
Kazna Prištine je reciprocitetna, jer ministru za dijasporu Kosova Ibrahimu Makoliju Beograd nije dozvolio da poseti dve opštine na jugu Srbije u kojima su Albanci većina. Za jednog od 23 pešadinca u vladi Kosova žrtvovani su kralj, kraljica i skakač Srbije.
Kazna nije odmazda za izveštaj Njujork tajmsa 31. decembra 1912: „Ljudi na vešalima su visili sa obe strane puta. Put za Đakovicu je postao ’aleja vešala’“. Aleksandrov deda je bio nominalno zapovednik Prve armije u onom balkanskom ratu kad je Kosovo ognjem i mačem priključeno Srbiji.
Istovremeno je u januaru procureo Predlog zakona o dvorskom kompleksu na Dedinju koji se baškari na 135 hektara. Na tolikoj površini se protezao London u 4. stoleću. Danas London ima više stanovnika od Srbijice. Američka Bela kuća je na površini od 7,3 hektara. I Beli dvor i Belu kuću je dekorisala francuska firma Jansen. Dvor i kuća su u stilu koji se u SAD naziva „kolonijalni“. Kad NJKV želi da bude dobar domaćin, kaže: „Pozivam vas sve u moju belu kuću“. A i Šćepan Mali je osim nemačkog, italijanskog i francuskog znao i srpski jezik.
Novum je da će Vlada direktno plaćati vrtlarima, kustosima i restauratorima, a stanari će plaćati svoje troškove. Za šest godina Srbija je samo za dvor u kojem živi rasturena porodica Karađorđević izdvojila 4,85 miliona eura. U 2009. je Karađorđevićima za „održavanje voznog parka“ isplaćeno na ruke 4.660, za kupovinu novina 570, za kancelarijski materijal 3.410, za marke 1.360, za kompjutere 4.240, za baštenske stolice, šišanje travnjaka i friziranje porodičnog stabla 5.190 eura.
U završnom računu Srbije za 2008. piše da je od 300.000 eura, koliko je država platila te godine za održavanje dvorskog kompleksa dve trećine potrošeno na iće, piće, poslugu i „drugu radnu snagu“. Sa toliko novca će Vlada Srbije pokušati da popravi štetu od lanjskih poplava u Novom Pazaru. Istom sumom je lane podržala ratarsku, povrtarsku, voćarsku, vinogradarsku i stočarsku organsku proizvodnju.
Srbija nema para da svakom trećem detetu u porodici daje mesečno 200 eura. Do punoletstva to je po detetu 43.000 eura. Da bi obezbedila prostu reprodukciju stanovništva Srbiji godišnje nedostaje 30 hiljada novorođenih. Ako hoće apanažu, monarh ostaje bez podanika u Srbiji. Kosovsku teritoriju više nema.
Petku još nije došao kraj. List Press koji pre štamparije odlazi na korekturu kod beogradskog gradonačelnika Dragana Đilasa, Tadićevog pomoćnika, objavljuje 13. januara pod naslovom „Sve mračne tajne srpskog dvora“ ispovest Gordane Ćosić, bivšeg asistenta za PR supružnika Karađorđević. Iz ispovesti se može saznati da su je „mesecima zlostavljali“, „preturali po stvarima“, „na kraju batinali“, da je radila prekovremeno i vikendom, a za manje od 200 eura. Od opšte društvenog je interesa saznanje iz ispovesti da „dvor ima PR“, da „Žandarmerija čuva dvor“, da „princeza ima lično obezbeđenje“, da je „bez skrupula i neprikosnoveni vladar na dvoru, dok prestolonaslednik predstavlja samo marionetu i ni za šta se ne pita“.
Poslednji udarac NJKV stigao je iz crnogorske prestonice. Dnevni list Politika, u kome država Srbija ima polovinu vlasništva, čekao je dva dana da bi 13. januara objavio kako Cetinje neće obnoviti spomenik dedi, Aleksandru I Karađorđeviću koji je rođenjem Cetinjanin. Ujedinitelj nema monument ni u Beogradu.
Ovogodišnje Badnje veče bračni par, tri Aleksandrova sina i unuk njihove maćehe proslavili su prijemom u Belom dvoru. Lane je na božićnom prijemu bilo oko 1.200 dece bez roditelja. Na uskršnjem prijemu 2011. bilo je više od hiljadu ranjive dece: Roma, siročića i invalida. Kad su dobila paketiće, deca su morala da se se bace u potragu za jajima u parku Dvora. Deca invalidi su diskriminisana u humanitarnoj trci. Pred ranjivu decu dovode se drugačiji – sa bradom, dubokim glasom i zlatnim lancem opervaženi episkopi Atanasije i Lavrentije u potrazi za novim pitomcima SPC. Ove privatne dvorske akcije pomažu privatnici, firme i organizacije iz Grčke, Srbije i Čikaga, nepoznatog boniteta.
U Belom dvoru NJKV organizuju „humanitarne modne revije“, primaju inostrane delegacije koje su u državnoj poseti Republici Srbiji. Deli se ordenje – akademicima, arhitektama, heraldičarima. Aleksandar je odlikovao bolesnog patrijarha Pavla Ordenom Karađorđeve zvezde. Emajlirani orden je u duplikatu – istovremeno i lažan i pravi. Jedan orden sa istim nazivom je iz Kraljevine Srbije 1904. Drugi iz Republike Srbije ovog milenijuma. Jedna drugoj se državna đinđuva obraća sa: „Ja tebi serdare, ti meni vojvodo“.
Iz zvanične prezentacije „srpske kraljevske porodice“ saznajemo da se „prestolonaslednik Aleksandar II, koji govori nekoliko jezika, posvetio međunarodnoj poslovnoj karijeri… U krug Prestolonaslednikovog interesovanja spadaju i tekući događaji širom sveta“. „Međunarodna poslovna karijera“ NJKV je posao osiguravajućeg agenta u Čikagu. Stric Andrej se istim poslom bavio u londonskom izgnanstvu.
Od 7. marta do 29. novembra 1945. Demokratska Federativna Jugoslavija bila je monarhija sa Petrom II i vladom sastavljenom od predstavnika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i izbegličke vlade. Nakon toga je proglašena Federativna Narodna Republika Jugoslavija, ukinuta monarhija i prekinut pravni kontinuitet Kraljevine Jugoslavije. Kralj Petar nije hteo da abdicira, iako nije imao kraljevstvo. Umro je kao suveren bez zemlje.
Karađorđevićima je Savezna Republika Jugoslavija 2001. godine vratila državljanstvo države najmanje od sve tri Jugoslavije. Republikansko, koje nisu ni imali ni želeli. U Srbiji je manje od četvrtine stanovništva plus Vuk Drašković za restauraciju monarhije. Balkansko NJKV ima i britansko državljanstvo. Aleksandar II je pretendent na presto bivše Jugoslavije, znači i novih država.
Potomci i potomke Karađorđevića potražuju, pa ako treba i preko Evropskog suda za ljudska prava, imovinu u svim državama bivše Jugoslavije. Princeza Jelisaveta, ćerka kneza Pavla, je čim je on dat na korišćenje svim potomcima Karađorđevića izbačena iz dedinjskoj Versaja. Traži preko reda kuću svoje majke u kojoj je sada ambasada Crne Gore.
Jelisaveta živi od svoje firme koja prodaje parfem Jelisaveta. Dok je bila u SAD, isti parfem se zvao Moj anđeo. Godine 2004. se kandidovala za predsednika Republike Srbije.
U „zvaničnoj prezentaciji“ piše: „Kao ubeđeni borac za demokratiju i ljudska prava, NJKV je imao sastanke i bio u stalnom kontaktu sa demokratskom opozicijom i demokratski orijentisanim ljudima širom bivše Jugoslavije… Ovi sastanci doveli su do ubedljive izborne pobede tadašnje srpske opozicije 2000. godine“.
Zašto je petak 13. loš dan u Belom dvoru ukazalo se Aleksandru u utorak. I njegov deda nije hteo da se utorkom bavi politikom, jer su tri člana njegove porodice umrli u utorak. U utorak 3. oktobra 1934. nije imao izbora, pa je stigao u Marsej kako bi ojačao savez sa Francuskom. Upucan je sa francuskim ministrom i vozačem. Udruženje Kraljevina Srbija pod patronatom Aleksandra II ima 15.000 članova i hoće ustavnu parlamentarnu monarhiju u Srbiji. Prva proleterska brigada je formirana sa 1.200 boraca. Za osnivanje stranke u Srbiji treba 10.000 potpisa. “Kao kralj bio bih ambasador našim političarima. Oni su protiv toga jer nekoliko njih žele da budu predsednici Srbije”, rekao je Aleksandar otvarajući kancelariju Udruženja Kraljevine Srbije pred Leskovčanima koji su vikali „Bez kralja ne valja“. Izborno je ovo tromesečje u Srbiji.
Monitor, štampano izdanje, 20.01.2012.
Peščanik.net, 23.01.2012.
