Hotel, hotel i opet hotel… ne skrivajući ironiju piše Le Figaro. Sofitel u Njujorku i Karlton u Lilu, mesta koja je svojom neobuzdanom muževnošću proslavio bivši glavni direktor MMF-a, zamenjena su za lobi jednog petrogradskog hotela. Ovoga puta je Dominik Stros-Kan, neostvareni kandidat za predsednika Francuske i ostvarena „žrtva“ seksualnih skandala, kao član nadzornog saveta istovremeno angažovan u dva ruska privredna subjekta. Prvi je Ruski fond za direktne investicije, stoprocentna „kćer“ Vnješekonom banke i investicioni fond osnovan radi privlačenja inostranih investicija, a drugi, Sveruska banka za razvoj regiona, banka kojoj je glavni akcionar državni naftni gigant Rosnjeft, s Igorom Sečinom na čelu.
Tako se eto i on našao u istom društvu u koje su se već udobno smestili drug Gerhard (Šreder), fratello Silvio (Berluskoni) i glavni piardžija Rusije, Žerar Depardje. To što objedinjuje većinu drugova i prijatelja Rusije jesu godine starosti dostojne poštovanja i lične simpatije Vladimira Putina, a poneke od njih zbližavaju još i nesuglasice s mesnim zakonodavstvom u vezi sa dve najdelikatnije sfere ljudske delatnosti – uplate poreza i zloupotreba seksualnog karaktera. I zato dragi gospodine Stros-Kan: Welcome on board – Soyez le bienvenu – Добро пожаловать u klub penzionisanih drugova autoritarne Rusije i lično tovariša Sečina.
Dijalog s gospođom Dialo, sobaricom njujorkškog hotela Sofitel, Stros-Kana je koštao karijere. Pre neki dan je pak bilo objavljeno da će u vezi sa nedavno otkrivenom ilegalnom mrežom organizovane prostitucije u hotelu Karlton u Lilu, Stros-Kan ponovo morati da stane pred sud. A danas on daje savete ruskim činovnicima najvišeg ranga. Uostalom, tu nema ničeg lošeg. Stros-Kan je poznati i priznati, visokokvalifikovani ekonomista. Nezgodno je jedino to što se na nesreću po naše državne pregaoce, u poslednje vreme (tu je još i sudski proces nad Berluskonijem) pod našom zastavom okupljaju prilično problematični likovi svetske politike.
A u lobiju petrogradskog hotela, Stros-Kan se tokom intervjua zaista stoički borio da zauzda svoj gladan pogled kradomice često upućivan na osobito duge noge ruske novinarke. (Pre neku godinu, kada je sa svojim stoicizmom izgleda nešto slabije stajao, slična situacija se prilično loše po njega završila. Novinarka Marsela Jakub je kasnije izdala knjigu Lepotica i zver, u kojoj je on po njenim sećanjima živopisno nazvan imenom „polučovek-polusvinja“.) No i pored svega, naša novinarka je ipak uspela da Stros-Kanu postavi jedno od glavnih pitanja dana: „Kada smo već progovorili o SAD, ne mogu, a da vam ne postavim sledeće pitanje: Vas su u Njujorku uhapsili kao prestupnika. Kako ste se osećali prilikom hapšenja? Nije li to bio razlog tome da mnogi ljudi više nisu želeli da vas vide kao predsednika Francuske?
„Ako vaše pitanje treba da znači da li je bilo mnogo onih koji nisu želeli da me vide u ulozi predsednika Francuske, onda je odgovor – da, takvih je bilo mnogo. No, istinu govoreći, meni lično se činilo da je bilo mnogo manje onih što nisu, nego onih što jesu“.
To jest, sve je više nego jasno, zar ne? Za skandal je kriva Amerika, koju su eto za potrebe buduće predizborne kampanje najmili konkurenti Stros-Kana.
Ipak, red je da nešto kažemo i o njegovom poslu. Da kojim slučajem rad novinara koji su već navikli da zadaju paradna pitanja nije bio do te mere očajan, intervju koji je ITAR-TAS objavio bi nam iz Stros-Kanovih reči mogao pružiti sijaset izuzetno važnih informacija. On je na primer izgovorio jednu veoma zanimljivu stvar: globalizacija – to je rat! I umesto da ovu tezu pokušaju da konkretizuju, novinari su to preskočili i nastavili sa sledećim, već ranije pripremljenim pitanjima. Stros-Kan kaže: „Evropa bi morala ponovo da se gradi i trebalo bi početi od nule“. Logičan produžetak je – kako? Ali to pitanje niko ne postavlja. Evropa se mora obnoviti „na račun novih pokolenja“. Ma ima li koga da ga upita „a šta vi to zapravo imate u vidu“? Pred vama sedi daleko ne poslednji ekonomski mislilac današnjice! Ima li pitanja? – nema! Nema ni odgovora.
Stros-Kan je između ostalog rekao da je Rusiji neophodno potrebna „internacionalizacija njene ekonomije“. Da. Onome ko Rusiju gleda s prozora međunarodnog hotela u Sankt-Peterburgu, ovakav savet se može činiti kao nešto što nije lišeno smisla. Kada po ceo dan vodiš razgovore s gospodom koja je obučena u dobro skrojena odela i tečno govori sve važnije evropske jezike, tebi se čini da to što govoriš neko zaista sluša. A i zašto bi te uopšte pozvali? Uostalom, konsalting je bivšem šefu MMF-a danas osnovno zanimanje. Zato je i osnovao svoju firmu Parnas sa sedištem na bulevaru Raspaj, pariskoj ulici koju je i naš Vladimir Majakovski nekad davno opevao. On sam govori o tome da redovno konsultuje mnoge kompanije i vlade afričkih i latinoameričkih zemalja. Uzgred, Stros-Kan sasvim opravdano tvrdi da ekonomija zavisi od politike: „Vraćaju se vremena političara i u sledećih deset ili petnaest godina, politika sigurno neće nestati. U sasvim određenim uslovima u kojima se predpostavlja da će političari imati snage da donose zaista neophodne odluke, neizostavno nas čeka preporod politike“.
Eto zašto su njegovi saveti Rusiji beskorisni. Ovde političarima ni na kraj pameti nije da makar i pokušaju da „internacionalizuju“ ekonomiju.
Andrej Kolesnikov, Новая Газета, 02.08.2013.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 04.08.2013.
