Zašto se plaćaju porezi? Zato što se mora. Inače dolazi poreska policija, a potom slede i kazne. Pa ako se žele veći prihodi od poreza, valja ojačati sredstva prinude – policiju i kazne. Inače će bujati neformalna ili crna privreda, ona koja ne plaća poreze.

Zašto se ipak u nekim zemljama neki bogati ljudi, na primer Voren Bafet, izjašnjavaju za više poreze koje bi oni plaćali? Zašto je potrebna prinuda tamo gde bi dobrovoljnost bila dovoljna?

Poređenje sa dobrovoljnom razmenom pomaže. Ljudi kada kupuju robu ili uslugu plaćaju cenu koja se od njih traži – dobrovoljno, a ne prinudno, mada bi rado da prođu jeftinije, ako je moguće. Isto je, bar jednim delom, kod usluga koje se kupuju porezima.

Jednim se delom plaćaju dobrovoljno, donekle u skladu sa količinom i kvalitetom usluga. U meri u kojoj je to slučaj, neplaćanje poreza iskazuje i ocenu da se za ništa ne dobija za uzvrat. Usled toga, jedan način da se povećaju poreski prihodi jeste da se poboljša kvalitet državnih usluga.

Na taj se način još i smanjuje privlačnost crne berze. Usluge koje ne pruža država, ako ih ne pruža, obezbeđuju drugi. Crnoberzijancima je potrebna bezbednost, pravila ponašanja, sudstvo, pa i socijalna zaštita.

Ako su privatni snabdevači tih usluga efikasniji i jeftiniji od države, isplati se ne plaćati porez, već podmićivati ili deliti dobit sa privatnim snabdevačima prinudom, koji se obično nazivaju mafijom. Ukoliko bi država bila efikasnija i jeftinija od njih, crne bi privrede bilo manje. Naravno, ukoliko država radi za mito, tada ona te poslove u stvari prepušta mafiji.

Naravno, biće i u najefikasnijoj i najpravičnijoj državi onih koji se štedro služe državnim uslugama, čak i mimo zakona, a svejedno izbegavaju plaćanje poreza ili ih plaćaju negde gde su oni manji. Kao što će, naravno, uvek biti onih koji kradu, te dobrovoljnost nije dovoljna, već je potrebna prinuda.


Blic
, 02.11.2011.

Peščanik.net, 02.11.2011.