Uzmimo da socijalni protesti dovedu do pada Vlade Srbije, čemu se nadaju oni koji ih mobilišu i usmeravaju na političke ciljeve? Ili, drukčije rečeno, šta očekuju sindikati od pretnje da će oboriti vladu? Da će postojeća vlada prihvatiti neke od njihovih zahteva ili da će ih, u potpunosti ili delimično, prihvatiti neka buduća vlada?

Možda bi valjalo razmisliti o tome zašto se o platama, radnom stažu i penzijama raspravlja sa Međunarodnim monetarnim fondom pre nego sa vladom? Zašto se MMF u sve to upleo, to je posebno teško razumeti. U proleće prošle godine izgledalo je kao da je MMF naučio lekciju i da je odlučio da prestane da se upliće u politički proces zemalja sa kojima ima program, jer mu to nije posao i izgledi na uspeh su mali. U međuvremenu se MMF u mnogim zemljama počeo da bavi i kratkoročnim i dugoročnim strukturnim reformama pa je postao politički akter u više zemalja, kao eto i u Srbiji. To neće na dobro da izađe, ali to je druga tema.

Trenutno, sindikati i svi drugi budžetski korisnici prete vladi, a očekuju da popusti MMF. To je zato što je srpska vlada sastavljena tako da ne bude vlada. To je, bez sumnje, nekome, možda i nekolicini njih, izgledalo kao genijalno rešenje. Odluke donose jedni, a odgovornost snose drugi. Šta je bolje od toga?

Bolja je odgovorna vlada. O tome bi trebalo da razmisle oni koji sada ispostavljaju svoje zahteve ovoj vladi i očekuju da će ih prihvatiti MMF kako vlada ne bi pala. Ovo je neodgovorna vlada, pa će popustiti na pritiske. No, naravno, time će se i završiti njena vladavina. Alternativa je nova vlada koja ima mandat. Ukoliko do toga dođe, a bilo bi dobro da dođe, onda od svih tih socijalnih zahteva neće biti ništa – jer će odgovorna vlada od svih zahtevati više, a ne manje. Jer, ako niste primetili, kriza je velika i para je sve manje.

 
Blic, 03.11.2010.

Peščanik.net, 03.11.2010.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija