Vlada je Narodnoj skupštini dostavila četiri ekonomska zakona. O njima se raspravljalo 28. oktobra. Dinkićevo ministarstvo je zakone predložilo i poslalo Vericu Kalanović da ih brani. Reč je o izmenama i dopunama u zakonima: o fondu za razvoj Republike Srbije, agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, i o turizmu. Ovaj poslednji neću analizirati; radi se samo o jednoj sitnoj stvari – da je Skupština zakon o turizmu donela prošle godine, i evo, nema ni godinu dana, a Dinkić traži da Skupština izmeni ni manje ni više nego 65 članova toga zakona!

Ostali zakoni su kratki i jasni i dosetio ih se Dinkić, da mu posluže za njegovu novu stranku URS (Ujedinjeni regioni Srbije), da se preko njih i njegovih funkcija obezbede sredstava i birači za naredne izbore. Kako je to zamislio?

Vrlo jednostavno. U ta tri zakona, glavne izmene se sastoje u tome što se određenim službama menja sedište. U zakonu o zapošljavanju predlaže se samo jedna izmena – da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda preseli u Kragujevac. Obrazloženje: pojedine državne organe treba izmestiti van Beograda. „Na ovaj način bi se posredno postigla decentralizacija poslova zapošljavanja i veće uključenje ljudskih resursa iz regionalnih centara.“

U drugoj dopuni i izmeni zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza piše isto: sedište Agencije se iz Beograda preseljava u Užice. Obrazloženje je nešto bombastičnije: zakon se donosi zbog značaja koji izvoz ima za povećanje privredne aktivnosti, rast izvoza robe, usluga i investicija u inostranstvo. Tu je i obavezni proces približavanja EU, koji zahteva institucionalizovan pristup rešavanju regionalnog razvoja.

I treći zakon o Fondu za razvoj je ista priča, ali malo opširinija, jer su u pitanju pare. Fond za razvoj se iz Beograda seli u Niš. Tu se predviđa i jedan koristan novitet. Fond će osnivati svoje filijale po Srbiji. Ko će odlučivati o filijalama i gde će se osnivati? Odlučivaće Upravni odbor Fonda. A ko sedi u UO Fonda? Pa sedi predsednik UO fonda, odnosno niko drugi do ministar Dinkić. Pošto se pare dele i po filijalama, kontrola trošenja mora biti postrožena: svaka četiri meseca ima da se pišu izveštaji. I kome se dostavljaju ti izveštaji? Nikom drugom do opet ministru Dinkiću.

Ministarka Kalanović je Skupštini ispričala kako su ovi zakoni veoma važni i moraju se doneti po hitnom postupku, jer treba da reše veliku nezaposlenost, ogromne razlike u platama, regionalne razlike i druge teške probleme.

Ja sam joj odgovorila otprilike ovako:

Vidim veliki raskorak između težine problema koje ste opisali i načina na koji  hoćete da ih rešavate. Neuspešnu privatizaciju rešavali ste tako što ste privatizovana preduzeća opet pretvarali u državna, a sada ćete preko Fonda, sredstvima građana, da pomažete i podržavljena, pa i ona koja imaju manje od 40% društvene imovine. Ne smeta mi što će i ta preduzeća dobiti novac, nego mi smeta što vašim neuspesima opterećujete džepove građana. Ja to zovem hvatanjem sopstvenog repa, vrtimo se u krugu, od državnog do privatnog, pa do državnog vlasništva itd, nikad kraja!

Zar su rešanja za teške probleme koje ste naveli izmeštanje sedišta pojedinih službi iz Beograda u Užice, Kragujevac i Niš, i to što ćete osnivati po Srbiji nove filijale Fonda za razvoj. Blagodareći vama, Istočna Srbija je u Zaječaru već dobila preseljenu Agenciju za regionalni razvoj. Gospodin Senić kaže da je to modernizacija i prvi koraci ka decentralizaciji. Ali, zar je u 21. veku fizičko izmeštanje službi modernizacija? Vi teritorijalno izmeštanje nekih službi nazivate dekoncentracijom moći, i decentralizacijom. To nije tačno. Dekoncentracija moći nije teritorijalno pitanje, ni pitanje mesta sedišta neke službe, nego je to oduzimanje moći od onih koji su je koncentrisali u svojim rukama. Koncentracija moći je u rukama Dinkića, koji će i dalje o svemu odlučivati, bilo da otrči do Niša, bili da sedi u Beogradu. Tako vam je i sa ostalim službama. Da ste hteli dekoncentraciju moći, a i regionalnu decentralizaciju, onda biste napravili novi Fond za razvoj za Južnu Srbiju, koju bi vodili tamošnji ljudi, potpuno nezavisno od ministra Dinkića. Izvinite, moram da vam kažem da je to primitivizam, a ne decentralizacija.

Dakle, niste hteli dekoncentraciju i decentralizaciju moći, nego nešto drugo. Da ste to hteli, vi biste prvo vratili imovinu opštinama koju im je Milošević oteo 1996. godine; osposobili biste opštine da samostalno planiraju svoj razvoj i naprave takav ambijent da mogu privući investitore. Ovako, meni se čini da vi, nas poslanike, pravite budalama. Kažete: kada Nacionalna služba za zapošljavanje pređe u Kragujevac – onda će tobože da bude blizu ljudima iz toga mesta, oni će imati više šansi da se zaposle. Gospođo Kalanović, stopa nezaposlenosti uopšte ne zavisi od službe za zapošljavanje, gde god da je ona smeštena, jer ta služba je uvek samo posrednik. Zapošljavanje zavisi od privrednog rasta i potrebe za radnom snagom, razvoja i investicija koji otvaraju nova radna mesta. Time se ne bave nikakve službe zapošljavanja. Pa i Kragujevac ima službu za zapošljavanje, kao i ostala mesta u Srbiji – pa ni do sada ti ljudi nisu trčali u ovu Nacionalnu službu u Beogradu. Ili, da će izvoz da se popravi ako se agencija prebaci u Užice i neko svakog dana bude jurio tamo. Ovo je sve jedna najobičnija varka, a primetila sam da vi imate i jednu politiku kažnjavanja ljudi. Hemofarmu iz Vršca niste dali ni dinara, iako su tražili pomoć. A zašto? Zato što je direktor Hemofarma odbio da njegova stranka uđe u URS.

Ako se ovako nešto i dogodi, pitam se šta će biti sa ljudima koji su sada zaposleni u tim službama, ovde u Beogradu, a koje izmeštate u druga mesta? Da li ćete ih otpustiti i naći lokalne ljude? Da li će sadašnji službenici svakoga dana trčati do Niša, Kragujevca i Užica? I koliko će to da košta? Gospodo, ovo je haos. Kako ova većina u Skupštini dozvoljava ovoj grupaciji iz G 17 plus da zbog ličnih interesa rastura državne službe, kao da su one njeno vlasništvo?Ja bih vas lepo, pošto ste izneli ovako dobre ideje, prebacila u Trgovište, pa da tamo vi krenete u taj razvoj, i to sa svim vasim saradnicima, da vidimo šta ćete od tog nerazvijenog područja dobro da uradite. Da vidimo vaše rezultate.

A o čemu se tu radi?

G 17 plus ima svoje ogromno ministarstvo za ekonomiju, koje je Dinkić ugojio prema potrebama sopstvene moći i sada se ono bavi svim i svačim, i turizmom i zapošljavanjem i izvozom i čime sve ne. Pošto pravite novu stranku kako biste pošto poto ostali na vlasti, vi ste smislili plan decentralizacije. Vi zloupotrebljavate „svoje ministarstvo“ tako što izigravate nekakvu regionalizaciju, i to premeštanjem onih službi koje „vama pripadaju“. Je li to država? Ministarstva treba da budu institucije, pa da, kada se promeni vlast, znamo koliko ih ima, a ne da svaki put po koalicionom sporazumu delite sve što je narodno, sve što je građansko i sve što je javno. Tako smo stigli do 27 ministarstava, a biće ih i više.

A ja postavljam pitanje – kada je u javnosti održana rasprava kako ćemo postići decentralizaciju, koja je inače potrebna? Nismo o tome raspravljali, jer za to nema političke volje, baš kao što je nemate ni vi iz G 17 plus. Ovo što vi radite dešava se u vašem „feudu“ i niko ne sme da vam se meša. Pošto pravite stranku koja treba da omogući pretežno siromašnim opštinama (a nezposlenost je svuda endemska) da se nekako povežu sa centrom moći i tako nešto dobiju, onda vi to radite tako što „službe svoga ministarstva“, koje tretirate kao vaše lične, teritorijalno izmeštate, ali odlučivanje ostaje kod vas, u vašem centru. Preko toga i preko filijala, vi ćete ljudima sa knjižicom vaše partije dati neku crkavicu, neki poslić.

To što vi radite ja smatram udarom na politički sistem u Srbiji. Već se krenulo sa time da se po opštinama kupuju glasovi, a sada će se kupovati i za Parlament. Vi hoćete da ukinete i ono malo elementarnih dostignuća 5. oktobra, a to su fer i pošteni izbori. Do tada smo imali autoritarni sistem, nismo imali poštene izbore, a vidim da ih opet nećemo imati. Vi ste patentirali sistem da se finansirate iz džepova građana. A sada Narodna skupština treba da usvoji ova tri besmislena zakona i tako direkno radi protiv svojih građana koji su je birali.

Svako ko nije lud vidi šta je vaš motiv, jer ovo ničemu neće doprineti, ni decentralizaciji, ni dekoncentraciji moći; jednostavno, to je način da se preko grbače građana ostane na vlasti.

Iz skupštinskog ugla

Peščanik.net, 31.10.2010.

The following two tabs change content below.
Vesna Pešić

Vesna Pešić, političarka, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja, sociološkinja. Diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala na Pravnom, radila u Institutu za društvene nauke i Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, bila profesorka sociologije. Od 70-ih pripada peticionaškom pokretu, 1982. bila zatvarana sa grupom disidenata. 1985. osnivačica Jugoslovenskog helsinškog komiteta. 1989. članica Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu. 1991. članica Evropskog pokreta u Jugoslaviji. 1991. osniva Centar za antiratnu akciju, prvu mirovnu organizaciju u Srbiji. 1992-1999. osnivačica i predsednica Građanskog saveza Srbije (GSS), nastalog ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije Ante Markovića. 1993-1997. jedna od vođa Koalicije Zajedno (sa Zoranom Đinđićem i Vukom Draškovićem). 2001-2005. ambasadorka SR Jugoslavije, pa SCG u Meksiku. Posle gašenja GSS 2007, njegovim prelaskom u Liberalno-demokratsku partiju (LDP), do 2011. predsednica Političkog saveta LDP-a, kada napušta ovu partiju. Narodna poslanica (1993-1997, 2007-2012).