Šapić se vratio sa svojim šarlatanima i započeo masivan napad na postojeću gradsku infrastrukturu u jeku toplotnih talasa. Napadnut je Stari savski most, Trg Nikole Pašića, Autobuska stanica, Sajam, Surčin. Naprednjačko investitorsko koplje zabodeno je u epicentar Vračara, kao mesto gde će se kopati i betonirati. Pre svega, mesto gde će se seći ono malo preostalog drveća. Ova gradska zona je ionako disala na škrge, ali sada već naglo posustaje. Potez od Slavije do Karađorđevog parka, kako to vole da kažu naprednjaci, postao je jedno veliko gradilište. Odavno su raspisani tenderi, urađeni projekti, dok je SPC za sređivanje Vračarskog platoa odabrala arhitekte i izvođače po starom principu, rukopoloženjem i slobodnim izborom. Radi se uveliko na visokim temperaturama preko 40 stepeni, ruše se stare stepenice na Hramu Svetog Save, lupaju ploče na potezu između dve crkve, a ispod Narodne biblioteke Srbije, prema Skerlićevoj ulici, čitav prostor je ušao u modus vanrednog stanja. Najpre su podignuti paneli sa prikazom idiličnih zeleno-betonskih pejzaža, koji obećavaju veštački raj jednog dana u budućnosti. Stanovnici Vračara, kao i slučajni prolaznici ovih dana mogu da se nadahnu pred tim slikama, zavideći svojim virtuelnim projekcijama, koje mirno šetaju ili se odmaraju na širokom betonskom stepeništu iznad buduće podzemne garaže, daleko od svake nevolje, pre svega od zračenja toplotnog ostrva koje izranja u srcu Vračara.
U predizbornoj kampanji, Šapić je u svim kritičnim zonama, gde je najavljeno rušenje i betoniranje, okačio transparente sa natpisima da opozicija laže kako će se tu poseći drveće i uništiti zelenilo. Najavljivano je da će rekonstrukcija Vračarskog platoa i izgradnja garaže u Skerlićevoj ulici biti usaglašeni sa gradskim ambijentom, čime će ovaj gradski kvart postati jedan od simbola Evrope. Ovih dana se potvrdilo upravo nešto suprotno. Odmah pošto su ogradili jedan deo placa za izgradnju podzemne garaže, tik pored depoa Narodne biblioteke Srbije, usledila je stoprocentna seča drveća i ostalog rastinja. Sada se tamo, iza građevinskih panela, može videti prekopano zemljište, počišćeno od svakog zelenila, spremno za kopanje i betoniranje. Razume se, na panelima se mogu videti pejzaži po završetku garaže: prizori podsećaju na Savski plato, niska plastična trava, poneko drvce, pusti pločnici, izgubljeni prolaznik na njima. Pritom, drveće koje se vidi na tim panelima predstavlja neko imaginarno (rekonstruisano) drveće koje je odavno preraslo krov biblioteke. U njegovoj senci nalaze se veliki prozori ovog zdanja, život teče nesmetano i svi su srećni i zadovoljni: stanovnici Vračara, kao i lokalni „biznismeni“ iz susednih kafića koji sada mogu da zbrinu svoj vozni park. Zadovoljni su odbornici sa Vračara, a najzadovoljniji je Aleksandar Šapić – njegovo lice se ne vidi na tim panelima, ali se njegov osmeh sluti iza njih kao osmeh Džokera, koji zna da će se jednog dana, nakon završetka garaže, građanima ponuditi betonsko čudovište sa retkom sprženom travom i sadnicama koje nikada neće porasti u nenormalnim klimatskim uslovima. Samo će temperatura u toj zoni biti podignuta za nekoliko fatalnih stepeni.
Ali to ne brine nikoga, pa ni crkvu koja sa druge strane kopa svoje majdane. U saradnji sa Šapićem svakako se sprema da poseče drveće koje se tamo nalazi, jer virtuelna projekcija rekonstruisanog Vračarskog platoa obećava raj na zemlji sa silnim sadnicama koje su nanizane u špaliru kao neki zasad rajskih jabuka. Međutim, kada se stanje na terenu uporedi sa virtuelnim prikazom platoa, svakom laiku mora biti jasno da se za takvu akciju mora preduzeti seča postojećeg drveća koje je tu raslo decenijama. Naravno, Šapić to negira, naglašavajući da će se nakon građevinskih radova pristupiti rekonstrukciji zelenih površina. Pokazna vežba u Skerlićevoj, međutim, upozorava da to nije tačno. Raj koji se sprema na Vračarskom platou ima jedan veliki problem – zamišljeni zasadi drveća nikada neće moći da izrastu do projektovane visine u uslovima lokalizovanog toplotnog pakla koji se kovitla oko Hrama Svetog Save i Narodne biblioteke Srbije. Već ovog leta, tokom dugog toplotnog talasa, široki pločnici oko Hrama bez ijednog drveta, bili su pretvoreni u usijanu plotnu opasnu po zdravlje prolaznika. Dodatna devastacija zelenih površina na Vračarskom platou i Skerlićevoj ulici pretvoriće ovaj kvart u urbano toplotno ostrvo na kome temperatura može varirati i do šest stepeni u odnosu na neke druge delove grada.
Seča čeka i drveće u Karađorđevom parku, niže prema Bulevaru oslobođenja, gde se spremaju opsežni radovi na Legatu Mome Kapora. Sve će to jednog dana biti rekonstruisano i obnovljeno novim rastinjem i mladim sadnicama, kažu naprednjaci. Napraviće stariji i lepši Beograd, kao što je svojevremeno njihova radikalska prethodnica izgradila stariji i lepši Dubrovnik. U jeku litijumske agonije u Srbiji, Šapić može nesmetano da razara Beograd do krajnjih granica, dok planovi za EXPO 2027 mogu nesmetano da se izvode. Beograd ionako više ne pripada svojim građanima, jer je odavno već postao tenderski poligon za izvlačenje para. Njegovi pravi vlasnici su naprednjaci i investitori koji se kriju iza urbanističkih projekata. Niko od njih, međutim, neće ostati da živi u Beogradu. Većina njih sprema odstupnicu na severu Italije ili na omraženim hrvatskim ostrvima. Moguće je da će se i vrh SPC-a izmestiti iz zemlje u neke severnije krajeve, zajedno sa naprednjačkom elitom. Zaista, nekomforno je živeti između litijumske pustoši i gradskih temperaturnih bombi. Liturgije i sednice vlade uvek mogu da se projektuju preko video-bima. Vračar ima veliki distopijski potencijal i naprednjaci ga koriste u punom kapacitetu.
Peščanik.net, 31.07.2024.
EKOLOGIJA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Usporavanje točka zla - 21/04/2025
- Filip David: Intelektualac između dva sveta - 15/04/2025
- Poreklo vrste - 11/04/2025
