Izgleda da je u Kuli nešto zaista počelo. Sa Janom koja je odlučila da ne da Kulu. Odnosno sa svim onim građanima i građankama koji su stali uz studentsku listu Glas mladih opštine Kula. Rezultati te neravnopravne, zapravo herojske borbe protiv kriminalnog režima, dobro su poznati: 18 mandata za studente : 19 za listu oko SNS-a. Nenadležni predsednik je i taj rezultat, međutim, ubrojao u onih svojih 10 : 0 kao što se svojevremeno hvalio da je u pregovorima sa Prištinom postigao rezultat 5 : 0. No kako se ispostavlja, Vučić je u pregovorima za normalizaciju odnosa sa Prištinom izgubio sa 0 : 100 pošto nije uspeo da se izbori ni za elementarna prava tamošnjih Srba, učinivši ih naposletku strancima, odnosno vlasnicima nepostojećih ličnih isprava – suvišnim ljudima.
U tom smislu treba posmatrati i sve ostale njegove proglašene pobede, zajedno sa tiskanom glupošću u vidu nalepnice „Srbija pobeđuje“, koju plaćenici SNS-a lepe trasom studentskih akcija koje proaktivno osvajaju stopu po stopu zemlje, oslobađajući građane od straha. A strah je bio najveći saveznik Vučića i njegove partije dok je porobljavao institucije i medije u Srbiji. Ipak, izgleda da je njegovo sejanje straha i užasa propalo, pa je on odnedavno usvojio novi apokaliptični ton u javnim nastupima, trudeći se da sopstvenu krizu vlasti zamaskira globalnom političkom, ekonomskom i ekološkom katastrofom. Tako sada Nenadležni hoda studentskim stazama, preti, nariče, opominje i najavljuje skorašnji kraj sveta. Uskoro će se, prema njegovim rečima, pomračiti sunce, počeće da kuljaju vatre iz vulkana a legije đavola će udariti na nejač, kao na platnima Hijeronimusa Boša.
Ovaj motiv je poznat iz klasičnih predstava o padu diktatora koji su se našli pred opštom pobunom društva protiv njega, partijske vojske i koruptivnih projekata. Slično je nastupao i njegov kolega Viktor Orban koji je uprizorio scene iskušenja pravednika, kome su se ukazale vizije ukrajinskih terorista, đavoljih dronova, kao i ranaca sa paklenim napravama u okolini Balkanskog toka kod Kanjiže. Naravno, ceo svet zna da je za izgradnju tog propagandnog triptiha strave i užasa, jedan od glavnih kolaboranata bio upravo Nenadležni, koji je zloupotrebio Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane Republike Srbije, kao i Vojnobezbednosnu agenciju, čiji direktor Đuro Jovanić je morao pred kamerama da pročita apokaliptični tekst sa Andrićevog venca. Pritom je ukazao na pronađeni ranac sa eksplozivom, kao i na jednog palog anđela iz redova migranata, za kojim će se tragati između tri dana i tri meseca (nije isključeno da će se tragati i tri godine), o čemu će blagovremeno biti obaveštena uznemirena javnost. Naravno, ubrzo je Orban izgubio na izborima, nestala je priča o palom anđelu sa eksplozivom, dalekom rođaku Boleta Stanišljevića iz Banjaluke, dok su Orbanovi oligarsi sa vrećama blaga počeli da beže ka slobodnom svetu – UAE, SAD, Singapur – ne bi li se sačuvali od istrage korupcije koju je najavio novi premijer Peter Mađar. Svakako im je zasmetao i nepodnošljivi ples novog ministra zdravlja Žolta Hegeduša, koji je svakim svojim nastupom podsećao na radost pobede nad orbanovštinom. Sličan ples bi se mogao dogoditi i u Srbiji, zapravo igranje kola koje su nedavno najavile studentkinje ispred Rektorata, kada ih je novinarka Informera pitala da li osuđuju ovo što se događa u Srbiji. Razume se, novinarka je mislila upravo na Studentski pokret i akcije koje izvode, što je u njenom govoru, i ne samo kod nje, označeno pokaznim zamenicama TO, ONO, OVO – čime režim pokazuje sledeće: da je To nešto što svi znaju da postoji, da je veliko, i još važnije da je za njih STRAŠNO. To strašno su studenti, a najstrašnija je fantomska Studentska lista.
Upravo To je uzročnik je novog apokaliptičnog tona Aleksandra Vučića, njegovih medija i analitičara, koji ga prate u korak, nastojeći da artikulišu što strašnije vizije, koje bi pre svega penzionere odvratile od podrške studentima i Studentskoj listi. Međutim, Kula je pokazala da se ni stari ne daju tako lako uplašiti. O tome je ranije vrlo konkretno govorio jedan penzioner u nekom selu, na jugu Srbije, rekavši da je džak brašna uzeo ali da je glasao po sopstvenom nahođenju i osećanju vremena i političkih prilika, koje je uspeo da nazre kroz koprenu naprednjačkih medija, čije slike bošovski trepere pred našim očima.
U Kuli se potom dogodila i prva izdaja ili prebeg, makar privremeni, kao zlokobna najava svega onogStrašnog što bi moglo uslediti. Budući da se ovde ne radi o političkom životu, već o kartelu za koji važi samo zakon omerte, odluka jednog odbornika iz koalicije oko SNS-a da ne glasa za Velibora Milojčića (u dva kruga), izazvala je paniku na Andrićevom vencu, koji je pokrenuo žestoku policijsku kampanju, kao i stavljanje odbornika SNS-a na poligraf kako bi se utvrdilo ko se usudio da prekrši zakon omerte. Prema nekima, bio je to neko iz redova Saveza vojvođanskih Mađara, čiji se lider svojevremeno hvalio da je upravo zahvaljujući njemu naprednjačka koalicija dobila jednog odbornika više u Kuli. Drugi smatraju da je uzrok bio u ličnom animozitetu prema bivšem kadru DS-a Milojčiću, dok treći ističu da se radilo o pukom izvlačenju koruptivnog novca od SNS-a za glasanje koje je urodilo plodom tek iz trećeg pokušaja.
Vučić nedeljama već najavljuje najrazorniji rat u povesti, ekonomsku krizu globalnih razmera, nestabilnost energetskih sistema, neslućenu glad u Srbiji jer rezervi više nema, nema ni nafte, a kako stvari stoje, nema ni nade (u pobedu naprednjaka na budućim izborima). Nema dakle ni pasulja, niti onih dva miliona sardina, što je duhovito uglazbio SevdahBABY na svom pobunjeničkom albumu MuzikAktivizam. Nema ni načina da se država odupre novim hantavirusima jer blokaderi ruše sve – infrastrukturu i svetinje, a pre svega EXPO, šaljući poruku da se studenti neće odazvati na koruptivnu ponudu ESPB bodova za volontiranje. Ko na EXPO udari, poručuju režimski mediji, taj je udario „na politiku koja Srbiju pozicionira kao zemlju stabilnosti, razvoja i prosperiteta“. Zato su poziv poslali i srednjoškolcima treće i četvrte godine. Pojedini đački parlamenti su već odbili ovaj poziv. Nema sumnje da će se slično dogoditi i sa ostalim školama.
Tu sada dolazimo da najozbiljnijeg obrazovnog resursa sa kojim ovaj režim raspolaže – to je skupina studenata koji žele da uče, trajno stacionirani u Ćacilendu. Oni znaju jezike, imaju lepe manire, umeju sa strancima, lepo pevaju i igraju. Mnogi od njih su proveli više dana života u zatvoru i teretani nego kod kuće. Sa takvim potencijalom, Nenadležni može mirno da izađe pred Saru Rodžers, podsekretarku za javnu diplomatiju SAD, bivšu aktivistkinju za slobodu govora Čarlija Kirka, čiju je posetu predstavio kao „veliko priznanje Srbiji, odnosno njemu samom, na ugledu koji je izgradio na međunarodnoj sceni“. Zapravo, on vrlo dobro zna da niti ima ugleda niti ima intelektualnog potencijala da se EXPO nesmetano održi. Jer oni koje je tukao i zatvarao, a koji spadaju u najobrazovaniji deo ovog društva, uveliko organizuju nove akcije u smeru budućih izbora. Ovaj raskol između korumpiranog režima i pobunjenog društva biće sve veći u mesecima koji dolaze, što bi moglo dovesti ne samo do provale jačeg apokaliptičnog tona sa Andrićevog venca, već i do ozbiljnih sistemskih nedostataka u organizovanju međunarodne izložbe, koji se sada mogu naslutiti.
Peščanik.net, 12.05.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Kuliranje apokalipse - 12/05/2026
- Jedna bitka za drugom - 30/04/2026
- Generacija - 21/04/2026
