Koliki je problem javni dug? Pogotovo zato što je sada premašio nivo propisan zakonom o fiskalnoj odgovornosti, dakle veći je od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Problem nije mali ne zato što je nivo zaduženosti sam po sebi visok već zbog toga što je cena zaduživanja, izražena u kamatnoj stopi, previsoka. Uz to, značajan deo je dug prema inostranstvu, što znači da je osetljiv na kretanje kursa dinara. Konačno, razduživanje podrazumeva značajno smanjenje javne potrošnje, a za to nije dovoljno da se smanje izdaci na zaposlene u državnoj administraciji ili da se odustane od određenih investicija, već da se preraspodele prava.

Alternativa je da se povećaju porezi. Javni se rashodi finansiraju iz poreza. Zaduživanje je samo način da se odloži plaćanje, da se porezi plate kasnije. Nešto se može obezbediti prodajom imovine, ali to pomaže samo ukoliko se smanjenjem duga postiže smanjenje kamatne stope po kojoj se može obezbediti novi dug. Nemi prihodi potiču od dividendi preduzeća i banaka u kojim država ima udeo, ali to je isto kao odustajanje od investicija za račun tekuće potrošnje.

No, sve je to od mnogo manjeg značaja od kamatne stope po kojoj se država zadužuje. Ukoliko je ona visoka, to praktično znači da poverioci ili sugerišu da država ne bi trebalo da se zadužuje ili da ne očekuju da im se dug u celini vrati. Ili ovo prvo, zbog ovog drugog.

Kako znamo da je kamatna stopa previsoka? Tako što je uporedimo sa stopom rasta bruto domaćeg proizvoda. Budući da se dug plaća iz poreza, a prihodi od poreza zavise od toga koliki je i kojom brzinom se povećava bruto domaći proizvod, ako je kamatna stopa na dug viša od stope rasta bruto domaćeg proizvoda, javni je dug, koliki god da je, neodrživ. Toliki je problem državni dug.

 
Blic, 04.01.2012.

Peščanik.net, 04.01.2012.