Da li mogu da se zarađuju različite plate za isti rad? Naravno, i to iz više razloga koji određuju tržište rada. No, poređenja obično nisu jednostavna. Neko ko radi u provinciji često prima manju platu nego onaj koji radi isti posao u glavnom gradu. To bi trebalo da znači da je rad u glavnom gradu manje privlačan, pa je potrebno da plata bude veća da bi bilo zainteresovanih da u njemu rade.

No, obično, kada se uzmu u obzir sve okolnosti koje određuju stvarnu vrednost plate, rad u provinciji najčešće ide sa većom platom. Da bi se, dakle, zaposlili ljudi u provinciji, potrebno je da zarađuju više nego kada bi radili u gradu.

Naravno, ako posla ima više u glavnom gradu, provincija će se naći u veoma nezavidnom položaju, jer će imati veću stopu nezaposlenosti, što će uticati negativno na visinu plate koja se može zaraditi. A to će opet terati na iseljavanje, koje može dodatno da pogorša stanje u nerazvijenim područjima.

Dodatan negativan činilac jeste što nerazvijena područja nemaju sredstava da poboljšaju opšte uslove života, jer su slabi izvori budžetskih sredstava. Tako da rđavi izgledi za zapošljavanje, niske plate i rđav kvalitet života mogu međusobno da se uslovljavaju i da znatno povećaju nivo plate koja bi bila dovoljna da bi se podstaklo zapošljavanje u provinciji.

Recimo, duple plate na Kosovu bi mogle da budu dovoljne da se čeka na bolji posao izvan Kosova, što je verovatno i razlog što nije uvek izvesno koji se tačno rad njima plaća? Za produktivan rad je to verovatno nedovoljna naknada, a kao subvencija je to nepravično, što je verovatno imao u vidu Ustavni sud kada je ocenio da su duple plate neopravdane.

 
Blic, 18.08.2010.

Peščanik.net, 18.08.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija