Foto: Predrag Trokicić
Kao što je „Dvanaest stolica“ Iljfa i Petrova postalo paradigma sovjetske Rusije, tako je „dvanaest pištolja“ Stefanovićevog kuma postalo paradigma današnje Srbije. Naravno, prvo je bila komedija; potonje je tragedija.
Ali, neću više da pravim analogije, neka je taj biblijski broj jedina veza između „onog“ i „ovog“. Suviše je među njima velika istorijska distanca i različita im je društvena supstanca. Na kraju krajeva, jedno je ipak književna fikcija, a drugo je surova i krvava, bukvalno, realnost.
Dvanaest pištolja je metafora aktuelnog režima. Nije više ni bitno da li je taj podatak – o broju pištolja koje je posedovao bliski školski/partijski drug, ili šta god da je već, ministra policije, a koji se prvi pojavio u medijima – sasvim tačan ili je malo preuveličan. To je slika i prilika vlasti koja je potpuno razobručena i raspojasana. Koja misli da može sve. I tako se ponaša.
Ona ruši, pali, mobinguje, bije, ubija. Ali nju zakoni ove zemlje ne dotiču, niti obavezuju. Umesto zakona, ovde vladaju kumovi.
Ona sve više živi u nekom svom, paralelnom svetu.
Vučić ide po Srbiji i kao govori o budućnosti, a zapravo samo ponavlja već izanđale fraze. I njegova glavna poruka narodu sve češće je: vi ne treba da brinete, ja ću da brinem. I samo što ne kaže: šta ima da mislite, ja ću da mislim za vas.
S druge strane, Vučić mora da zna da ti ljudi nisu došli da ga vide i čuju; oni su dovedeni. Tu više ni sendviči nisu dovoljni – siti su i oni već svega – preostala je knuta.
On mora da zna da đaci nedeljom ne idu u školu i da ih je, time što ih je postrojio ispred sebe, odvojio od sna, od igre, od učenja. I hoće li opet da kaže kako su ga majke zamolile da se slika sa njihovom decom. Tito je obišao ceo svet, ali se nikad s puta nije vratio u nedelju. Prosto, znao je šta je red i da nedeljom ljudi treba da se odmaraju.
Ogledalce već ima.
Sledeća faza su Potemkinova sela. Pošto je Vučić toliko naobećavao – da ne upotrebim neku drugu, adekvatniju reč – da će ga stvarnost uvek opovrgavati, moraće neki njegov knez/kikirez da ide ispred njega po Srbiji i postavlja makete. I, u stvari, tako će se priča vratiti na početak, jer je Vučić i počeo tako što je narodu pokazivao makete.
Kuće od kartona, tigar od papira. Vlast kao kula od karata. Za putovanje u jednom smeru.
Peščanik.net, 25.02.2019.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mijat Lakićević (see all)
- Paljenje Rajhstaga i druge basne - 07/11/2024
- „Kad je teško – Čović“ - 28/09/2024
- Spiskom na spisak - 10/09/2024
