Fotografije čitateljki, Miljana Radivojević, East London street art

Fotografije čitateljki, Miljana Radivojević, East London street art

Vučelić i Radun podržali Vučića. Prvo, i na prvi pogled, u njegovom obračunu sa Evropskom unijom. A onako „uzgred“, a zapravo u suštini, u njegovom obračunu sa pojedinim medijima, i u njegovom gušenju medijskih sloboda.

Naravno, to su izdajnički mediji. Od Vučelića, desne Miloševićeve ruke, ratnohuškačkog urednika beogradske televizije, nije se drugo moglo ni očekivati. Sa Radunom ga je naravno spojilo antievropejstvo i antizapadnjaštvo, sa jedne, i rusofilstvo, bolje rečeno putinofilstvo, sa druge strane. To što su se baš sada oni našli zajedno na televiziji čoveka koji je dobro predosećao svaku promenu političkih vetrova i vešto im se prilagođavao, posebna je tema koja zahteva detaljnije razmatranje. Ali je vrlo indikativno.

Kažu (Radun i Vučelić): Evropskoj uniji smeta kad god Srbija ima jakog i stabilnog lidera. O kakvom lideru i liderstvu, o kakvoj stabilnosti i snazi se tu radi, imali smo priliku nedavno da vidimo. Onomad, kada je premijer Srbije jednog stranog državnika u sopstvenoj zemlji zamolio za dozvolu da govori na sopstvenom jeziku. Takav gest servilnosti – čak i ako je deo nekakve, tobožnje, političke taktike, providan je i besmislen – nije zabeležen u diplomatskoj istoriji. Ipak to vrlim pobornicima jakog i stabilnog lidera nije nimalo zasmetalo.

Izraz „Dvojac bez kormilara“, da podsetimo, nastao je pre 20 i kusur godina, početkom devedesetih, posle jednog Vučelićevog intervjua sa Slobodanom Miloševićem, a odnosio se, naravno u pežorativnom smislu, na Dobricu Ćosića (prvog predsednika Savezne republike Jugoslavije) i Milana Panića (prvog premijera SRJ). Dvojac iz naslova ovog teksta, iako naravno nema takvu težinu, ima kormilara, zna se i gde.

Problem je, međutim, što u tom čamcu ima mnogo više od dvojice nejakih veslača.

Peščanik.net, 11.01.2015.

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.