Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Od države ostali samo dugmići, a vlast traži da gradimo, ni manje ni više nego – kult države.

Zašto vlast traži da gradimo kult države umesto da gradimo državu? Pod jedan, zato što se kult gradi brže i lakše nego država. Pod dva, zato što je ova vlast dokazala da ume da gradi kult i da ne ume da gradi državu. Pod tri, zato što misli da, ako izgradi dovoljno veliki kult – od njega nećemo moći da vidimo državu. (Ostale razloge dopišite sami.)

No, može li zaista kult da zaseni pogled? Da li bilo koja grandomanska stvar kao uostalom i kula Beograda na vodi, fontane, jarboli, može da zakloni vidik na tanjir i novčanik, na autobus, bolničku sobu, učionicu?

I kakve to države treba da gradimo kult? One u kojoj umesto vladavine prava imamo vladavinu partijaca, u kojoj izvršitelji nesputano vršljaju po stanovima i bankovnim računima, a sudovima je važnije da li u njih ulazite u papučama nego da li ste obespravljani? One u kojoj vlast nad nama imaju i upravnici zgrada i čuvari kontejnera i stražari pred fontanama?

Da se ne lažemo, ne traže oni ni da gradimo državu (jer im je potaman ovakva kakva jeste) niti da gradimo kult države (jer im takvo nešto ne treba) već da – oni izgrade kult predsednika države. Jer veruju da će tako lakše i duže imati berićet.

I naravno da ne žele da izgrade kult predsednika kao funkcije (jer bi to radili i dok je bio prethodni, takođe stranački njihov), već kult ovog predsednika kao ličnosti.

Začudo, najavi izgradnje kulta ličnosti predsednika usprotivila se – ličnost samog predsednika. Rekavši da je, iako su svi prethodnici na toj funkciji kačili svoje slike po javnim ustanovama (a nisu) on ipak zamolio da se njegove ne stavljaju, štaviše – da ih je on svojeručno već skidao.

Za još veće čuđenje je činjenica da je zamolio. Što je velika promena u odnosu na uobičajeni naredbodavni način obraćanja. Pa zaboga, predsednik pred kamerama čak i sedmogodišnjem dečaku naređuje („moraš“) da, iako živi u Hrvatskoj, prestane da navija za Rijeku i počne da navija za neki beogradski fudbalski klub. (Doduše, kad je pred kamerama mogao rođenoj majci da kaže kako bolje od nje zna sa koliko se kilograma rodio, što ne bi i da zna bolje od dečaka koji on klub treba da voli?)

Još čudnije će biti ako gradioci kulta poslušaju predsednika i kad moli, a ne samo kad naređuje. I zaista odustanu od namere da njegovim fotografijama zatrpaju državne institucije.

Jedino neće biti čudno ako umesto fotografija počnu da postavljaju – njegove biste. Jer – kultobolja je to.

Peščanik.net, 28.08.2017.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)

Author: Nadežda Milenković

Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.