Na sastanku Evropskog saveta biće donete odluke koje imaju za cilj da dodatno stabilizuju Evropsku monetarnu uniju, a i da podstaknu privredni rast.

Jedan skup mera će imati za cilj ozdravljenje bankarskog sistema. Kako je kriza izazvana finansijskim problemima, koji su pogoršani recesijom, koja otežava naplatu postojećih kredita i ne podstiče nove, banke u mnogim zemljama gube poverenje štediša i drugih kreditora, pa je u nekim slučajevima – Grčka i Španija – došlo do povlačenja depozita, što preti izbijanjem panike i prave bankarske krize.

Usled toga se razmišlja o nekoj vrsti zajedničkog garantovanja depozita kako će štedišama, bar po tom osnovu, biti svejedno da li drže novac u grčkoj ili nemačkoj banci, i o tome da, na primer, Evropska centralna banka dobije ovlašćenje da vrši superviziju i eventualni postupak bankrotstva banaka.

Druge će mere imati za cilj da ojačaju elemente fiskalne unije, koji su već delimično prisutni, u fiskalnom ugovoru, tako da zemlje kreditori imaju veće mogućnosti uticanja na fiskalnu politiku zemalja dužnika. Ovo je verovatno najsloženiji problem, budući da je samostalnost u donošenju odluka o porezima i javnim rashodima osnov suverenosti i demokratskog načina odlučivanja.

Konačno, postoji saglasnost da je teško sačuvati stabilnost ako nema privrednog rasta, usled čega se planiraju ulaganja u visini od skoro 150 milijardi evra, i to pre svega u zemlje najteže pogođene krizom. Izgledi da se neki paket sa tim merama donese su veliki. No, to je samo početak.

 
Blic, 28.06.2012.

Peščanik.net, 28.06.2012.