Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova objavili su da će iz Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima ukloniti rešenje koje je predviđalo da policija, bez naloga suda, praktično po slobodnom nahođenju, može da ulazi u stanove građana. Protiv tog skandalozno protivustavnog rešenja sam više puta (pa i ovde na Peščaniku) javno istupao pa ovo reteriranje njegovih kreatora doživljavam, razume se, kao dobrodošlo.
Ali iako odustajanje nesumnjivo jeste dobrodošlo, nije izvesno da je baš i dobronamerno. Naime, rešenje od koga se odustaje je bilo više nego očigledno neustavno. Ne verujem da bi moglo proći kontrolu ustavnosti čak ni pred našim indolentnim Ustavnim sudom. Neshvatljivo je da je bilo potrebno višemesečno natezanje da bi kreatori od njega odustali, kako kažu, „zbog primedbi javnosti i civilnog sektora“.
Zato takva naprasna benevolencija prema primedbama javnosti i civilnog sektora asocira na potez koji u šahu zovu gambit, na svesno žrtvovanje jedne figure u cilju građenja ukupne pozicije koja vodi ostvarenju željenog glavnog cilja, pobedi.
Zbog toga se odustajanje od ovog skandaloznog rešenja može prihvatiti sa samo relativnim zadovoljstvom. U Nacrtu i dalje ostaju brojna kontroverzna rešenja, a među njima se po značaju posebno izdvajaju ona koja se tiču biometrijskog video nadzora.
Ukoliko usvoji odredbe o biometrijskom nadzoru u ponuđenom obliku, Srbija će postati jedna od malobrojnih zemalja u kojoj policija sprovodi praktično nekontrolisan, masovni, neselektivni nadzor građana u javnom prostoru.
A kreatori zakona s tim u vezi ne pokazuju ni minimum uvažavanja primedbi javnosti i civilnog sektora. Štaviše, uporno ignorišu i činjenice koje su u vezi sa primenom biometrije relevantne u globalnim razmerama.
Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija preporučio je uvođenje moratorijuma na korišćenje tehnologije za biometrijski nadzor u javnim prostorima. I Evropski poverenik za zaštitu podataka i Evropski odbor za zaštitu podataka su pozvali na opštu zabranu korišćenja tehnologija za automatsku obradu biometrijskih podataka u javnim prostorima. I u procesu izrade Zakona o veštačkoj inteligenciji velika grupa od čak 177 poslanika različitih političkih opcija u Evropskom parlamentu zatražila je zabranu masovnog biometrijskog nadzora nad javnim prostorima.
I naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Konvencija 108+ i Evropska konvencija o ljudskim pravima zahtevaju, kao bitne preduslove za primenu biometrijskog nadzora, da je ta primena neophodna i srazmerna.
Rešenja koja se u Nacrtu nude podrazumevaju masovnu upotrebu novih tehnologija i visok rizik za prava i slobode fizičkih lica. Zato, upravo u svrhu ocene neophodnosti i srazmernosti, postoji izričita zakonska obaveza da se prethodno izradi procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti i pribavi mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Prethodne dve procene koje je MUP izradio (iz septembra 2019. i aprila 2020) i stručni krugovi i Poverenik ocenili su kao loše, očigledno nezadovoljavajuće. I poslednja, s kraja 2022, u javnosti gotovo nepoznata procena nije otklonila nedostatke na koje je ukazivano u vezi sa prethodne dve.
Nesporno je da biometrijski video nadzor višestruko, bukvalno dramatično povećava sposobnost državnih organa da sistematski identifikuju i prate pojedince u javnim prostorima. Nesporno je i da predmet obrade mogu biti ne samo kriminalci i prekršioci zakona već i politički konkurenti vlasti, oponenti iz civilnog sektora, nezavisni, kritički raspoloženi novinari, slobodno misleći ljudi i slično. Masovna primena ovakve tehnologije u javnom prostoru, a praktično bez kontrole, podrazumeva rizik nesagledivih posledica po prava i slobode građana, a naša dosadašnja iskustva u vezi sa obradom podataka o ličnosti primenom čak mnogo benignijih tehnologija potvrđuju da su ti rizici, bilo zbog nemara bilo zbog svesnih, namernih zloupotreba, itekako realni.
Zato je u našim konkretnim okolnostima insistiranje na usvajanju ponuđenih rešenja iz Nacrta zakona neodgovorno. Sa stanovišta i međunarodnog ugleda zemlje i ljudskih prava bilo bi odgovorno jedino odazvati se na apel međunarodnih institucija za uvođenje moratorijuma na primenu masovnog biometrijskog nadzora u javnom prostoru, a za ostale, opravdane slučajeve kao uslov za primenu biometrijske tehnologije predvideti odluku suda.
Nažalost, po mnogo čemu sudeći, vlast nije spremna da to uradi, naprotiv. Zato je veoma važno i dobro da su se i stručna i opšta javnost sve vreme do sada odlučno suprotstavljale svim problematičnim i lošim rešenjima iz Nacrta zakona, a podjednako je važno, čak i važnije da ih nikakve „žrtve“ u vidu odustajanja vlasti od pojedinih takvih rešenja u tome ne pokolebaju.
Peščanik.net, 26.01.2023.
