Foto: Predrag Trokicić
Foto: Predrag Trokicić

Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima ovih dana izaziva oštre reakcije stručne i opšte javnosti. Sasvim opravdano budući da sadrži gotovo neizmenjena sva loša rešenja iz nacrta zakona od kog je posle žestokih kritika vlast odustala prošle godine, uoči izbora.

U skladu sa globalnom aktuelnošću teme, najviše pažnje privlače odredbe kojima se želi legalizovati praktično nekontrolisan biometrijski video nadzor, a potom odredbe čiji je cilj sakrivanje identiteta službenih lica i pretnje kažnjavanjem medijima koji podatke o identitetu objave, čak i kad službena lica prekoračuju ovlašćenja i krše zakon.

Ali ozbiljnu, ništa manju pažnju zaslužuju i odredbe nacrta zakona koje se odnose na ustavne garancije nepovredivosti stana, budući da podrazumevaju relativizovanje ustavne garancije, direktno kršenje Ustava i možda i najveći rizik po prava građana.

Ustav Srbije (čl. 40) garantuje nepovredivost stana:

Stan je nepovrediv.

Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.

Bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.

Ustav dakle ulazak u stan, bez odluke suda, dopušta u samo dve situacije a) ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili b) otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.

Ustav ostavlja da se zakonom uredi način postupanje policije u ovim situacijama, ali ne i da se uvode novi razlozi za odstupanje od ustavne garancije. A Nacrt zakona (čl. 91) razrađuje nekoliko situacija (ako neko zove u pomoć; radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela; radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog optuženog ili osuđenog; i ako je to potrebno radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu) u kojima bi policija u stan mogla ući protiv volje držaoca i bez pismene odluke suda.

A u posebnom, poslednjem stavu dodaje, može se reći perfidno: „otklanjanje neposredne i ozbiljne opasnosti uključuje i postojanje osnova sumnje da se priprema, vrši ili je izvršeno krivično delo“.

Ustav mogućnost odstupanja od garancije nepovredivosti stana vezuje samo za stvarnu opasnost, ne bilo kakvu već neposrednu i ozbiljnu opasnost. Sa stanovišta i pravne i elementarne logike apsurdno je izjednačavati takvu opasnost sa nečim što je jedva nešto više od pretpostavke da se vrši ili čak samo priprema nekakvo krivično delo. Tako se i najslabiji od 4 stepena pouzdanosti koje poznaje naš Zakonik o krivičnom postupku (osnov sumnje, osnovana sumnja, opravdana sumnja i izvesnost) tretira kao dovoljan razlog da policija anulira ustavnu garanciju. Odnosno, jednostavnije rečeno, policiji se daje mogućnost da to čini kad god hoće.

I još bi, povrh svega, po nacrtu zakona (čl. 92) policija mogla, bez naloga suda, kad držalac nije prisutan „upotrebom sredstava za ulazak“ ući u stan i na osnovu krajnje nepreciznog, fluidnog razloga – „ako je neophodno za uspešno izvršenje policijskog zadatka“ – pretresati stan i bez prisustva svedoka.

Rešenja u nacrtu zakona su u očiglednoj suprotnosti sa ustavnom garancijom jednog od fundamentalnih ljudskih prava i to u meri koja garanciju gotovo obesmišljava. Njihovo usvajanje ne bi bilo samo nekakvo apstraktno kršenje Ustava, nego bi podrazumevalo širom otvorena vrata za teške zloupotrebe i krajnje ozbiljno, grubo kršenje prava građana. Sa stanovišta osnovnih ljudskih prava nastojanje vlasti da donese zakon sa ovakvim rešenjima je bez ikakve sumnje – neposredna i ozbiljna opasnost.

Peščanik.net, 17.12.2022.

Srodni linkovi:

Milica Jovanović – Policijski nadzor naših (u)lica

VIDEO – Zakon za policiju

Slobodan Beljanski – O prinudi s ljubavlju


The following two tabs change content below.
Rodoljub Šabić (1955), advokat, prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije. Podsekretar za zakonodavstvo u vladi Ante Markovića, narodni poslanik i potpredsednik Narodne skupštine RS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u vladi Zorana Đinđića. Kao Poverenik dobio brojne nagrade kao što su: 2006. Specijalna povelja (Udruženja novinara Srbije), 2007. Ličnost godine u borbi za slobodu medija (Misija OEBS-a), 2008. Najevropljanin (Prva evropska kuća), 2009. Vitez poziva (Liga Eksperata – LEX), 2010. Reformator godine (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED), 2011. Nagrada za doprinos borbi protiv korupcije (Misija EU i Savet za borbu protiv korupcije), Ličnost godine (Misija OEBS -a) i Počasni član Nezavisnog udruženja novinara Srbije. 2012. Nagrada za doprinos Evropi (Evropski pokret u Srbiji i Međunarodni evropski pokret), 2013. Nagrada za instituciju sa najvišim stepenom antikorupcijskog integriteta (BIRODI), 2014. Nagrada za toleranciju (AP Vojvodina, Opština Bačka Topola i Fondacija Plavi Dunav), 2015. Nagrada za unapređenje kulture ljudskih prava Konstantin Obradović (Beogradski centar za ljudska prava), 2015. Nagrada za doprinos unapređenju prava žrtava (Viktimološko društvo Srbije), 2016. Povelja za građansku hrabrost Dragoljub Stošić (Kuća pravde Strazbur), 2016 Dobar primer novog optimizma (Novi optimizam), 2017. uvršten na listu Heroji Balkana (Balkan Insight), 2018. Aprilska nagrada za razvoj demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava (Grad Šabac), 2018. Nagrada za poseban doprinos ljudskim pravima (Kuća ljudskih prava i demokratije).

Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)