Gašićev grad

Fotografije čitalaca, Damir Romanov

Fotografije čitalaca, Damir Romanov

Prošlo je skoro mesec dana od kada su novinarska i medijska udruženja u Nišu organizovala protest pod nazivom “Znam za jadac” zbog “kriminalnog i politikantskog izvrgavanja ruglu projektnog finansiranja medija”. Tu se radilo o navodnoj konkursnoj raspodeli budžetskog novca namenjenog sufinansiranju projekata kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja – pri čemu je najveći deo tog novca bio dodeljen medijima bliskim vlastima.

Na ovom skupu je takođe skrenuta pažnja na višegodišnje drastično povećanje izdvajanja sredstava za informisanje, o čemu je već pisano. Da slučaj Niša nije izolovan, vidi se na primeru Kruševca koji već nekoliko godina ima iste probleme. Jedina razlika je u tome što u gradu pod Bagdalom zbog cenzure nema nezavisnih medija, pa nema ni protesta.

Prema prošlogodišnjem istraživanju BIRN-a i CINS-a, gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić je tokom 2013. i 2014. dodeljivao novac iz gradskog budžeta preduzećima u vlasništvu svojih prijatelja i članova porodice. Samo dve nedelje posle ove vesti, značajan deo sredstava iz gradske kase za „projekte kojima se ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja za 2015“ ponovo je odobren preduzeću Albos d.o.o. u vlasništvu direktora Gašićeve Televizije Plus, Dejana Miladinovića, kao i preduzeću Add Production d.o.o. u vlasništvu Irene Gašić, supruge bivšeg ministra odbrane. Ukupan iznos isplaćen 2015. godine za ove namene je 5.153.000 dinara, od čega je 3.003.000 dinara pripalo ovim dvema firmama. Takođe, u odnosu na 2015. gradska uprava je izdvojila tri puta više sredstava za finansiranje medija u 2016, pa je podeljeno rekordnih 15.650.000 dinara, i to baš u izbornoj godini.

Poseban trn u oku je suma dodeljena Radio televiziji Kruševac (RTK) u ukupnom iznosu od 9.200.000 dinara. Televizija je dobila 6,4 miliona, radio 2,6 miliona, a portal 200 hiljada dinara.

U Kruševcu se od lokalnih televizija pored RTK gleda još Televizija Plus i Kanal 12 (Jefimija). Kanal 12 je tradicionalno prorežimski orijentisan i njegova programska šema ne sadrži ni najmanji prostor namenjen kritici vlasti, pa se ta poslušnost redovno nagrađuje. Za Televiziju Plus je dovoljno reći da se nalazi na imovinskoj karti Bratislava Gašića i da je direktno prenosila svaki miting SNS-a tokom predizborne kampanje, što je verovatno rađeno u javnom interesu.

RTK je prošle godine, kao jedini ponuđač kroz tendersko nadmetanje zatvorenog tipa, kupio Gašićev prijatelj Radoica Milosavljević1 za 14.000 evra. U istom danu, nekoliko sati pre nego što je kupovina zaključena, objavljeni su rezultati drugog po redu konkursa o dodeli sredstava za projekte kojima se ostvaruje javni interes, gde je ovoj tek privatizovanoj televiziji pripalo 2,1 od ukupnih 2,6 miliona dinara. Ako uporedimo kupovnu cenu RTK od 14.000 evra i visinu iznosa od 2,1 milion dinara koju je Milosavljević dobio od grada, lako dolazimo do zaključka da su ovom privatnom biznismenu građani Kruševca kupili na poklon regionalnu televiziju sa kompletno izgrađenom infrastrukturom, a pride je dobio i više nego solidan džeparac.

Nakon perioda racionalizacije radnih mesta, što je bila priprema za privatizaciju, kroz zbrinjavanje viška zaposlenih putem socijalnog programa, od ukupno 89 radnika na poslu je ostao 31. Oni koji su zadržani u radnom odnosu imaju status honorarnih, a uz standardno kašnjenje plata ugovori im se produžuju na mesec dana. Mogućnošću otkaza vlasnik nesmetano uslovljava novinare i kontroliše uređivačku politiku. Zaposleni su prinuđeni „da igraju kako gazda kaže“. Čak i da imaju neku autonomije, novinari ne bi mogli da prave kvalitetan informativni program zbog premalog broja zaposlenih. Tako je RTK nakon privatizacije postao neka vrsta glasila2 Srpske napredne stranke.

Ove godine, ovoj stanici je dodeljeno 9,2 miliona dinara, iako je kupljena-poklonjena za šest i po puta manji iznos od iznosa predviđenog za njene projektne aktivnosti. Kada se politički interes vlasti stavlja naspram javnog, poslušnost se nagrađuje finansiranjem raznih projekata državnim novcem. Da li medij čiji je glavni izvor prihoda gradska blagajna može da bude nezavisan?3 Da li smo svedoci legalizovane pljačke, odnosno finansiranja neprestane kampanje SNS-a novcem građana?

Lokalni mediji zaista nemaju nikakvu budućnost u sadašnjim proizvodnim uslovima i mogu jedino da budu svrsishodni u promovisanju političkih elita tokom predizbornih kampanja, dok će u međuvremenu disciplinovano emitovati komercijalni program i igrati ulogu PR-ova vladajućih stranaka. Svedeni su da postoje radi postojanja, što dobrim delom finansiraju građani, očigledno ne u sopstvenom interesu. Na pomenutim kruševačkim televizijama, kao i portalima tih televizija, uz glavni gradski sajt krusevac.rs, nema vesti u kojoj se Bratislav Gašić pominje u negativnom kontekstu. Tamo nećete videti vest o njegovom sukobu interesa, ili odbijanju da dostavi tražena dokumenta Zaštitniku građana, ili o aferi helikopter. S druge strane, videćete veliku vest o svečanom otvaranju saobraćajnog znaka, jer ipak je i to u javnom interesu građana, zar ne?

Autor je bloger iz Kruševca.

Peščanik.net, 10.06.2016.

________________

  1. Pored Radio televizije Kruševac, on je kupio još 7 medija.
  2. Vrhunac u poslednjoj predizbornoj kampanji je direktno uključenje RTK u prenos emisije Ćirilica na TV Happy, zadnjeg dana kampanja pred početak preizborne tišine. Zbog toga je Dnevnik u 22 na RTK kasnio skoro sat i po. Gost emisije Ćirilica bio je Aleksandar Vučić sa još nekoliko nestranačkih kandidata sa njegove liste.
  3. U predizbornoj kampanji na ovoj televiziji nije realizovan nijedan jedini prilog sa kritičkim osvrtom na vladajući režim, a o debatnim političkim emisijama u kojima bi se pokrenulo neko kontroverzno pitanje da i ne govorimo.