Raspisivanje izbora se očekuje. O tome da se datum raspisivanja izbora približava svedoče intenzivne aktivnosti u izbornoj kampanji. Mediji o tome izveštavaju svakodnevno. Primetno je odsustvo informacija o jednoj ne malobrojnoj grupi birača koji ne žive u Srbiji već u inostranstvu. Ne bi trebalo izgubiti iz vida da su i oni državljani Srbije koji imaju pravo glasa.
Postavićemo četiri pitanja i pokušati da na njih odgovorimo.
Kada je biračima u dijaspori omogućeno da glasaju u zemljama u kojima žive?
Podaci nedvosmisleno potvrđuju da je ova kategorija birača diskriminisana dugi niz godina, od prvih višestranačkih izbora održanih 1990. godine pa sve do 2006. godine kada su naši državljani koji žive u inostranstvu po prvi put mogli da glasaju u diplomatskim predstavništvima Srbije u zemlji u kojoj žive.
Sve do tada, po zakonu o izboru narodnih poslanika (član 10) jedan od uslova koji je trebalo ispuniti za sticanje biračkog prava, pored punoletstva, poslovne sposobnosti i državljanstva, bio je i prebivalište u Republici Srbiji. Prebivalište u Srbiji je bio jedan od uslova za sticanje biračkog prava koji su naši državljani koji su želeli da glasaju, mogli ispuniti uz dodatne troškove vezane za putovanje u Srbiju.
Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005) u članu 13a ustanovljena je posebna evidencija birača u inostranstvu za svaku stranu državu, a u nju su upisivani sledeći podaci: redni broj; ime i prezime; lični broj; pol; godina rođenja; mesto poslednjeg prebivališta birača pre odlaska u inostranstvo, odnosno mesto poslednjeg prebivališta jednog od njegovih roditelja; podaci o mestu boravišta birača u inostranstvu; i primedbe i napomene. Evidenciju vodi ministarstvo nadležno za poslove uprave, a organ nadležan za vođenje biračkog spiska dužan je da o svakoj promeni u posebnom biračkom spisku odmah obavesti nadležno ministarstvo. Posebna evidencija birača u inostranstvu ni do danas nije uspostavljena.
Aktuelno zakonodavstvo propisuje da se birač koji živi u inostranstvu i dalje upisuje u birački spisak prema poslednjem prebivalištu u Srbiji, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od roditelja, iako se u birački spisak upisuju i podaci o njegovom boravištu u inostranstvu, jer poseban birački spisak za ove birače ni do danas nije uspostavljen.
Ukoliko želi da glasa u inostranstvu birač je suočen sa nepotrebno komplikovanom procedurom koja se sprovodi u svakom izbornom ciklusu iznova i u veoma kratkom vremenskom roku. Nakon raspisivanja izbora birač mora podneti zahtev za upis u birački spisak prema mestu boravišta u inostranstvu dostaviti ga diplomatskom predstavništvu koje zahtev dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove državne uprave, koje upisuje ovu promenu u birački spisak. Birači koji žive u inostranstvu kao jedan od najznačajnijih problema sa kojim se u praksi susreću je upravo komplikovana procedura koja se iznova ponavlja za svake izbore što je za njih dodatan posao i često je razlog što ne izlaze na izbore.
A ta komplikovana procedura koju svaki put iznova birač mora da ponavlja za svaki izborni ciklus to može biti jednostavnija. Dovoljno je pripremiti poseban spisak ovih birača i samo u njega unositi izmene do kojih je eventualno došlo (na primer, ako se birač vratio u Srbiju, ili se po prvi put prijavljuje za glasanje u inostranstvu, ili je promenio adresu na kojoj živi i sl.). Birači u Srbiji ne prolaze tu proceduru već samo ako je potrebno, ako se promenio neki podatak zahtevaju izmenu u biračkom spisku.
Da li znamo koliko državljana Srbije živi u inostranstvu?
Odgovor na ovo pitanje je ne. Podaci su nepouzdani. Procene su između 1.500.000 i 2.500.000. Prema nekim procenama, samo u regionu živi oko 2.000.000 naših državljana. Iako je u popisu stanovništva 2022. godine ovaj podatak evidentiran, zbirni podaci nikada nisu publikovani.
Oslanjajući se na zaista nepouzdane procene, ipak navodimo neke primere. Preko 100.000 naših državljana živi u osam zemalja (Bosna i Hercegovina 200.000 – 1.200.000; Nemačka 400.000 do 800.000; SAD oko 200.000; Australija 150.000 do 200.000; Kanada 100 do 200.000; Austrija 100.000 do 200.000; Francuska 120.000; Hrvatska 125.000). U devet država (Bugarska, Crna Gora, Irska, Italija, Slovenija, Švajcarska, Švedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo) broj naših državljana se kreće od dvadeset do sto hiljada. U 18 država broj naših državljana je manji od 20.000.
I pored nepouzdanih podataka koje treba primiti sa rezervom može se zaključiti da broj naših državljana nikako nije zanemarljiv. Država se prema njima mora odnositi u skladu sa ustavnom normom koja je zbog svog značaja svrstana u osnovna načela Ustava (član 13) a koja propisuje da „Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu“ kao i da „razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom“.
Koliko se birača koji žive u inostranstvu prijavilo da glasa i kolika je izlaznost?
Na ovo pitanje odgovorićemo kroz do sada održane izborne cikluse za predsedničke i za parlamentarne izbore.
| Izbori | Broj prijava birača | Procenat glasalih |
| 2007. parlamentarni | 31.370 | 31,5% |
| 2008. predsednički i parlamentarni | 51.217 | 36,58% |
| 2012. predsednički i parlamentarni | 6.014 | 70,76% |
| 2016. parlamentarni | 8.471 | 70,89% |
| 2017. predsednički | 11.590 | 88,16% |
| 2020. parlamentarni | 13.251 | 69,18% |
| 2022. predsednički i parlamentarni | 30.133 | 70,77% |
| 2023. parlamentarni | 39.270 | 80,34% |
Analiza ovih podataka upućuje na dva osnovna zapažanja. Broj birača prijavljenih za glasanje je veoma mali ako se ima u vidu broj naših državljana koji žive u inostranstvu. Broj birača prijavljenih za glasanje varira između 6.014 (2013. godine) i 38.876 (2022. godine). Porast broja birača prijavljenih za glasanje beleži se kada se predsednički i parlamentarni izbori odvijaju istovremeno (npr. 2008. kada je zabeležen najveći broj birača prijavljenih za izbore – ukupno 51.217, što je ujedno i najveći broj prijavljenih birača u odnosu na sve druge izborne cikluse, kao i za izbore i 2022. godine kada je broj prijavljenih birača dvostruko uvećan u odnosu na izborni ciklus koji mu je prethodio).
U prva dva izborna ciklusa zabeležena je mala izlaznost 2007. godine 31,5%, a 2008. godine 36,58%. Nakon toga izlaznost se znatno povećava i dostiže više od 60%. Procenat izašlih na izbore varira između 69,18% (2020. godine) do 88,16% (2017. godine). To govori da su, uprkos teškoćama sa kojima se suočavaju naši državljani koji su se prijavili da glasaju veliki procenat prijavljenih za glasanje želi da ostvari svoje biračko pravo uprkos preprekama sa kojima se susreće (komplikovana procedura prijave, nepostojanje diplomatskog predstavništva Srbije u zemlji u kojoj žive, nedovoljna informisanost, udaljena biračka mesta što zahteva i materijalna izdvajanja za put i dr.).
U kojim zemljama su državljani Srbije mogli da glasaju?
Odgovor na ovo pitanje zahteva da se najpre odgovori na nekoliko prethodnih pitanja.
Birači koji su u inostranstvu prvenstveno glasaju u diplomatskom predstavništvu (ambasada, konzulat), što znači da u zemljama u kojima Srbija nema diplomatsko predstavništvo državljani Srbije susreću se sa još jednom preprekom.1 Oni glasaju u diplomatskom predstavništvu u drugoj državi. Tako na primer državljani koji žive na Islandu glasaju u Norveškoj u Oslu, od koga su udaljeni više od hiljadu kilometara; državljani Irske glasaju u Londonu gde Srbija ima diplomatsko predstavništvo, što za njih stvara ne samo troškove putovanja, već i pribavljanje vize za ulazak u Britaniju, kao dodatni trošak i prepreku koja im otežava glasanje.
Zakon o izborima za narodne poslanike dopušta mogućnost da se biračka mesta otvore i u drugim prostorima uz izričitu zabranu da se biračko mesto ne može biti prostorija u verskom objektu, objektu u vlasništvu političke stranke ili objektu koji koristi politička stranka, kao i u objektu u vlasništvu kandidata za narodnog poslanika ili člana njegove porodice (član 58, stav 2) ukoliko to nije moguće učiniti u diplomatskom predstavništvu. To međutim nije dovoljno jer mogućnost otvaranja biračkog mesta zavisi i od zakonodavstva zemlje u kojoj birač živi (na primer, u Francuskoj je moguće otvoriti biračko mesto samo u prostoru diplomatskog predstavništva).
U poslednjih pet izbornih ciklusa u periodu od 2016. do 2023. godine državljani Srbije glasali su ukupno u 37 država. Od toga, u svakom izbornom ciklusu glasalo se samo u 13 država od kojih su 5 države regiona (BiH, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija, Slovenija), a samo 9 su države van regiona (Austrija, Belgija, Češka, Francuska, Italija, Nemačka, Švajcarska, Rusija, SAD). U nekim zemljama otvorena su samo 2017. i 2022. godine (Grčka, Katar, a Poljska samo 2017.) U nekima su prvi put otvorena biračka mesta 2017. godine (Liban, Malta, Norveška, Švedska). U nekoliko država predsednički izbori su moguće podstakli otvaranje biračkih mesta i za parlamentarne izbore (npr. Bugarska, Finska, Liban, Luksemburg, Malta, Norveška, Španija, Švedska).
Primetno je da u nekoliko zemalja u kojima Srbija ima diplomatsko predstavništvo i u kojima se glasanje državljana Srbije odvijalo tokom izbornih ciklusa koje pratimo, na poslednjim izborima nije bilo otvoreno biračko mesto. Na primer, u Grčkoj i u Australiji u kojoj živi veći broj državljana Srbije (samo u Sidneju oko 90.000) koji su pre poslednjih izbora glasali, nije otvoreno biračko mesto, ali je bilo otvoreno na Novom Zelandu, iako tamo ima manje naših državljana dok Srbija nema diplomatsko predstavništvo, već ove poslove obavlja ambasada Srbije u Australiji.
Ovi podaci govore da broj država u kojima je organizovano glasanje varira i kreće se od 22 (2016. godine) do 35 (2023. godine).
Ukoliko bi se ustanovio poseban birački spisak za naše državljane u inostranstvu, a u svakoj državi u kojoj Srbija ima diplomatsko predstavništvo otvorilo biračko mesto izbegla bi se komplikovana procedura prijavljivanja za glasanje a biračko mesto bi bilo otvoreno u svakoj zemlji u kojoj Srbija ima diplomatsko predstavništvo.
Treba naglasiti da su naši državljani koji žive u inostranstvu u zemljama u kojima Srbija nema diplomatsko predstavništvo u nepovoljnijem položaju od birača koji žive u zemljama u kojima Srbija ima diplomatsko predstavništvo. Ovim biračima nije onemogućeno glasanje ali je im je nesumnjivo otežano ne samo u odnosu na birače koji žive u Srbiji već i na birače koji žive u zemljama u kojima Srbija ima diplomatsko predstavništvo. I mogli bismo reći da su dvostruko diskriminisani, jer žive u inostranstvu i jer žive u zemlji u kojoj Srbija nema diplomatsko predstavništvo. Pored komplikovane procedure prijavljivanja za glasanje ovim biračima nije onemogućeno glasanje, ali je znatno otežano. Istraživanja sprovedena u dijaspori pokazuju da ovu prepreku birači posebno apostrofiraju.
Predstojeći izbori su prilika da se i u praksi sasvim konkretno demonstriralo da se poštuje Ustav (član 13) i da „Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu kao i da „razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom“.
Hic Rhodus hic salta2
Peščanik.net, 20.08.2026.
________________
- O državama u kojima Srbija ima diplomatsko predstavništvo više na sajtu Ministarstva inostranih poslova: ambasade, konzulati, stalne misije, države pokrivene na nerezidencijalnoj osnovi, počasni konzulati.
- „Ovde je Rodos, ovde skoči“. Maksima se koristi kao poziv da se konačno pokaže ono čime se hvali; prim.ur.
