Foto: Dimitrije Petković

Foto: Dimitrije Petković

Nakon beogradske galerije Progres, izložbu ’’Necenzurisane laži’’ je od ovog ponedeljka moguće videti i u holu Kruševačkog pozorišta. Izložbu je priredila Služba za informisanje Srpske napredne stranke i na njoj je prikazano 2523 od 6732 medijskih sadržaja u kojima se u negativnom kontekstu pominje premijer Vučić, članovi vlade, partijske kolege itd. Kako su došli do tolikog broja negativnih medijskih objava i kojim metodama su ih obrađivali ostaje još uvek nejasno, o čemu je već pisala Sofija Mandić. No, taj zavidan broj eksponata bi trebalo da nas navede na zaključak da u Srbiji nema cenzure, pa je valjda zato vlast odlučila da ovaj, sada već putujući karavan, poseti i Kruševac.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su najviši funkcioneri naprednjaka, a prisutnima se, poput pravog domaćina, prvi obratio Bratislav Gašić. On je pozvao građane da obiđu izožbu i ’’sami prosude da li u Srbiji postoji cenzura, ili su na delu cenzurisane laži’’. Kada to izgovori jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vučića, onda nam je jasno stavljeno do znanja da je cenzura ono što vlast kaže da jeste. Dejan Vuk Stanković je dosledno svom uobičajenom stavu govorio kako u Srbiji ’’ne samo da postoji sloboda govora i mišljenja, već i sloboda koja je zloupotrebljena da se može govoriti bez ikakve odgovornosti’’,1 što znači da autori koriste postojeću, od Vučića datu slobodu, kako bi izmaštavali određene činjenice isključivo s ciljem neopravdanog napadanja vlasti, kao da kontinuirano propadanje zemlje na svim nivoima samo po sebi nije dovoljno. ’’Zloupotreba slobode’’ koju Vuk Stanković pominje je samo manipulativan i neargumentovan pokušaj diskreditovanja kritike na račun vlade, a zapravo treba da prikrije želju vladajuće garniture za medijskom kontrolom.

Korak dalje u celoj priči otišao je Marko Đurić rekavši da su ’’eksponati ogledalo koje smo postavili pred vas, vas, ljude mržnje, koje smo već više puta pobedili na izborima da vam pokažemo da se u Srbiji nikada više neće moći vladati mržnjom’’. Ova izjava problematična je iz nekoliko razloga. Prvo, direktno implicira da je svaki kritički odnos opozicije i/ili pojedinaca prema vlasti mržnja, te ih na taj način izjednačava. Drugo, nejasno je čemu tolika opsednutost onima koji su pobeđeni ’’više puta’’ kada su sve poluge moći u rukama Napredne stranke. Treće, to pasivno-agresivno ’’pokazivanje’’ svakako je vrsta mržnje, no, tu mržnju potpiruje vođenje nacionalističke politike s još uvek jakim velikosrbijanskim pretenzijama.

Kako bi se održale na vlasti što duže, političke elite koriste sve postojeće mehanizme. Broj naprednjaka u ovom gradu sada prelazi 15.000, što znači da će ovo biti jedan od najposećenijih događaja ove godine. Većina članova moraće da obilazi izložbu po službenoj dužnosti više puta, kako bi se stvorio privid o velikoj zainteresovanosti građana, a ujedno i poverenja u vlast. Stoga, instalicija izložbe u Gašićevom gradu ne treba da čudi, jer je u manjim mestima, gde vladajuća struktura ima izrazitu većinu,2 lakše sprovoditi kontrolu i manipulisati narodom. U gradu pod Bagdalom opozcija postoji samo deklarativno, a slobodno izražavanje je omogućeno jedino na društvenim mrežama i na svega nekoliko portala i blogova, dok su svi ostali mediji naprednjačka glasila.3 Takvo stanje predstavlja dodatni problem za sve ljude koji naprave kritički osvrt na račun vlasti, zbog veće izloženosti u manjoj sredini. To možda najbolje ilustruju reči naprednjačkog narodnog poslanika Ivana Manojlovića iz Kruševca da ’’cilj ove izložbe nije bio da se prozovu mediji, već jednostavno da se pokaže način na koji određeni mediji u Srbiji rade’’. U tom smislu, poruka izložbe predstavlja i upozorenje svim potencijalnim uzbunjivačima sa lokala.

Građani Kruševca ne moraju da se bave analizom sadržaja mejnstrim medija kako bi videli u kakvom se stanju nalaze kruševački mediji. Za poslednje četiri godine u lokalnim glasilima ne postoje objave u kojima se Gašić pominje u negativnom kontekstu. Podsećanja radi, u periodu obavljanja funkcije ministra odbrane, zbog brojnih propusta, bio je jedan od najkompromitovanijih političara. Kako ne bismo nabrajali od reda sve afere čiji je akter, dovoljno je reći da lokalni (režimski) mediji nisu objavili vest o tragičnoj aferi helikopter. Ako glavni gradski sajt krusevac.rs koji se finansira javnim novcem ne objavi vest u kojoj se lider kruševačkih naprednjaka optužuje za sukob interesa i/ili za neku drugu radnju koja nije u skladu sa zakonom, onda je to dokaz da nije u fuknkciji javnog interesa, odnosno da neko utiče na kreiranje uređivačke politike.  Nemoguće je da SNS leteći cirkus ’’Necenzurisane laži’’ može da dokaže kako to nije istina. E sad, ako to nije cenzura – kako se onda to zove?

 

Peščanik.net, 07.09.2016.

Srodni linkovi:

Vesna Rakić-Vodinelić – Izložba kao cover page

Branislav Dimitrijević – Predlog za eksponat na izložbi Necenzurisane laži

Slobodan Beljanski – Farenhajt 2523

Sofija Mandić – Veliki lapsus


________________

  1. „Prekršajni sud u Valjevu kaznio je sa 55.000 dinara penzionera iz Gornjeg Milanovca Ratka Jerinića (68) zato što je iz kombija, u kome se nalazio kao suvozač, dok je prolazio pored saobraćajca na Ibarskoj magistrali kroz prozor opsovao premijera Srbije Aleksandra Vučića.“ Celu vest pogledajte ovde.
  2. Trenutna vladajuća koalicija SNS-SPS-JS ima 65 od 70 odbornika.
  3. O tome vidi ovde.