Neobično je da naši mediji ne prate tekuće velike svetske analize o položaju i sudbini ruske državne megakompanije Gasprom, iako je reč o privrednom gigantu koji kontroliše i našu najveću kompaniju – Naftnu industriju Srbije.
Tako je bez odjeka u našim novinama ostao i veliki analitički tekst iz londonskog Fajnenšel tajmsa (14. juna) u kojem su iznete intrigantne teze: da Gasprom „gubi svoju snagu“ i da je posle godina velikog uspona postao „stagnirajuća kompanija“, jer je prošle godine, prvi put u poslednjih deset godina, zabeležio pad profita za 9,5 odsto; da Evropska komisija sprovodi istragu o navodnim monopolskim zloupotrebama u Gaspromovim firmama u EU i da i tržišno postepeno „slabi njegova pregovaračka pozicija u Evropi“, pa mora da napušta indeksaciju cene gasa povezanu sa naftom (to ga već košta 3,2 milijarde dolara godišnje) i formulu naplate „puno za prazno“ prema dugoročnim ugovorima (gubitak po ovom osnovu je već 900 miliona dolara, plus neizvesna naplata od Ukrajine još sedam milijardi dolara), to jest prinuđen je da se suoči sa stabilnom i moguće dugoročnom tendencijom pada cena gasa i da prihvati povezivanje cena prirodnog gasa sa kretanjem cena na „spot tržištima“ gasa; da „njegov keš odlazi u poslove koji ne donose novac“, to jest da mnogo ulaže u gasna polja, a ne može da poveća proizvodnju prirodnog gasa koja je u padu; da je Gaspromova tržišna kapitalizacija iz 2008. (kada je prvi čovek kompanije Aleksej Miler prognozirao da će ona u dogledno vreme dostići trilion dolara) sa 250 milijardi dolara danas pala na samo 90 milijardi; da je Gasprom nespreman dočekao „nekonvencionalnu groznicu“ (eksploziju ponude nekonvencionalnog gasa iz SAD i Kanade), pa je prinuđen da odustane od eksploatacije ogromnog gasnog nalazišta Stokman u Barencovom moru („ostavljamo to budućim generacijama“, saopšteno je u Moskvi); da je Gasprom neuverljivo objasnio zašto je pre nekoliko sedmica napustio tender za kupovinu grčke gasne distribucije, mada je jedini otkupio tendersku dokumentaciju (i verovatno tako tu mrežu prepustio Azerbejdžanu, pa se otvara mogućnost povezivanja njegovih nalazišta, preko Turske i Grčke, sa tržištem Italije); da u samoj Rusiji gubi monopolsku poziciju pa se očekuje da će Rosnjeft i Novotek do 2020. preuzeti oko 20 odsto domicilnih isporuka gasa; i, napokon, da projektom megagasovoda Južni tok, koji će ga koštati oko 21 milijardu dolara, narušava pravilo da se novi gasovodi isplate samo ako idu ka novim tržištima.
U ovom tekstu čuvenog Fajnenšela koji je, verovatno ne slučajno, plasiran uoči 16. svetskog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu (koji otvoren u protekli petak 21. juna), istina, navode se i neki „protivargumenti“ u korist Gasproma: da se u Evropi, čak prema „konzervativnim procenama“, u narednih deset godina očekuje porast godišnje potrošnje prirodnog gasa za 110 milijardi kubika (zbog gašenja elektrana na ugalj), što je blizu današnjim godišnjim isporukama gasa iz Rusije evropskom tržištu; da je pad potrošnje gasa u Evropi od osam odsto u 2011. i 10 odsto u 2012. godini posledica prolazne evropske recesije; da je i pored prošlogodišnjeg pada profit Gasproma od 37 milijardi dolara i dalje respektabilan u svetskim razmerama; da je sunovrat Gaspromove tržišne kapitalizacije posledica sunovrata svih svetskih, a naročito ruskih vrednosnih akcija za tri četvrtine tokom 2009. godine; te da Gasprom i dalje ostaje glavni Putinov finansijski oslonac, jer daje osam odsto BDP Rusije i puni 20 odsto njenog državnog budžeta.
Zašto ovde, bar telegrafski, prepričavamo jedan tekst iz londonskog lista? Zato što je kod naših političara i urednika medija uspostavljen jedan besmisleni, navijački, takozvani „pozitivan pristup“ svim velikim ekonomskim temama iz Rusije, a pogotovu je „nedodirljiva“ za svako kritičko promišljanje svaka tema povezana sa projektom „Južni tok“, pa i sa realizacijom poznatog međudržavnog energetskog aranžmana Srbije i Rusije (kada je Gaspromnjeft preuzeo kontrolu nad NIS-om).
Istina, uopšte uzev, malo se kod nas piše i o drugim velikim privrednim kompanijama u svetu, a ekonomske rubrike zalepile su se za petljanje Vlade Srbije sa finansijskim deficitima – kao da ti deficiti nisu posledica jedne doista zabrinjavajuće provincijalizacije srpske privrede. A provincijalizacija privrede i društva uvek i počinje sa provincijalizacijom tematskog okvira u novinama.
Novi magazin, 28.06.2013.
Peščanik.net, 28.06.2013.
