Zahuhtava se predizborna kampanja – mnogo se govori, ali se o najvažnijim stvarima mnogo i mučno ćuti.
Bliži se Uskrs a za njim će i Đurđevdan, sudbonosni kako mnogi uporno ponavljaju. Bliži se i peta nedelja uskršnjeg posta koja se u kalendaru zove Gluvna: odmaklo se u postu i dolazi vreme ćutanja, pokajanja. Nema, istini za volju, mnogo njih – izuzecima svaka čast – kojima su oči baš pobelele od posta i podvizanja. U Crkvi posebno. O svemu se ćuti, ali to ne važi za političko delovanje i namicanje novca za vreću ckrvenog budžeta koja je malo pa poderana. Vladika radikalsko-mileševski preosvećeni Filaret se više bavi bankama nego eparhijom. On uporno i s mukom svog Belog anđela mileševskog unovčava. Za hologram naplaćuje. I to papreno. Ne bi to išlo tako lako – da mu država u trag ući ne može – da nema dobra politička leđa: ne odustaje on od radikala i njihove perjanice i čelenke vojvode Šešelja, a spremao se i u Hag da poljubi ruku S. Miloševiću. Zaboravio je da čovek snuje, a onaj odozgo odlučuje – za sada on odlučuje o svemu, a najviše o tome da državi ne treba plaćati porez. Ni struju ni vodu. Dokle će, o tome se ćuti jer dolazi Gluvna nedelja preduskršnja. Sada podržava M. Mrkonjića i V. Ilića – učestvuje na njihovim zborovima – a V. Koštunica je svetac u njegovom versko-političkom ikonostasu.
No, nije Filaret toliko važan jer i druge vladike se spremaju da u svojim dvorcima učenicima peru noge.
A što se političkih prvaka tiče, tu o ćutanju ni reči biti ne može, jer traje nadvikavanje kao na vašaru. Ministar za sve, I. Dačić, je najglasniji. Poručuje B. Tadiću da se „ne igra sa socijalistima“. Zajedno su političari sa svecima, i tu je sv. Đorđe koji ubiva aždaju ili sv. Nikola, te redom sve po crvenom slovu. Svak je nekom aždaja, jedino doktor K. neumorni uzda se u svoje kljuse i u Ruse i nudi banalnost iz neke svoje knjige – lično je intervjuisao sebe – i sada govori, ali o važnom uglavnom ćuti. Kao i svi. Sve je o ubistvu Z. Đinđića rekao i to odlično Denis Kuljiš – a kada smo mi to govorili niko nam verovao nije, ili tek retki – najbolje o nama pišu stranci. Ruka neka, da li karađorđevićevska ili svetosavska, uistinu je to uradila. To je priznao i Amfilohije nad odrom, ali sve se zaboravilo. Mi imamo problema s pamćenjem, ali ne i sa zlopamćenjem. Ne bismo o tome da se nije oglasio sam tužilac koji kaže da su krivi oni koji su pucali, a da neke „pozadine“ nema. Odnosno, on je u izjavi to formulisao još bolje: bila je pobuna JSO uvod u zločin – kada su se naoružani pojavili u „svojim radnim odelima“ – ali pozadine nema pa nema. Ova sofistika je zapanjujuća. Govori se, ali je najvažnije umeti ćutati i bitno prećutati. U postu smo preduskršenjem, a čeka nas i Gluvna nedelja. Zbunjeni smo ovom izjavom tužioca pa i nismo – sto godina nam je trebalo da otkrijemo „političku pozadinu ubistva poslednjeg Obrenovića“, a godina se poklopila – 1903-2003. I to su uradili istoričari, a ne sudije i tužioci i sva je prilika da će se po pozivu za saslušanje kod sudije imenovani odazvati za narednih sto godina. Do tada su nedodirljivi. Ko će probosti aždaju još se ne zna, ali svi prete jedni drugima i spremaju se da budu premijeri ili šefovi države. Mi baš umemo da ćutimo i da Gluvnu nedelju poštujemo, a najbolje to čini tužilac, koji govori tako da ni sam siguran nije šta je rekao. Uvoda je bilo, i ubistva je bilo, ali nema krivih – osim onih u zatvoru već. Da se ne bi baš činilo da ćutimo skrušeno u postu, neki ministar obećava đacima recimo – kineski u sto lekcija. A sv. Đorđe je već ubio jednu aždaju – to je bio Z. Đinđić, jer su ga tako označavali javno i to izjavljivali u mnogo prilika. Da je mučki ubijeni Z. Đinđić bio neka „aždaja“ nijednog dokaza nema, ali je sada vreme malih palanačkih aždaja koje jedna na drugu kidišu. O sv. Đorđu nećemo – davno je i on ostao i to sasvim bez oreola. On je inače legenda. I čista i „pačista“ nam nedelja nije mnogo značila, a tek Gluvna neće. Slušali smo publičističke i spisateljske aždaje na promociji knjige jednog pisca – hajde da naslov prevedemo na latinski – De bello bosniaco. I ostali smo zbunjeni među gluvima u osvit nedelje Gluvne. Ni seni od Marije Egipćanke koja se kajala i podvizala u pustinji, ni posipanja pepelom. I u Crkvi i u državi su naučili ćutanje kada valja nešto reći. Ćuti tužilac, ćute svi i progovoriće jednom – posle sto godina. Tačno po crkvenom kalendaru i kada pada Gluvna nedelja.
U Beogradu ćutimo kada treba govoriti a govorimo – bučno i bestidno – kada bi trebalo ćutati.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 18.03.2012.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
- Na godišnjicu smrti Mirka Đorđevića - 17/04/2021
- Biblioteka Mirko Đorđević - 18/05/2017
