Fotografije čitalaca, Goran Fejić

Fotografije čitalaca, Goran Fejić

U seriji poruka koje su javnosti uputili naši ministri tokom novogodišnjih i božićnih praznika teško je identifikovati neke novije prioritete ekonomske politike u 2016. godini, iz čega bi se moglo zaključiti da je i sama Vlada Srbije svesna da započeti procesi (pre svega) finansijske konsolidacije i postepenih zakonodavnih reformi još nisu okončani (a neki ni pokrenuti) i da i dalje “privredna biblija” ostaje trogodišnji sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom. Možda je jedina “novost” to što je 2016. godina proglašena za “Godinu preduzetništva”.

Mada nekako imam otpor prema takvim državnim akcijama u nacionalnoj ekonomiji, koje su dosada uglavnom bile propagandno-marketinškog tipa, držim se onog duhovitog slogana da “ako ne šteti, sigurno koristi”, pa nemam ništa protiv što je ministar privrede Željko Sertić, izjavio da će “Godina preduzetništva” biti iskorišćena za “ojačavanje našeg privatnog sektora” (Dnevnik, 10. januar).

Sertić je pri tome izdvojio nekoliko pravaca akcije na poboljšanju privrednog ambijenta za preduzetništvo. Prvo je naglasio da će njegovo ministarstvo slediti Ministarstvo finansija u pokušaju da se smanji pritisak parafiskalnih nameta na privredu. Istina, preskočio je takve namete koje nameće Vlada Srbije, već je spomenuo samo “nepotrebne i karikaturalne namete opštinskih vlasti koje tako finansiraju svoje promašane projekte, dodatno stranačko zapošljavanje, partijske aktivnosti”. Takvo naglašavanje opštinskih nameta verovatno je povezano sa objektivnom opasnošću da će opštinske vlasti u Srbiji, kojima je republičkim budžetom za 2016. godinu oduzeto oko osam milijardi dinara prihoda, deo tog manjka pokušati da nadoknade, delimično, i nekim svojim taksama (osim pojačanim oporezivanjem građanske imovine). Dakle, i ovaj primer pokazuje da riba uvek smrdi od glave i da je u privrednom sistemu uvek sve povezano, mada se to ne vidi na prvi pogled.

Sertić je u više navrata, pa i u već spomenutom intervjuu novosadskom Dnevniku, u okviru “Godine preduzetništva” smestio i program mera za suzbijanje sive ekonomije, koja, pre svega, nelojalnom konkurencijom urniše one koji nešto proizvode i prodaju po zakonu i uz zakonom određene dažbine. Po njegovim rečima, program protiv sive ekonomije sadrži jačanje nadležnih institucija (inspekcija, pre svega), poboljšanje sistema fiskalizacije i uvođenje mera motivacije za prelazak u legalne privredne tokove. Kad je reč o ovom poslednjem, on sigurno cilja na olakšice za “prijavljivanje radnika” koji rade na crno, što je, dakako, mera koja ne može da zameni generalno smanjivanje poreskog pritiska na rad, a prebacivanje dela tog pritiska na kapital. Takve “ciljane olakšice” obično imaju za nus-posledicu raznovrsne špekulacije i širenje neravnopravnosti među preduzetnicima, što je uvek veoma opasno.

Generalno, Sertić je “Godinu preduzetništva” opisao kao “široku i sinhronizovanu akciju cele Vlade”, a “cilj je bolje okruženje za poslovanje i ukidanje prepreka, bolji pristup izvorima finansiranja, povezivanje privrede i nauke u cilju inovacija, unapređenje sistema obrazovanja, edukacije.” On je sve to poentirao rečenicom: “Želimo da razvijemo duh preduzetništva i motivišemo, posebno mlade ljude, da uzmu sudbinu u svoje ruke”. Tome se doista ne može ništa prigovoriti, osim što se iz dosadašnjih akcija Vlade Srbije još ne vidi koliko je spremna da državu malo više povuče sa prve linije bitke za osamostaljivanje preduzetnika u odnosu na tu državu i njen aparat.

Uzmimo samo primer najavljenog “zakona o crnim listama”, koji bi ubuduće trebalo da spreči “nesavesne poslodavce da unedogled gase i otvaraju nove firme kako bi izbegli plaćanje svojih obaveza i na taj način zakidali i državu, i poslovne partnere i svoje zaposlene”, kako je novinaru Dnevnika rekao ministar Željko Sertić. Na jednoj strani, reč je doista o raširenom hohštapleraju koji zloupotrebljava jednu temeljnu slobodu – slobodu privređivanja.

No, za takvu zloupotrebu je odavno izmišljen pravni institut “lažnog bankrotstva” sa svojim kaznenim odredbama i pravnim posledicama. Pošto još ne znamo šta bi i kako regulisao najavljeni “zakon o crnim listama” i da li bi te crne liste pisala neka specijalna institucija ili neka famozna Vladina dežurna grupa ili komisija nekog ministarstva, ne možemo još ništa kritički reći o tom zakonskom projektu, osim što moramo izneti zebnju da to može “Godinu preduzetništva” da dovede na klizav teren nove “državne segregacije” u prostoru spomenute “slobode privređivanja”.

Novi magazin, 15.01.2016.

Peščanik.net, 15.01.2016.