Fotografije čitalaca, Nebojša Nenadić

Fotografije čitalaca, Nebojša Nenadić

Jeste li i vi primetili da sportski komentatori ne znaju kako da se ophode prema nazivu nacije? Ako gledate tenis čućete da udara Španac, Švajcarac, Ukrajinac… dok sa druge strane udara ”prvi reket sveta”. Da se ne bi ponavljali, ponekad udara i ”Đoković”, ”Novak Đoković” ili prisno: ”Nole”, ali nikada ”Srbin”, odnosno ”Srbijanac”, što bi bio pandan odrednicama koje koriste za druge igrače. Isto je i u drugim sportovima. Igraju Nemci, Francuzi, Amerikanci protiv – naših. Ili protiv Plavih. Ili protiv nacionalnog tima, naših reprezentativaca, eventualno Orlova, u najboljem slučaju igraju protiv Srbije, samo nikada ne igraju protiv Srbijanaca.

Kako smo došli do toga da je nekako nekorektno nazvati naše ljude imenom nacije?

Pa tako što hulje i nitkovi godinama hotimično prisvajaju i podređuju sebi neke reči, čime ih i nehotice izvrgavaju ruglu. Što logično dovodi do zbrke. A zbrka sa rečima uvek proizvodi zbrku u mislima. Što mnogima savršeno odgovara.

Kidnapovali su i isprofanisali neke do tada neupitne reči kao što su: patriota, rodoljublje, domovina… Toliko su izbrukali reči: Srbi i Srbijanci da imamo utisak da je nepristojno uputiti ih nekome, a tek bi bio skandal nazvati Srbijancima – što bi bio ispravan naziv nacije – one koji jesu državljani, ali ne i pripadnici srpskog naroda. Situacija je toliko komplikovana da nam je možda jedini izlaz da smislimo potpuno novo ime države, a da ovo eventualno iznajmimo Makedoniji. Em bismo rešili svoj problem, em bi Makedonija rešila svoj spor sa Grčkom i mirna Bačka. (I eto ti nove zbrke sa ovim ”mirna Bačka” i rasprave da je Vojvodina u stvari SremBanatBačka i nije autonomija.)

Ali, nemamo mi zbrku samo sa krupnim rečima. Nama su zbrkane i one sitnije, svakodnevne, gotovo obične. Gospodin, na primer, ili gospođa i gospođica.

Dok su u nekim državama usvojene pisane skraćenice koje brišu razliku između ”gospođa” i ”gospođica” ili smišljene potpuno nove, rodno neutralne zamenice za treće lice, ne bi li se smanjila diskriminacija, mi, naprotiv, tendenciozno koristimo ovu vrstu oslovljavanja baš da bismo diskriminisali, po mogućnosti i uvredili. Na primer, više puta izgovoreno ”gospođo ili gospođice” u jednom TV duelu nije bilo pitanje kako bi ta ženska osoba volela da bude oslovljavana, već sugestija gledaocima da nešto nije u redu sa njenim statusom (nije udata – aha, niko je neće! možda je razvedena – aha, znamo mi raspuštenice! fali joj muško – aha, zato tako priča! more, da nije lezbejka – aha! Ha!).

Ali ni sa gospodinima nisu čista posla. Gospodin, ta u svetu inače neutralna reč, kod nas se obično koristila u značenju ”gospodin čovek” sve dok premijer nije i tu uveo zbrku. ”Gospodin” ispred imena on nekada koristi kao izraz navodnog strahopoštovanja prema uvaženom gostu iz inostranstva, ponekad kao izraz zastrašivanja manje uvaženog novinara, a ponekad i kao izraz distanciranja, kao kod nekada uvaženog i strahopoštovanog predsednika Srpske radikalne stranke. (Samo još fali da ovaj manir titulisanja usvoje i premijerovi najbliži saradnici pa da nekog kulturno oslove sa ”gospodin ustaša” umesto neotesano samo sa ”ustaša”.)

No, nije to i poslednja zbrka sa rečima koju su nam napravili. U celoj ovoj ujdurmi sa padom vojnog helikoptera izgovoreno je toliko namerno zbrkanih reči samo da se ne sazna ko se poneo kao gospodin, a ko kao hohštapler, pa se sad ne zna ni ko pije ni ko plaća. Odnosno, ispada da pije onaj ko nije smeo da pije, a da ne plaća onaj ko bi morao da plati. (Umesto da neko kaže ovima opijenim od vlasti: gospodo pijanci, fajront!)

Peščanik.net, 06.04.2015.


The following two tabs change content below.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.

Latest posts by Nadežda Milenković (see all)