Kraljevski pingvini leže na jajima

Foto: Claudia Babirat

Sva su poređenja iscrpljena – nema više likova iz istorije sa kojima se Gospodar može porediti – ostaje samo da ga porede sa njim samim.

Naša namera da načinimo njegov portret pada u vodu; on je veličanstven i veći od Sulejmana, nema mrlje u njegovoj biografiji niti pege na onom što sada radi. Svi su se učlanili u njegov SNS, pa i SVM kolektivno u Subotici. Nema opozicije i Gospodar će morati da je imenuje, jer nije ugodno pred svetom ovako. Bilo je toga u istoriji. Sišao je General De Gol niz Jelisejska polja i sačuvao im državu, imanja i kuće „i nešto pokućstva“, kako se bio izrazio. Počeli su da ga veličaju – bio je bez mrlje, beo kao sneg, idol. Alber Kami se oglasio – godine 1946 – i kazao: Ljudi ovaj je toliko velik i čist da nam preti najgore – biće diktator sigurno, ovaj je Neuporediv. Zabeležili su hroničari – čitajući sve to o sebi, De Gol je kazao Madame Yvon: Pazite gospođo, ovi će me uskoro najuriti. Tako je i bilo. Raspisao je izbore i izgubio odmah iza rata.

Neka ovo ne bude neka aluzija na A. Vučića, jer je o njegovom kraju još rano govoriti, iako sam On uzdiše i kaže kako će „skončati“.

Neki zlobnici iz inostranstva kažu kako će Mišković biti poslednje iskušenje Gospodara Vučića. Ne ide ni njemu sve lako. Tražio je 45 minuta da ovo na Kosovu reši i nisu mu dali. Sam je kao Boško Jugović na sceni srpskoj i kosovskoj. Proći će sezona celodnevnih hapšenja i doći će nova iskušenja, a ona su – mnogi to još ne vide – na spoljnopolitičkom planu. Ono sa šeicima nije neka para, jer oni poručuju bratu Vučiću da su Srbi u zabludi: Nemamo mi toliko koliko vama treba. Nije da nemamo, ali vama mnogo treba. Problem je otvorio iskusni diplomata, ruski ambasador u Beogradu. I nastala je pometnja. Ono s gasom je jasno, jer Rusi znaju šta rade i vode računa o svojim interesima. Počele su da se pale lampice u glavama srpskih političara. Prvi ministar I. Dačić daje zagonetne signale, stremi ka EU a Rusima šaje drugačiju poruku. Ne zna se za sada da li on ide na Istok i u Rusiju, ili plaši EU: Ako nećete vi, imam ja ko hoće da da pare i da Srbija krene napred. Ako neće Evropa, tu je Evrazija sa svojim kapacitetima, od privrednih do vojnih i bezbednosnih. Gospodar Vučić je malo zbunjen i još ništa ne govori. Vojovda Toma N. nije zbunjen i zna šta mu valja činiti. Obukao je kožni prsluk i krenuo za ruskim noćnim i sibirskim vukovima. To su Putinovi kadrovi, a Gospodar sveruski zna s kim ima posla; mi smo kao jaganjci, sve dajemo, samo da vuku vodu ne mutimo, iako smo dole na potoku, a vuk je gore. Mislimo na južni potok i sve ono što nas snađe sa gasom sibirskim. Vojvoda Toma kao šef države kreće sa bajkerima u Rusiju i siguran je u sebe, uza se ima SPC a tu je i doktor K. kome se već priviđa fotelja gubernatora, i još neki su tu. No, od šefa države malo šta zavisi; on je Prvi a odlučuje Drugi, dok se premijer Dačić  još koleba. Bajkeri su ljuta četa, turiraju i pevaju i niko na put ne sme da im stane – Vuk Drašković se opredelio, on će s Dražom M. u NATO, onako s legendarnom šubarom, ali i od njega malo šta zavisi jer njegova partija KVD – kako vetar duva – SPO nije baš masovna, kao i Borisa Tadića Nejakoga. Svi će oni brzo u SNS, ako već nisu tamo. Na sceni je sam On, odnosno Gospodar Vučić Neuporedivi. Ponovo biramo Istok ili Zapad, odnosno zemaljsko ili nebesko carstvo i neumorni dežurni Guslar, recimo Bećković, još jednom poručuje:

Zemaljsko je za malena carstvo,
a nebesko uvek i doveka!

Šta će odlučiti Gospodar Vučić ne znamo, ali znamo da će On odlučivati i niko drugi jer za sve se pita On i samo On.

A vojvoda Toma N. je i teoretičar i mislilac i nikako ga ne treba potcenjivati. On je smislio formulu za odnos Crkve i države, a SPC nije za potcenjivanje takođe. I u Rusiji je to važeće učenje nad kojim bdi sam V.V. Putin iz kremaljskog dvorca. Vojvoda je smislio formulu koja glasi „simfonija u sekularizmu“. Sedam knjiga starog velikog naučnika i priznatog autoriteta u pitanjima odnosa države i Crkve – mislimo na Jirgena Habermasa – smo pročitali i ništa nismo našli. Jedan naš prijatelj koji kod Habermasa priprema naučni rad nam javlja da starac ništa nije rekao o mogućnostima spajanja srednjeg veka i modernog doba; samo je kazao da su to nekakve ruske kvaziteorije iz XIX veka. Tu Tominu teoriju o simfoniji Hegel je zvao drveno gvožđe, a kod naših Albanaca ima i izraz za neko jelo koje se pravi od kiselih krastavaca i meda koje se zove „bljuč“. Pa dok se stari J. Habermas ne oglasi, nećemo dalje, neka se time bavi sam On, Gospodar Vučić-Weber.

A Srbija ćuti i čeka – i naravno tone. 

Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 01.12.2013.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)