Sve je to moglo i pre deset godina, a i pre dvadeset. Sada će se sa predstavnicima Kosova razgovarati kako bi se normalizovali odnosi kako bi se normalnije živelo. Podsticaj za ovaj zaokret je trostruk. Prvo, zamrzavanje sukoba je neodrživo posle presude Međunarodnog suda. Drugo, pridruživanje Evropskoj uniji je ostvarivo i povećava stabilnost, političku i privrednu. Treće, ne postoji praktičan alternativni predlog.

Naravno, izgubljeno vreme se ne može nadoknaditi, što ne znači da ne mogu da se izvuku odgovarajuće pouke. Ne može se naravno znati šta bi bilo da se putem evropskih integracija krenulo odmah posle promene režima u oktobru 2000, ali se može formirati očekivanje o tome koliko će se vremena izgubiti ukoliko se nastavi sa politikom sukobljavanja i odlaganja rešenja. Kada se kaže da se sve to moglo i pre deset godina, to znači da je potrebno izbeći istu ocenu kroz deset godina.

Koji su izgledi da se neće izgubiti još jedna decenija? To zavisi od ekonomije i politike gubljenja vremena. Ono što zemlja ili narod izgubi, može da bude politički i materijalni dobitak jedne ili druge interesne grupe. Zemlja gubi vreme, ali ima partija i drugih interesnih grupa koji dobijaju na vremenu. Ako se neko specijalizovao za sukobe ili za zarađivanje na sukobima, odlaganje normalizacije i sabotiranje razgovora je način da se pokuša sa očuvanjem stečenih pozicija ili bar da se uspori proces gubljenja stečenih prednosti.

Stoga je ključno pitanje da li je došlo do konačnog preokreta u odnosu snaga između onih koji imaju koristi od sukobljavanja i onih kojima je u interesu normalizacija? To će se videti kada počnu razgovori i, konačno, na izborima. Moja očekivanja su da je odgovor pozitivan.

 
Blic, 15.09.2010.

Peščanik.net, 15.09.2010.