Proslavi petogodišnjice postojanja Liberalno demokratske partije u beogradskom klubu „Comunale“ 5. novembra prisustvovali su, kako se to vazda u medijima nabrajalo, predsednik Republike, članovi diplomatskog kora, starešine verskih zajednica, ministri, predstavnici stranaka, nevladinih organizacija i ugledne ličnosti iz kulturnog i javnog života. Negde je u tu specifikaciju smestio predsednik LDP Čedomir Jovanović bivšeg komandanta Žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija; on (Radosavljević), fakat, jeste ličnost iz javnog života, jer više nije iz tajnog, u koji se povukao maja 2005, kada je glavom bez obzira zbrisao iz Srbije zbog ozbiljnih optužbi da je naredio ubistvo američkih državljana, braće Bitići. Tek, bio je nazočan, kao i svi pozvani učtivi ljudi; biće da je pozvan kao zaslužni borac za odbranu Kosova 1999. kada je iz njegove (komandant Posebnih jedinica policije) „zone odgovornosti“ prognano 800 hiljada Albanaca, učesnik u državnom zločinu.

Ukoliko se ostavimo protokolarnih nagađanja, ostaje faktografija, naravno, mimo one sudske, da je Radosavljevićevo prisustvo na proslavi LDP-a svojevrsni doprinos afirmaciji pretpostavke nevinosti, lice nije osuđivano, (manimo se priče o tome ko u njegovu nevinost veruje) i državnog kontinuiteta u prekrajanju zlikovačke prošlosti o čemu, očigledno, postoji konsenzus vlasti i opozicije. Znali smo to poodavno, ali LDP nekako iznenađuje, budući da su iz ove stranke dolazile poruke koje znače osudu zločina protiv kojih su devedesetih ustali svi ugledni članovi današnje partije. Nekako se spisak gostiju ne uklapa u ključnu slavljeničku poruku koju je izgovorio Jovanović: „Naša obaveza je promena sistema vrednosti“.

Ako je ta promena ugostiti Radosavljevića, uglednog, pritom, člana Srpske napredne stranke, za zajedničkom trpezom, valjalo bi objasniti u čemu se ta promena ogleda. Sve podseća na nedavni nastup Nenada Čanka u „Utisku nedelje“ kada je izneo nebulozno „objašnjenje“ da je maja 2005. morao da izađe na protest policije, Žandarmerije i kadeta na Trgu Republike zbog hapšenja zločinca Sretena Lukića, jednog od hladnjača – policajaca (osuđen u Haškom tribunalu na 22 godine zatvora zbog zločina na Kosovu), ne bi li se izbegao utisak da je reč o državnom udaru. Nije slučajno poređenje, Čanak je došao na Trg i stao pored Gurija, jednog od organizatora.

“Protekle dve godine sam radio u Libiji i na Bliskom istoku. Moja firma i dalje radi tamo, ali klijenti ne žele da se o njima javno govori i to kao profesionalac poštujem. Sa Gadafijem sam imao poslovnu saradnju“, rekao je Radosavljević.

On ima i unosan posao u Srbiji, njegova firma osigurava 15 kompanija, među kojima je i IDEA u vlasništvu tajkuna Ivice Todorića. “Osiguravaćemo sve njihove objekte na teritoriji Srbije. Osim toga, osiguravamo i brojne ličnosti, ovde i u svetu, ali to je poslovna tajna”, naveo je Radosavljević (index vijesti 2009.)

Neprijatan odnos prema Radosavljevićevoj karijeri, za razliku od Čedomira Jovanovića, ima Nataša Kandić: „Trag u vezi sa mnogim ubistvima, kao i kod ubistva braće Bitići, vodi do Radosavljevića“, a govori se da je, navodno, glavni krivac za zločine Vlastimir Rođa Đordević“, rekla je za e-novine.

Goran Radosavljević je slobodan čovek, mrtvi su braća Bitići, Ili (1974), Agron (1976) i Mehmed (1978), ubijeni 1999. u bazi Specijalne antiterorističke jedinice u Petrovom Selu, njihovi posmrtni ostaci pronađeni su u masovnoj grobnici. „Za ubistvo moje braće kriv je Goran Radosavljević Guri, komandant Žandarmerije. Guri nije mogao da ode bez dozvole države, a država je imala jasan signal od američkih državnih struktura da on priprema bekstvo“, rekao je e-novinama nakon Gurijevog bekstva brat ubijenih Fatos Bitići.

Radosavljević je odgovornost za taj zločin, uz blagoslov države, pripisao Vlastimiru Đorđeviću i, kome bi, mrtvom Vlajku Stojiljkoviću.

Oko njegove nevinosti, dakle, postoji konsenzus ovdašnje vlasti i opozicije. Valjda i pravosuđa, ako to nije isto.

Srećna vam godišnjica.

Bojan Tončić, E-novine, 08.11.2010.

Peščanik.net, 09.11.2010.

Leave a Reply