Iznenadno hapšenje Ratka Mladića, generala bosanskih Srba optuženog za masakr u Srebrenici 1995, vrlo je dobra vest. Kako je jedna majka, čiji je sin ubijen u Srebrenici, izjavila na srpskoj televiziji, „pravda je spora, ali dostižna“. Veliko pitanje je zašto je srpskoj vladi trebalo toliko vremena da ga uhapsi, jer je teško poverovati da su ga službe bezbednosti sasvim izgubile iz vida, nakon što ga je pre nekoliko godina vojska lišila svoje zaštite. Kao što sam napisao pre skoro godinu dana, iz niza kućnih snimaka nepoznatog datuma videlo se da se Mladić, uprkos tome što je bio jedan od najtraženijih ljudi na svetu, „slobodno kretao, igrao ping pong, otvarao šampanjac, nazdravljao prijateljima, ljuljao unuče, uživao u prirodnim lepotama, pa čak i plakao na sahrani“. Sada kada smo saznali da je živeo pod lažnim imenom u kući rođaka koji se prezivao Mladić, priča srpske vlade kako nije mogla da ga pronađe, zvuči još neuverljivije.
Očigledno je politički pritisak Evrope i pretnja da će onemogućiti kandidaturu Srbije za Evropsku uniju odigrao ulogu u proceni vlade da je nastupio pravi trenutak da ga izruči. Hapšenje verovatno nije slučajno objavljeno istoga dana kada je Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU, trebalo da poseti Srbiju.
Naravno, mnogi će Srbi iz Srbije i srpskog dela Bosne doživeti odluku Borisa Tadića i njegove vlade da konačno uhapsi Mladića kao izdaju. To su ljudi koji neće priznati, čak i kad im se pokažu mnogobrojni jasni dokazi, da je on ili bilo koji drugi Srbin počinio zločine u tom ratu, ili kad smo već kod toga, u bilo kom ratu. U tom pogledu, oni su isti kao i svi njihovi balkanski susedi. U ovome će prepoznati još jednu zaveru, još jednu nacionalnu izdaju, možda će izaći i na ulice, ali ne verujem da će to bilo šta promeniti. Srpske vlade, treba se prisetiti, imaju iskustva u predaji ratnih zločinaca haškom sudu, a u ovom slučaju mislim da će i mnogi nacionalisti na političkoj sceni, koji se javno protive hapšenju, shvatiti da nije mudro pokazivati šipak Evropi zbog jednog čoveka.
Kako smo mogli da pročitamo, Mladić je dosta ostario i slabog je zdravlja, ali za razliku od Karadžića, nije se prerušavao i nije se opirao hapšenju. On ima pravo da uloži žalbu na odluku da bude isporučen, ali čitav proces će verovatno potrajati samo nekoliko dana. E sad, svi će u Srbiji želeti da znaju ko su ljudi koji su znali za njegovo skrovište, ko mu je obezbedio lažna dokumenta i, što je još važnije, šta će reći o ratu i onome što se dogodilo u Srebrenici, i raznim sumnjivim dogovorima sa predstavnicima drugih naroda i emisarima stranih zemalja, koji su pokušavali da obuzdaju Srbe i zaustave krvoproliće. Siguran sam da su to stvari koje bi svi umešani želeli da sakriju.
NYRBlog, 26.05.2011.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 30.05.2011.
UHAPŠEN RATKO MLADIĆ