O Hegelu mnogo nećemo jer ima boljih tumača, ali ga mimoići ne možemo u ovoj još jednoj kosovskoj priči našoj.

Učio je veliki filozof da je svet oko nas iz Duha – Der Geist – i da se taj svetski Duh samo-ostvaruje, a da o sebi nije sposoban da mnogo šta kaže, jer je to njegova logika, a nju mislilac uzima kao panlogiku. Odnosno mišljenje i biće-postojanje su istovetni. Duh se samo u vremenu „otuđuje“ i pretvara u stvarnost, da bi se na kraju u mišljenju vratio sam sebi. Kada je godine 1807. mislilac izlagao svoju „Fenomenologiju Duha“ u gradu Jeni, slušaoci su bili zadivljeni i opčinjeni i to traje i danas, kao i sporenje ove veličanstvene intelektualne konstrukcije, kako zovu ovo Hegelovo delo. Prilazili su mu i pitali – Ali profesore, činjenice se ne slažu s vama i protive se vašem poimanju i tumačenju sveta. Hegel je mirno odgovorio – Time gore po činjenice. To je naravno anegdota, ali oni koji poznaju Hegelovo delo znaju da u njoj ima istine i više od onog poslovičnog „zrnca“ koje u anegdotama postoji.

Kakve veze ima između Hegela i mladog diplomate Borka S. videće se iz jedne kosovske priče koju nam mnogi pričaju u novinama.

Neka je Borko S. pregovarao sa Albancima, to je dobro jer se više ne može ovako, mora se pregovarati jer na Kosovu žive i Albanci, iako mnogi političari u Beogradu u to uopšte ne veruju. Dobro je i to što je Borko S. postigao. Nije to malo i otvara polje neke nade da će se pregovarati još dugo. Mora se pregovarati i dogovarati. Mladog diplomatu Borka S. su već tužili sudu – angažovan je bataljon advokata da mu se sudi zbog izdaje i „zbog špijunaže“. Na optuženičkoj klupi neće Borko S. sedeti sam, biće tu i B. Tadić i još mnogi. Bude li do tog suđenja došlo. U Srbiji je sve moguće. Nevolja je u tome kako Borko S. tumači to što je postigao i tu u ovoj priči sve zapinje. Neće biti granica već će to biti „administrativni prelazi“, kakvi recimo postoje između opština i regiona u svakoj zemlji. U Prištini to zovu drugačije, i u svetu naravno. Neće biti carinika već će to biti „svedoci“, a taj izraz ne poznaje međunarodno pravo. To neka mu vide pravnici. Za sada znamo da se realne činjenice s terena tom protive, jer granice jemči Evropa koja neku zemlju priznaje. Nije to sva nevolja, i u srpskom parlamentu će se oko toga koplja lomiti i mnoga i polomiti. Kaže Borko S. i ponavlja da time nije pogažen Ustav Srbije s njegovom legendarnom preambulom koja kaže da je KiM u sastavu Srbije i da su svi njegovi građani građani Srbije. A ovamo se pregovara. Drži se Borko S. preambule i nešto tu nije jasno: realne činjenice se ne slažu sa Ustavom i posebno s preambulom, jer Kosovo je na Kosovu i nije u Srbiji realno, ni u okviru njenog pravnog poretka. Nismo čuli da Borko S. kaže da je to loše po činjenice, nikako to nismo čuli, ali nismo čuli jasno šta ćemo sa činjenicama koje se ne podudaraju s Duhom Ustava Srbije. Dobar je korak sve ovo što je Borko S. potpisao ali priča i dalje ostaje „hegelijanska“ i baš zapetljana. Takve su sve naše kosovske priče već decenijama. Ne znamo kako će Borko S. odgovoriti – ništa mu ne pripisujemo – ali ako je za utehu, nije jedini koji duguje odgovor o situaciji u kojoj se činjenice iz realnosti ne poklapaju s Duhom Ustava. Hegelov odgovor smo videli, on je ostao s Duhom, a za činjenice nije mnogo ni mario – no neka se time bave hegelijanci, i levi i desni i savremeni i davnašnji. Borko S. nije filozof već političar i njemu je teže nego Hegelu. Osim Borku S, neko treba i nama da objasni šta ćemo i kako ćemo u ovoj situaciji. Hegel je imao i odgovor – u pruskoj državi i idejama Francuske revolucije se Svetski Duh manifestovao. H. Hajne kazuje u svojim memoarima – a bio je oduševljen Hegelom – da je sve shvatio kada ga je mama povela u lepi park grada Dizeldorfa da se igra s decom. Ugledao je Napoleona kako slobodno jaše s pratnjom preko lepih aleja na kojima je to zabranjeno. To su bile ideje i video sam Svetskog Duha – kazuje H. Hajne pronicljivo i ljupko kako samo on ume. Nije nama ni do Hegela ni do Hajnea, a još manje do šale s Borkom S. čije napore ne treba potcenjivati. Nisu važni ni Hegel ni Hajne ni Borko S. u ovoj kosovskoj priči, ali neko treba da odgovori na pitanje o Duhu Ustava i realnim činjenicama sa kojima smo suočeni na Kosovu i oko Kosova, posebno u Beogradu.

Nije Borko S. za sve kriv, jer kraj ove kosovske priče se i ne nazire u magli koja obavija barikade na severu Kosova.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 06.12.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)