Heroj Rusije

iscepana nalepnica sa likom Putina na zidu

Foto: Đorđe Tomić

Ruski zvaničnici su s negodovanjem osporili informaciju o pravom imenu i vojnom zvanju Ruslana Boširova, zagonetnog turiste, konspirativnog posetioca katedrale u Solzberiju. Iza ovog prezrivog isključivanja istine ne stoji samo zlovoljno odricanje učešća ruskih službi u trovanju Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije. Radi se i o težnji da se sačuva čedna čistoća mita o profesionalcima poput Štirlica, narativa o besprekornim obaveštajcima koji i danas obitavaju u tajnovitim kabinetima Federalne službe bezbednosti ili Vojne obaveštajne službe. A neprijatno gorak ukus ostavlja i sasvim opravdano stanovište javnog mnjenja – domaćeg i zapadnog – da je s obzirom na jednostavnost operacije za trovanje para iz Solzberija trebalo angažovati nekoga iz redova zastavnika, u vrh glave potporučnika, a ne pukovnika i to ni manje ni više nego nosioca ordena Heroja Rusije.

Ali da počnemo s tim da to ipak nije bila sasvim prosta operacija. Moguće je da njima dvojici ovo nije bio prvi, možda čak ni deseti zadatak, jer za zločine ove vrste mi saznajemo tek u slučaju kada operacija ne uspe, tek kada operativci nešto gadno zabrljaju. Nije nam poznata njihova radna biografija, kao ni spisak ljudi za koje mi mislimo da su umrli prirodnom smrću, a koje su njih dvojica uspešno poslali na onaj svet. Da kojim slučajem (sasvim neplanirano) nije bila otrovana i njegova ćerka Julija, isto bi pomislili i za Sergeja Skripalja. Nikome ne bi palo na pamet da pregleda snimke nadzornih kamera i ustanovi prisustvo dvojice „ruskih turista“ kako se smucaju po engleskoj provinciji i posećuju neka neočekivana mesta, a lažni Petrov i Boširov bi sada ispijali zdravice za medalje koje bi im Putin okačio na prsa.

Što se intelektualnih sposobnosti i (nazovimo to tako) moralnih kvaliteta ove dvojice tiče, nemate se čemu čuditi: oni su baš takvi. Gledajte ih i divite se. Takvi su i ljudi koji danas vladaju Rusijom, od bezbroj puta potvrđenog mračnog neznalice Putina do poslednjeg operativca koji se gde god se vi sada nalazili (u Moskvi, Parizu ili Kijevu), baš ovog trenutka muva negde u blizini vašeg stana i sa znatiželjom radoznalog „turiste“ nešto istražuje. To je njihov nivo, blago rečeno. I nisu nam potrebne nikakve priče o njihovoj degradaciji. Oni su uvek takvi bili, od onih davnih vremena kada su se u redove Čeke uvukli boljševički vukodlaci Deržinski, Menžinski i Jagoda, pa sve do dana današnjeg.

Jer treba biti čovek posebnog kova, sa specifičnom vrstom „samoinicijative“, pa se zaposliti i graditi svoju karijeru u jednoj takvoj instituciji, u službi večnog terora, zanatskom pogonu specijalizovanom za ubistva i mlevenje ljudskih sudbina. Treba biti čovek s osobitom vrstom „razboritosti“ i ubediti sebe da, služeći službu u KGB-u, FSB-u ili GRU ti štitiš interese države, to jest Rusije, a ne interese pobesnele bande kriminalaca i prestupnika. Tako mogu da misle ili notorni pokvarenjaci, ili očiti idioti, ili bestidne hulje. Druge tamo ni ne primaju.

Razume se da se među te bandite ponekad regrutuju i sasvim razumni i obrazovani ljudi, s odličnim znanjem stranih jezika i još mnogo čega drugog. Par njih sam i sam upoznao. Ali s ukidanjem partijske kontrole nad čekističkom samovoljom, potreba za angažovanjem ovakvih ljudi je automatski otpala. Bivša partija se na primer potrudila da u KGB pošalje Andropova i njemu slične. Svest čekista doseže do znatno primitivnije slike sveta i zato nije nimalo slučajno što na njoj Putin izgleda kao Napoleon. I doista, u poređenju s lažnim Boširovim on stvarno izgleda kao Napoleon. Ali samo među njima ili tačnije, tamo negde, na nekoj njihovoj smotri gde se oni postrojavaju jedni pred drugima.

A još nedavno, za vreme Jeljcinove vladavine, njima je kao Napoleon izgledao i nesuđeni predsednik Rusije Aleksandar Koržakov. Sećate li se Koržakova? Jeljcin je zamalo za svoga naslednika proglasio njega, a ne Putina. I mi bismo danas analizirali njegove reči i postupke, a ne Putinove. I takođe bismo se svim silama trudili da razumemo šta je to što pokreće njegove reči i postupke. Ali nema potrebe da se mnogo trudite. Verujte mi, čak i ako bismo uspeli ne bismo otkrili ništa naročito. Pohlepa, glupost, amoralnost i uverenost u svoju nakažnjivost, to je kompletan spisak svih karakteristika i motiva koji pokreću dela svih lubjanskih, jasenjevskih i kremaljskih heroja Rusije.

Grani.ru, 27.09.2018.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 10.10.2018.