Čemu uči hipotekarna kriza koja je izbila pre nešto više od godinu dana i još uvek traje? Da se mogla predvideti i da je, zaista, bila očekivana. Zašto? Zato što je postojao veoma jasan indikator: visoki američki spoljnotrgovinski deficit.

Mnogi ekonomisti su računali ovako: da bi se deficit smanjio, potrebno je da dolar depresira, a da to ne bi dovelo do ubrzanja inflacije, potrebno je da se poveća kamatna stopa, što će dovesti do usporavanja rasta. Viša kamatna stopa sama po sebi zahteva prevrednovanje sve imovine, a ponajviše vrednost stanova, a usporeni rast će delovati u istom pravcu, dakle u pravcu pada njihove vrednosti.

Ovo nije nešto što je specifično za Ameriku, pa čak ni za kapitalističku privredu. Ovi odnosi važe za svaku privredu i oni koji u ovoj krizi vide nedostatke kapitalizma ili neoliberalizma ili privatne privrede nisu u pravu. Ono što je specifično za Ameriku jeste inovativnost finansijskog sektora, na šta u ovom slučaju nisu baš najbolje reagovale monetarne i regulatorne vlasti.

Ovo je najlakše videti na sledeći način. Uzmimo da dođe do značajne korekcije na berzama u Americi. To može da znači da je privredni rast ugrožen, ali ne i nagoveštaj finansijske krize. Slična korekcija u bilansima banaka, međutim, može da ugrozi čitav finansijski sistem. Ovo nezavisno od činjenice da između akcija, kojima se trguje na berzama, i dugova, kojima posluju banke, nema suštinske razlike. Finansijske su ustanove u Americi u stvari umanjile sve te razlike između raznih vrsta vrednosnih papira. Tako da se može reći, figurativno, da su iznele svoje bilanse na berzu. U načelu to je korisna inovacija, jer se dodatno diverzifikuje rizik. Ali, ako dođe do korekcije vrednosti, tada se finansijske ustanove, banke na primer, mogu naći pred bankrotstvom.

Kako može da dođe do bankrotstva banaka? Ovde se valja prisetiti makroekonomske priče sa početka ovoga napisa. Ako dolar depresira i centralna banka diže kamatne stope, pada vrednost imovine, pa tako i imovine banaka. Ukoliko one masovno probaju da je prodaju, kako bi finansirale svoje obaveze, dakle kako bi obezbedile svoju likvidnost, može da dođe do još veće deflacije u njihovoj vrednosti, tako da prinosi od prodaje još manje pokrivaju dospele obaveze, što znači da su te banke postale nesolventne.

Upravo je to ono što se dogodilo u Americi. Pre izbijanja krize, cene nekretnina su padale, dolar je postepeno gubio vrednost, centralna banka je krenula da povećava kamatne stope i najavila dalja povećanja, i na kraju su banke zapale u teškoće. Sada se ide u suprotnom pravcu, a usput se alociraju gubici.

 
Peščanik.net, 18.09.2008.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija