Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Ne samo što kompletni idioti vode Beograd, izgleda da imamo i kompletnog idiota na čelu države. Nije baš da to tek sad možemo da vidimo, zbog nesrećne jelke, ali se na slučaju jelka to do sad najjasnije demonstrira. I ranije su se u raznim situacijama manifestovale pojedine karakteristike idiotizma (kako ga je definisao nelegitimni predsednik republike), ali oko jelke su se sve one sakupile na jednom mestu. Dakle, šta sve možemo da saznamo iz slučaja jelka?

1. Da na čelu grada i države imamo „dokazane lopove“, „koji su našu Srbiju zavili u crno, opljačkali je do poslednjeg dinara“, ali koji neće odgovarati i pored „očigledne krivice“. Reči pod navodnicima inače pripadaju potpredsedniku SNS-a Vučeviću. On ih je, istina, izrekao (krajnje neprimereno za svoju političku funkciju) jednim drugim povodom, i to, kako sam kaže, kao „običan građanin“. Računam, i ja kao običan građanin moram imati ista prava kao Vučević, pa sam se poslužio njegovim rečima da opišem, za razliku od njega, zaista očigledno.

2. Svi koji misle da je tako, da su na čelu države „dokazani lopovi“, u stvari mrze, tvrdi nelegitimni predsednik republike, čelnike grada i države. Njihova mržnja ogleda se u iznošenju podataka o jelci. Odatle, kao i iz činjenice da je cena beogradske jelke ili božićnog veštačkog drveta vest na većem delu planete sledi da ovdašnji vrh grada i države mrzi pola sveta (dvosmislenost je ovde namerna, ali dok vrh stvarno mrzi svet, nije izvesno da i svet zaista mrzi ovdašnji vrh, ili mu se samo čudi). Jer, ako je nelegitimni predsednik u svom unutrašnjem dijalogu sa samim sobom na jednoj privatnoj televiziji hteo da kaže da svi koji kažu da je jelka bezobrazno skupa naprosto lažu, onda se to ne odnosi samo na njegove domaće političke suparnike nego i na, da ponovimo, pola sveta, jer i preko granica Srbije cena jelke izaziva čuđenje i podsmeh.

3. Ako smo mi tek posle objave cene jelke saznali da imamo posla sa „idiotima“ ili „lopovima“ (mereno štetom, izađe mu na isto), ima ih, ako je verovati nelegitimnom predsedniku (a nije) koji su i ranije znali da se gradskim čelnicima može „uvaliti“ jelka po enormnoj ceni. Nelegitimni predsednik kaže da je gradu stiglo više ponuda jelki, i sve su one bile skuplje od kupljene jelke. Iz toga sledi da se po svetu pročulo da su u Beogradu spremni da za jelku daju tri do četiri puta više nego bilo gde drugde na planeti, pa onda tako stižu i ponude. Samo „idiot“ ili „lopov“ može da stvori takvu sliku o sebi i u skladu sa njom da posluje.

4. Grad, kako sada izgleda, ne vode gradonačelnik i menadžer, nego nelegitimni predsednik. Jer, ako je suditi po njihovim prvim rekacijama (a nije), gradski čelnici nisu pojma imali koliko je jelka plaćena. Gradonačelnik se čak zgranuo i odmah požurio da raskine kupoprodajni ugovor. Zgranuli su se i iz firme koja je gradu jelku prodala, kao da ni sami nisu znali koliku su cenu „odvalili“, pa su odmah požurili da prodaju prekrste u donaciju. Ali, dok niko od njih, ni prodavac ni kupac dakle, nije pojma imao o čemu se radi, naknadno se ispostavlja da predsednik stvari čvrsto drži pod kontrolom. Istina, i on se u prvom momentu zgranuo i zajapurio, ali se brzo pribrao, prošao kroz papire i shvatio da je u stvari kupljena najjeftinija jelka. Otkud ti papiri kod njega, a ne kod čelnika grada i zašto on za te papire zna, a čelnici grada ne znaju – to očito mogu da pitaju samo oni koji mrze. Iz mržnje stiže i pitanje – da li je ugovor o jelci zaista odmah bio raskinut, kako je rekao idiot gradonačelnik, čak i ako je to bila najbolja ponuda, kako kaže nelegitimni predsednik, ili je i to bila laž za jednokratnu upotrebu, kao što i on i nelegitimni predsednik i inače neprekidno lažu?

5. Kao u slučaju lažnih doktorata, tako i u slučaju jelka, kada ih uhvate u krađi, čelnici grada i države uporno negiraju činjenice i konfabuliraju. Od jedine ponude stiže se do četiri ponude, najskuplja jelka postaje najjeftinija. Ono što nama izgleda kao zaplitanje u laži, oni vide kao zatrpavanje činjenica i skretanje pažnje.

6. Kao u slučaju Savamala, nelegitimni predsednik će reći (po analogiji sa – i ja bih rušio, ali po danu) da će sledeće godine kupiti još skuplju jelku i rasvetu. U njegovoj glavi gradski izbori koji tek treba da se održe u 2018. već su gotovi, a njegova koalicija je pobedila i već traži ponude za nove ukrase. Ima u toj izjavi svega, ali je ponajviše to pretnja, slična pretnji pred predsedničke izbore kada je zacrtani cilj bila pobeda u prvom krugu. Do cilja se stiglo, ucenama, krađom i prevarama, uz obilno korišćenje zvaničnih tela i medija da se tako ostvarena pobeda legitimizuje. Povodom jelke, nelegitimni predsednik najavljuje sve isto i za beogradske izbore. Ako im to prođe, trebalo bi svi međusobno da se oslovljavamo sa – idioti.

Peščanik.net, 27.12.2017.

Srodni link – Zlatko Minić: Čišćenje – deset hiljada za jednoga


The following two tabs change content below.
Dejan Ilić (1965, Zemun) bio je urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola. Novi prilozi za drugačiji kurikulum: SF, horror, fantastika“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).

Latest posts by Dejan Ilić (see all)