Ako vidite da ćete izgubiti voz, vi potrčite. Tako sada izgleda vlada. MMF bi mogao i kroz nešto više od mesec dana da ne bude zadovoljan planovima, idejama, namerama, uverenošću i, kako se sada kaže, posvećenošću vlade, ministarstava i birokrata.

Isto tako, Evropska unija bi mogla da ne bude impresionirana željom, spremnošću i molbama predsednika države, ministra spoljnih poslova i svih onih koji bi da ne ostanu jedini po strani od evropskih integracija (možda uspeju da zadrže Bosnu i Hercegovinu da im pravi društvo). Kako se došlo u ovu situaciju?

Najpre zbog toga što su druge stvari bile važnije. Te druge stvari su uglavnom lične ili privatne koristi, a ne javne obaveze. Tako je bilo potrebno više od godinu dana da se uvidi da bi finansiranje države, o drugim vidovima krize i da ne govorimo, moglo da bude ozbiljan problem.

Takođe, bilo je potrebno čitavo vreme od poslednjih izbora da se obiđe svaki kutak planete da bi se uočilo da se oni u susedstvu pakuju da krenu na put u Evropsku uniju. Poručivalo se iz aviona kako od svega toga nema ništa jer se Evropska unija bavi sobom, kao da balkansko proširenje nije upravo bavljenje sobom.

Potom, postoji shvatanje da je dovoljno reći šta se želi, koje su namere i koji je cilj. MMF dođe da čuje kako se ne može ispraviti ono što je već učinjeno i propušteno, a potom mu se predoče planovi. Koji se sastoje od ciljeva i to, naravno, veoma ambicioznih.

Smatra se da je dovoljno da se kaže da je vlada posvećena radikalnim reformama, a ne tek sitnim popravkama. MMF, međutim, pita kako će one biti izvedene? Isto je sa Evropskom unijom. Vlasti bi da se ubace u voz, jedini je problem što nemaju kartu. Možda može izuzetno ili preko veze?

 
Blic, 16.09.2009.

Peščanik.net, 16.09.2009.