Rast cena se ubrzava od sredine prošle godine. Zašto? Verovatno najvažniji razlog jeste tada nagovešteno odmrzavanje plata i penzija. Uz to, niz cena koje su pod državnom kontrolom je takođe moralo da se odmrzne jer je njihovo povećanje odlagano iz socijalnih i političkih razloga. Nema ničeg neočekivanog u tome da posle perioda zamrznutih plata i cena dolazi do njihovog bržeg rasta.

Ništa od svega toga nije novo i neuobičajeno u Srbiji. Mehanizam povećanja cena je manje-više isti ne samo u poslednjih desetak godina nego i u dužem periodu. Kada je reč o platama, njihovo se prilagođavanje obično odvija u talasima štrajkova, pre svega ljudi zaposlenih u javnom sektoru. Isti važi i za povećanje cena robe i usluga koje kontroliše država. Ova povećanja plata i cena idu u talasima zato što je jedino na taj način moguće da inflacija ima neke realne privredne posledice.

Zašto? Uzmimo da su sve plate i cene indeksirane i da se povećavaju istovremeno. Jasno je da će ta povećanja biti samo nominalna – plate neće biti realno veće, a neće ni cene robe i usluga da budu realno veće. Ukoliko se, međutim, povećaju neke plate ili se povećaju neke cene, dok druge ostaju iste, u periodu dok se druge cene ne prilagode, oni koji su prvi ostvarili povećanja imaju realno veće dohotke ili prihode.

Ovo objašnjava zašto se inflacija ubrzava čak i pre nego što dođe do odmrzavanja. Čim se očekuje da će do njega svakako doći, isplati se povećati cene ili tražiti povećanje plata što je pre moguće. Naravno, ukoliko bi se dogodilo da centralna banka i ministarstvo finansija ne monetizuju ta povećanja, inflacija bi samo povećala gubitke. Tako da je potrebno i ceniti da će biti para, da se tako izrazim, i do sada je tako uvek i bilo.

Te je stopa inflacije u Srbiji tradicionalno visoka.

 
Blic, 26.01.2011.

Peščanik.net, 26.01.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija