Rast cena se ubrzava od sredine prošle godine. Zašto? Verovatno najvažniji razlog jeste tada nagovešteno odmrzavanje plata i penzija. Uz to, niz cena koje su pod državnom kontrolom je takođe moralo da se odmrzne jer je njihovo povećanje odlagano iz socijalnih i političkih razloga. Nema ničeg neočekivanog u tome da posle perioda zamrznutih plata i cena dolazi do njihovog bržeg rasta.

Ništa od svega toga nije novo i neuobičajeno u Srbiji. Mehanizam povećanja cena je manje-više isti ne samo u poslednjih desetak godina nego i u dužem periodu. Kada je reč o platama, njihovo se prilagođavanje obično odvija u talasima štrajkova, pre svega ljudi zaposlenih u javnom sektoru. Isti važi i za povećanje cena robe i usluga koje kontroliše država. Ova povećanja plata i cena idu u talasima zato što je jedino na taj način moguće da inflacija ima neke realne privredne posledice.

Zašto? Uzmimo da su sve plate i cene indeksirane i da se povećavaju istovremeno. Jasno je da će ta povećanja biti samo nominalna – plate neće biti realno veće, a neće ni cene robe i usluga da budu realno veće. Ukoliko se, međutim, povećaju neke plate ili se povećaju neke cene, dok druge ostaju iste, u periodu dok se druge cene ne prilagode, oni koji su prvi ostvarili povećanja imaju realno veće dohotke ili prihode.

Ovo objašnjava zašto se inflacija ubrzava čak i pre nego što dođe do odmrzavanja. Čim se očekuje da će do njega svakako doći, isplati se povećati cene ili tražiti povećanje plata što je pre moguće. Naravno, ukoliko bi se dogodilo da centralna banka i ministarstvo finansija ne monetizuju ta povećanja, inflacija bi samo povećala gubitke. Tako da je potrebno i ceniti da će biti para, da se tako izrazim, i do sada je tako uvek i bilo.

Te je stopa inflacije u Srbiji tradicionalno visoka.

 
Blic, 26.01.2011.

Peščanik.net, 26.01.2011.