Politički kriterijumi

 
U ovom delu izveštaja analizira se napredak Republike Srbije u ispunjenju političkih kriterijuma iz Kopenhagena, koji zahtevaju stabilnost institucija, koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava, poštovanje i zaštitu manjina. Ovde se prati i regionalna saradnja, dobrosusedski odnosi sa državama u procesu pristupanja i državama članicama, kao i poštovanje međunarodnih obaveza, kao što su saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine.

Ustav

Nakon usvajanja novog ustava 2006. godine, donet je Zakon o ustavnom sudu u novembru 2007. godine. Deset od petnaest sudija Ustavnog suda je postavljeno i oni su položili zakletvu, a izabran je i predsednik suda. U decembru 2007. godine, Skupština je usvojila paket zakona neophodnih za raspisivanje predsedničkih, pokrajinskih (Vojvodina) i opštinskih izbora, kao što je predvićeno Zakonom o sprovođenju ustava (Ustavni zakon). Autonomna pokrajna Vojvodina je usvojila novi statut u oktobru 2008. godine u skladu sa ustavnim zahtevima. Ovaj novi statut treba da usvoji Skupština Republike Srbije.

Međutim, nije bilo drugih miššljenja nakon ocene Venecijanske komisije Saveta Evrope, u vezi sa ustavnim odredbama ocenjenih da nisu u potpunosti u skladu sa evropskim standardima. Najveći razlog za brigu su kontrola političkih partija mandata članova skupštine i uloga skupštine u procesu postavljanja sudija.

Posebni zakoni koji bi uspostavili jasne i objektivne kriterijume za reizbor sudija još nisu usvojeni, dok odredbama u Ustavnom zakonu nedostaje jasnost i transparentnost. Nije bilo dovoljno konsultacija pre usvajanja zakona neophodnih za održavanje pokrajinksih i opštinskih izbora.

Generalno, bilo je napretka u donošenju zakona koji sprovode novi ustavni okvir. Međutim, potrebne su dalje reforme kako bi se osiguralo da ustavne odredbe, posebno one koje se odnose na sudstvo, budu sprovedene u skladu sa evropskim standardima. To je jedan od ključnih prioriteta Evropskog partnerstva.


Narodna skupština

Na skupštinske aktivnosti uticala su jaka neslaganja među političkim strankama kada su u pitanju ključne političke teme, što je dovelo do prevremenih izbora u zemlji.

Predsednički izbori su održani u dva kruga, u januaru i februaru 2008. godine, a kao tema dominirali su odnosi između Evropske unije i Kosova. Međunarodni posmatrači ocenili su da su predsednički izbori bili u skladu sa međunarodnim standardima. Dotadašnji predsednik Boris Tadić je ponovo izabran za predsednika sa proevropskom platformom.

Parlamentarni izbori su održani u maju 2008. godine nakon raspada u vladajućoj koaliciji i nakon odluke premijera da predloži raspuštanje Skupštine. U predizbornoj kampanji ponovo je dominirala tema statusa Kosova, odnosi sa Evropskom unijom i moguće potpisivanje SSP-a. Međunarodni posmatrači ocenili su da su izbori u velikoj meri u skladu sa međunarodnim standardima, ali su i dodali da su izbori delimično zasenjeni negativnim aspektima kampanje. Blok „Za evropsku Srbiju”, koji je vodila Demokratska stranka (DS), dobio je najveći broj mandata od ukupno 250, koliko broji Skupština. Sledi Srpska radikalna stranka (SRS).

Nova Skupština je konstituisana u junu 2008. godine pre zakonskog roka, i izabrani su predsednik i šest potpredsednika Skupštine. Konstituisani su i stalni odbori, uključujući i Odbor za evropske integracije. U nekoliko odbora predsedavajući su članovi opozicionih stranaka. Liste etničkih manjina imaju i dalje svoje predstavnike u parlamentu.

Nova Skupština je ratifikovala SSP u septembru 2008. godine i započela rad na zakonodavnom paketu nameravajući da se bavi ključnim političkim prioritetima. U oktobru 2008. godine Skupština je imenovala četiri zamenika zaštitnika građana.

Međutim, zakonodavna aktivnost je tokom perioda izveštavanja bila ograničena. Zakonodavstvo o registru glasača, Zakon o Skupštini i novi pravilnik o postupku još nisu usvojeni. Postojeći pravilnik o postupku je neadekvatan za delotvorne i uspešne parlamentarne debate. U plenarnim zasedanjima, koji se prenose uživo preko javnog informativnog servisa, često dominiraju političkim stavovima, kao i dugim raspravama o nerelevantnim temama, što usporava proces usvajanja zakona. Skupština tako nije uspela da ispuni unapred određene zakonske rokove. Skupštini i njenim odborima i dalje nedostaje dovoljan broj stručnog pomoćnog kadra. U većini slučajeva, umesto u odborima, rasprava o nacrtu se nastavlja na plenarnom zasedanju. Praksa usvajanja zakona po hitnom postupku i bez odgovarajuće javne rasprave se nastavlja. Uvredljiv i podstrekački rečnik protivpolitičkih protivnika i branilaca ljudskih prava iznova se ponavlja u Skupštini. Sadašnja skupštinska pravila nisu efikasna za suzbijanje takvog ponašanja.

Ustavne odredbe koje strankama daju kontrolu nad mandatima članova Skupština i dalje su prepreka za reformu Skupštine i za njenu ulogu istinskog političkog foruma. Izborni sistem nije revidiran i nije u skladu sa evropskim standardima. Postojeće zakonodavstvo nastavlja da dozvoljava strankama da imenuju članove Skupštine svojevoljno sa svojih izbornih lista nakon završetka izbora umesto da utvrde red pre izbora. Ovakvom sistemu nedostaje transparentnost i na taj način stranke dobijaju punu kontrolu nad kandidatima. Osim toga, većina skupštinskih stranaka ima individualne dogovore o blanko ostavkama svojih članova Skupštine, koje se mogu aktivirati u bilo kojem trenutku od strane rukovodstva strane. Ova praksa je izgrađena na ustavnim odredbama, dajući strankama kontrolu nad individualnim mandatima članova Skupštine.

Generalno, na rad Skupštine je uticala preovlađujuća politička klima u zemlji, sporovi među političkim strankama koji traju, kao i rascep izazvan izborima. Nova Skupština je započela rad na ambicioznm zakonodavnom planu rada i usvojila je neke zakonske akte. Ipak, tokom perioda izveštavanja bilo je malo zakonodavnih rezultata. Skupštinska reforma je odložena, a tema koja se tiče činjenice da političke stranke imaju kontrolu nad mandatima članova Skupštine nije pominjana. Kapacitet skupštinskih odbora ostaje ograničen, a izborno zakonodavstvo još nije revidirano.


Vlada

Dominantne aktivnosti Vlade vezana su za pitanja Kosova i za odnose sa EU.

Prethodna Vlada je u januaru 2008. godine usvojila akcioni plan postavljajući mere koje će biti preduzete kao odgovor na očekivanu Deklaraciju o nezavisnosti od strane Skupštine Kosova. Vlada Srbije je osudila napade demonstranata na strana diplomatska predstavništa u Beogradu u februaru 2008. godine. Ipak, neki članovi bivše Vlade nisu se obazirali na incidente koji su se desili odmah nakon Deklaracije o nezavisnosti Kosova.

Prethodna vlada nije uspela da prebrodi dubok rascep između koalicionih partnera, DS i DSS, a povodom odnosa sa EU. Taj raskol je kulminirao kada je premijer Vojislav Koštunica odbio da sazove Vladu koja bi dala ovlašćenje za potpisivanje Prelaznog sporazuma koji je predložila EU. U martu 2008. godine neslaganja povodom pitanja Kosova i evropskih integracija, a posebno kada je reč o SSP-u, dovele su konačno do pada Vlade. Ove nesuglasice i nerešena pitanja ostala su i nakon potpisivanja SSP-a u aprilu 2008. godine.

Nakon parlamentarnih izbora, nova koaliciona Vlada preuzela je dužnost u julu 2008. godine. Nju čini blok „Za evropsku Srbiju”, predvođen od strane DS-a i blok Socijalističke partije Srbije (SPS). Koalicija takođe uključuje nekoliko predstavnika manjina. Dana 7. jula 2008. godine novi premijer Cvetković postavio je ključne prioritete nove Vlade, i to: evropske integracije, obaveza „preuzimanja svih zakonskih i diplomatskih mera kako bi Kosovo i Metohija ostali sastavni deo Srbije”, ekonomija, socijalna odgovornost, borba protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava. Vlada je takođe pripremila ambicioznu zakonodavni plan rada, koji obuhvata ključne političke prioritete vezane za evropske integracije.

Novu Vladu čini 27 članova, uključujući tri potpredsednika, od kojih je jedan zadužen za evropske integracije. Uvedena je nova funkcija zamenika premijera, poverena lideru SPS-a, Ivici Dačiću, koji preuzima dužnost premijera u njegovom odsustvu, sa izuzetkom prava da predloži izbore ili da otpusti druge članove Vlade. Osnovano je i novo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, koje je zamenilo pređašnju državnu agenciju.

Na institucionalnom nivou, strukture za evropske intregracije su ojačane kroz formiranje koordinacionih tela, uključujući i telo za koordinaciju politike prema EU, kojim predsedava zamenik premijera i stručnog radnog tela koji obuhvata 35 radnih grupa koje pokrivaju sve oblasti komunitarnog prava. Kancelarija za evropske integracije Srbije je takođe ojačala svoje kapacitete. Većina ministarstava i agencija su nastavile sa izradom nacrta zakonodavstava u oblasti evropskih integrcija i sprovođenja postojećih zakona. Pod koordinacijom Kancelarije za evropske integracije, srpska administracija je aktivno radila na izradi Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU (NPI), koji je Vlada usvojila u oktobru 2008. godine. Javno konsultovanje je započeto u junu 2008. godine. Evropska komisija je takođe konsultovana i dala je svoje komentare na nacrt NPI-a u julu 2008. godine.

U novembru 2007. godine imenovani su članovi Saveta za evropske integracije. Ovo je stručno savetodavno telo kojim predsedava premijer. Ipak, do sada nije došlo da saziva tog veća.

Zakon o Vladi je izmenjen u novembru 2007. godine u skladu sa Ustavom. Nove zakonske odredbe regulišu teme kao što su nekompatibilnost funkcija i sukobi interesa.

Zakonodavstvo o lokalnoj samoupravi, teriotorijalnoj reorganizaciji, lokalnim izborima, kao i o gradu Beogradu je usvojeno u decembru 2007. godine. Novi programi su razvijeni kako bi poboljšali učinak i efikasnost lokalnih vlasti, a posebno kada je reč o rešavanju zahteva građana. Novo zakonodavstvo dozvoljava jedinicama lokalne vlasti da poseduju i upravljaju svojim vlasništvom. Novi zakon o lokalnim izborima oslobađa stranke manjina od zakonskog cenzusa od 5%, koji je uobičajan za ulazak političkih partija u gradske skupštine. Ove zakonske odredbe su primenjene na lokalnim izborima u maju 2008. godine.

Ove promene su generalno u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Ipak, neki nedostaci su ostali. Poseban zakon koji reguliše prenos vlasništa na opštine, u skladu sa ustavom, još nije usvojen.

Izbori za pokrajinsku skupštinu Vojvodine i opštinski izbori održani su u maju 2008. godine u skladu sa međunarodnim standardima.

Generalno, aktivnosti Vlade, tokom perioda izveštavanja, bile su vezane za pitanje Kosova i odnosa sa Evropskom unijom. Prethodna vladajuća koalicija bila je duboko podeljena u vezi sa najvažnijim pitanjima vođenja politike i internim borbama, kao i nedostatkom političke koordinacije. Usled toga, napredak je bio neznatan. Posle parlamentarnih izbora postignuta je veća stabilnost Vlade i konsenzus o evropskim interacijama. Nova Vlada je iznela svoje namere u produbljivanju odnosa izmeću Evropske unije i Srbije, kako bi poboljšala opštu efikasnost i produktivnost, unapredila program reformi i postigla punu saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu (1STU).


Državna uprava

U novembru 2007. godine izmenjen je Zakon o državnoj upravi u skladu sa Ustavom. Izmene uvode preciznije odredbe koje se tiču centralne uprave u nadzoru zakonitosti akata koje su usvojile lokalne vlasti. Kodeks ponašanja državnih službenika je usvojen u februaru 2008. godine. Služba za upravljanje kadrovima nastavila je sa obukom državnih službenika.

Iako je zakonski rok za završetak javnih konkursa za postavljenje državnih službenika istekao u maju 2008. godine, ovaj proces nije zatvoren. Srbija još uvek nije usvojila zakone o platama na položajima koje popunjava Vlada.

Nedavno oformljena Kancelarija Zaštitnika građana bila je prilično aktivna. Od januara pa sve do jula 2008. godine Zaštitnik građana je primio preko 2.600 zahteva. Zaštitnik građana je predložio brojne izmene i dopune nacrta zakona, uključujući zakone o vojsci, Ustavnom sudu, bezbednosnim službama, pravima dece, kao i nacrt pravilnika za Skupštinu Srbije. Uspostavljena je dobra saradnja između državnog Zaštitnika građana, pokrajinskog u Vojvodini i opštinskih Zaštitnika građana. Zaštitnik građana u Vojvodini podneo je izveštaj u kojem stoji da je od 382 primljena zahteva u 2007. godini ukupno 322 rešeno, a 60 je još u toku rešavanja. U oktobru 2008. godine, nakon dužeg odlaganja Skupština je imenovala četiri zamenika Zaštitnika građana.

Međutim, srpske vlasti nisu stvorile tehničke uslove neophodne za pravilno funkcionisanje Kancelarije Zaštitnika građana. Privremene prostorije su neadekvatne i samo 33 od 64 radnih mesta je upotpunjeno. Državna uprava Srbije ne poseduje dovoljno znanja o instituciji Zaštitnika građana i njegovoj ulozi i nije dovoljno pažnje posvetila njegovim preporukama.

Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja povećao je svoje aktivnosti tokom perioda izveštavanja. Rad i aktivnosti poverenika su dostupne javnosti. Uputstvo za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja je objavljen i na nekoliko jezika manjina. Vlada, mećutim, nije stvorila uslove neophodne za potpuno funkcionisanje kancelarije poverenika, uključujući i obezbeđivanje adekvatnih prostorija. Nedovoljno jačanje kapaciteta i neuspeh srpskih vlasti da obezbede sprovođenje preporuka koje je dao poverenik je u nekoliko slučajeva nastavilo da ometa rad kancelarije poverenika.

U maju 2008. godine šest nezavisnih državnih institucija (Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Povernik za informacije od javnog značaja, Odbor za sprečavanje sukoba interesa, Komisija za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača) izrazili su zabrinutost zbog poteškoća s kojima se suočavaju obavljajući svoj posao, a posebno u vezi sa uslovima za rad koji negativno utiču na njihovu nezavisnost, kao i na nedovoljne reakcije na njihove preporuke.

Izgradnja kapaciteta u policiji je nastavljena. Novi centar za obuku policije započeo je sa radom u novembru 2007. godine. Preduzete su mere i u oblasti policijske saradnje u regionu, nakon ratifikacije Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi. Srbija je potpisala sporazum o strateškoj saradnji sa Europolom u septembru 2008. godine. Rad se nastavio na operativnom nivou, ali ključne strategije – za borbu protiv organizovanog kriminala, terorizma i zloupotrebe droge, kao i strategija o lokalnoj policiji – još nisu usvojene. Saradnja između Ministarstva unutrašnjih poslova i ostalih ministarstava i vladinih agencija je i dalje nezadovoljavajuća.

Generalno, Srbija i dalje poseduje dobre kapacitete u oblasti državne uprave. Ipak, došlo je izvesnog usporavanja u reformi državne uprave tokom perioda izveštavanja. Potrebno je učiniti dalje napore kako bi se u potpunosti sproveo Zakon o državnim službenicima iz 2005. godine, da bi se unapredio sistem zapošljavanja i ojačala stručnost i odgovornost u čitavoj državnoj upravi. Nezavisna i službena tela vršila su dobro svoj posao pod teškim uslovima. Srpske vlasti moraju pokazati veću odlučnost kako bi se ojačala regulatorna i nezavisna tela i kako bi se obezbedila njihova efikasnost.


Civilna kontrola snaga bezbednosti

Zakoni o odbrani, vojsci, i o osnovnoj organizaciji službi bezbednosti usvojeni su u skladu sa ustavom u decembru 2007, a stupili su na snagu u januaru 2008. Ministarstvo odbrane je pre izrade novog zakona konsultovalo Zaštitnika građana povodom aspekata vezanih za ljudska prava. Ustavne odredbe koje se odnose na demokratsku kontrolu vojske i službi bezbednosti su sveobuhvatne i dodeljuju primarnu ulogu skupštini. Novi Okvirni zakon o službama bezbednosti zamenio je pređašnju odluku Vlade o Savetu za nacionalnu bezbednost. Prema novom zakonu, Savet za nacionalnu bezbednost je odgovoran za koordinaciju i kontrolu bezbednosnih agencija, a skupštinskom odboru za bezbednost i odbranu date su pojačane odgovornosti. Preduzete su mere za poboljšanje finansijske situacije vojnog kadra, uključujući i vojne penzionere.

Međutim, još nije dovršen zakonodavni okvir. Moraju se još usvojiti strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane, vojna doktrina, novo zakonodavstvo o prigovoru savesti i podzakonski akti o bezbednosnim agencijama. Skupštinski odbor za bezbednost i odbranu nije bio aktivan tokom perioda izveštavanja. U februaru 2008. godine Skupština je usvojila rezoluciju o Kosovu gde poziva na vojnu neutralnost. Međutim, uniformisani vojni rezervisti bili su umešani u nekoliko nasilnih incidenata nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

Ukratko, može se reći da je bilo izvesnog napretka u civilnoj kontroli snaga bezbednosti, uz donošenje niza zakona. Reforma u ovom sektoru još nije završena, a nova Skupština mora da osigura efektivni demokratski nadzor.


Pravosuđe

Napredak u pravodsudnom sektoru teče sporo i velikim delom se ograničava na administrativna poboljšanja.

Ustavni sud, koji od oktobra 2006. godine nije radio, ponovo je preuzeo svoje dužnosti u decembru 2007. godine, iako je imenovano samo 10 od 15 sudija.

Ustavni sud se suočava sa ogromnim zaostatkom u rešavanju sporova. Obezbeđeni su preduslovi za nove apelacione i upravne sudove. Međutim, ovi sudovi još uvek nisu u funkciji.

Opšti profesionalizam sudija i tužioca je relativno visok i dodatno poboljšan zahvaljujući obuci koju je obezbedio Pravosudni centar za obuku. Primanja sudija i tužilaca su poboljšana.

Ipak, još nije usvojeno ključno zakonodavstvo neophodno za sprovođenje Ustava i strategiju pravosudne reforme. Ovo uključuje i zakone o sudijama i tužiocima. U odsustvu novih zakona, nije došlo do imenovanja nijednog novog sudije niti tužioca, a slobodna mesta nisu popunjena. Istovremeno nekih 200 sudija koji su ispunili kriterijume za odlazak u penziju još uvek rade, pošto Skupština nije donela odluku neophodnu za njihovo raspuštanje iz aktivne službe. Ovi faktori izuzetno podrivaju efikasnost pravosuđa.

Da bi se napravila protivteža uticaju Skupštine na postavljenje sudija i tužilaca, razvijeni su objektivni selekcioni kriterijumi koji uključuju i plan uvođenja dvogodišnje početne obuke za sve sudije uz završni ispit. Međutim, u nedostatku novog zakona o Pravosudnom centru za obuku ovi kriterijumi nisu primenjivani. Zatim, objektivni kriterijumi još nisu uspostavljeni, a tiču se postavljanja na funkcije koja treba da se izvrše u prelaznm periodu između usvajanja i potpunog sprovođenja novog zakona. Nije doneta ni jedna odluka povodom predloga ponovnog postavljanja svih aktivnih sudija i tužilaca. Ostaje zabrinutost da bi na takvo ponovno postavljanje mogao delovati nepropisni politički uticaj, što bi ometalo funkcionisanje pravosuđa.

I dalje vlada zabrinutost da tužilaštvo nije adekvatno pripremljeno za dobijanje značajnije uloge u krivičnim istraživanjima, kako stoji u Zakonu o krivičnom postupku, čije je stupanje na snagu odloženo do prve polovine 2009. godine. Nedovoljna finansijska sredstva, obuka i kadar dodeljeni su u ove svrhe.

Što se tiče krivičnopravne zaštite maloletnih lica, još uvek nisu usklađeni nacionalna baza podataka i mehanizam monitoringa, prema odredbama novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i podzakonskih akata.

Značajan zaostatak u rešavanju civilnih, krivičnih i trgovinskih sporova i dalje je zabrinjava, kao i sprovođenje sudskih odluka. Usled nedostatka efikasnog sistema upravljanja sudovima i zakonodavstva koje pojednostavljuje proceduru, srpsko pravosuđe nije bilo u mogućnosti da smanji broj nerešenih slučajeva, odnosno da smanji prosečnu dužinu trajanja sudskog postupka. Efikasnost sudskog sistema je pored toga sputano nejednakim opterećenjem sudova i samih sudija.

Određenog napretka je bilo u postupcima suđenja za ratne zločine u domaćim sudovima. Tužilaštvo za ratne zločine je podnelo nekoliko tužbi tokom perioda izveštavanja i donelo je nekoliko presuda. Međutim, veliki broj sporova još uvek nije rešen. Takođe, tu je i određeni broj važnih slučajeva u oblasti organizovanog kriminala, koji nisu rešeni.

Opšti zaključak je da je bilo malo napretka kada je u pitanju proces pravosudnih reformi, što pak predstavlja ključni prioritet za Evropsko partnerstvo. Zakonski okvir za implementaciju pravosudne reforme, kako je predviđeno novim Ustavom, još nije uspostavljen. Srbija mora uložiti značajne napore kako bi se obezbedila nezavisnost, odgovornost i efikasnost sudskog sistema.


Politika borbe protiv korupcije

Bilo je izvesnog napretka tokom ovog perioda izveštavanja u borbi protiv korupcije i razvoja sveobuhvatne borbe protiv korupcije, koja je jedan od ključnih prioriteta Evropskog partnerstva.

Izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka i Zakona o formiranju agencije za borbu protiv korupcije, koji takođe sadrži nove propise vezane za sukob interesa, usvojeni su u oktobru 2008. godine. Građansko-pravna konvencija Saveta Evrope protiv korupcije, kao i dodatni protokol uz ovu konvenciju ratifikovani su u novembru 2007. godine. Izveštaj o saglasnosti poslat je Grupi zemalja za borbu protiv korupcije pri Savetu Evrope (OKESO) u decembru 2007. godine.

Formirana su specijalna odeljenja unutar kancelarije državnog tužilaštva na okružnom nivou radi istrage slučajeva korupcije. Zamenik republičkog javnog tužioca na nacionalnom nivou ima ulogu koordinatora slučajeva protiv korupcije. Uprava policije poseduje specijalizovane jedinice koje se bave korupcijskim i finansijskim istraživanjima. U toku je nekoliko istraga o korupcijama na visokom nivou. Formirani su i zajednički istraživački timovi tužilaca i policije.

Međutim, praktični rezultati u borbi protiv korupcije ostali su ograničeni. Postupci sprovođenja prethodnog Zakona o finansiranju političkih stranaka bili su slabi što je dovelo do toga da većina političkih stranaka nije otkrivala komletne informacije o svojim finansijama. Zatim, nadzorni organ nije posedovao dovoljno kapaciteta i stručnosti da proceni tačnost obezbeđenih izjava.

Više od trećine državnih zvaničnika nije se izjasnilo povodom svoje imovine u 2008. godini. Prethodni Zakon o sukobu interesa nije obezbedio zadovoljavajuće izvršne procedure i nije obezbedio nezavisnu reviziju predatih izjava. Činovnicima u određenim oblastima, kao što je pravosuđe, nije traženo da predaju izjavu o imovini. Odbor za rešavanje sukoba interesa čini nedovoljno kvalifikovan kadar i ima nedovoljno resursa, a nema moć da proceni validnost informacija koje stoje u izjavama.

Agencija za borbu protiv korupcije još nije osnovana. Ovo je od posebnog značaja s obzirom na njenu novu ulogu koja joj se pripisuje na osnovu novog zakonodavstva u oblastima sukoba interesa i finansiranja političkih stranaka. Srbija mora da obezbedi novoj agenciji zadovoljavajući nivo nezavisnosti, kapaciteta i stručnosti kako bi mogla efektivno da ispuni svoje zadatke. Trenutna uloga Saveta za borbu protiv korupcije ograničena je na savetovanje Vlade. Zakon o slobodnom pristupu informacijama sadrži “rupe u zakonu”, kao što su kriterijumi za klasifikaciju informacija, koji otežavaju sprovođenje. U akcioniom planu za borbu protiv korupcije nedostaju jasni rokovi, konkretne aktivnosti i neophodni resursi za sprovođenje, te stoga mora da bude revidiran.

Nezavisna tela ne nadgledaju uspešno javne nabavke i postupke privatizacije zajedno uz velike budžetske rashode. Državna revizorska institucija nije u potpunosti operativna sa samo dva popunjena mesta za revizore. Ostala kontrolna tela, kao što su Komisija za zaštitu prava ponuđača u javnim nabavkama deluje samo po posebnom zahtevu i ne obavlja opšti nadzor nad procedurama usled nedostatka adekvatnih ovlašćenja i finsisjskih sredstava.

Kapaciteti zakonskih izvršnih tela za istraživanje slučaja korupcije su ograničeni. Istovremeno sudovi su vezani za veoma kompleksne proceduralne propise uvodeći stroge uslove vršenja usluga tužilaštva, što dovodi do niskog broja presuda u slučajevima korupcije.

Ukratko, zaključuje se da je korupcija i dalje široko rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem u Srbiji. Uprkos jačanju javne svesti kada je ovaj problem u pitanju i novousvojenim zakonima, veliki problemi i dalje ostaju. Ovo uključuje nedostatak nezavisnih i delotvornih nadzornih tela u ključnim sferama kao što su finansiranje stranaka, sukob interesa, javna nabavka i privatizacija. Ovi problemi moraju da se razmotre u kontekstu sprovođenja novousvojenih zakona.

 
Peščanik.net, 19.11.2008.

Srodni linkovi

  • Izveštaj o napretku Srbije za 2008: Uvod

Građanska i politička prava

Kod sprečavanja mučenja i zlostavljanja i borbe protiv nekažnjivosti, poboljšana je sudska kontrola nad poštovanjem ljudskih prava u zatvorima. Krajnje presude su donete od strane Vrhovnog suda u procedurama za rešavanje upravnnih sporova. Ipak, nije bilo napretka u istraživanju navodnih ozbiljnih povreda ljudskih prava koje se odnose na zatvorske nerede iz 2006. godine. Nisu razjašnjene zakonske osnove za policijsku intervenciju i saradnju sa zatvorskim vlastima.

U određenom broju slučajeva nije do kraja ispitano navodno korišćenja sile od strane policije u predsudskim postupcima. Stalno se iznose tvrdnje o zlostavljanju osumnjičenih tokom policijske istrage. Srpske vlasti treba da se postaraju da se sprovedu detaljne istrage i svim navodnim zlostavljanjima i mučenjima.

Poslednji monitoring Komisije za prevenciju mučenja Saveta Evrope bio je u novembru 2007. godine. Međutim, srpske vlasti nisu objavile preporuke koje su nastale kao rezultat tog monitoringa.

Što se tiče borbe protiv nekažnjivosti, neophodno je dalje ojačati kapacitete srpskog tužilaštva za ratne zločine. I dalje ima poteškoća u prenošenju slučajeva i izručivanju osumnjičenih za ratne zločine i zločine protiv humanosti između Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.

Kada je u pitanju pristup pravdi Srbija još nije postavila sveobuhvatni zakonski sistem pružanja besplatne pravne pomoći. Pravo na obaveznu odbranu u mnogim ozbiljnim krivičnim slučajevima je regulisano novim Zakonom o krivičnom postupku, ali još uvek nema posebnih zakonskih odredbi koje se tiču obavezne odbrane u slučajevima boravka u pritvoru pre pokretanja sudskog procesa.

Reforme zatvorskog sistema su nastavljene, a izvršena je i rekonstrukcija tri najveća zatvora u Srbiji. Nastavljena je obuka zatvorskog kadra uz nastojanje da se uključe šire kategorije kadra, kao što sudski čuvari. Preduzete su akcije za rešavanje ozbiljnog problema zloupotrebe droga kod skoro polovine zatvorenika. U toku je sprovođenje novog modela za maloletne zatvorenike, koji je zasnovan na modernim standardima. Kao dodatak ovome, treba razviti i druge društvene službe za maloletna lica da bi se omogućilo alternativno služenje kazne.

Zatvorska uprava profesionalnije reaguje na žalbe zatvorenika. Odeljenje za zaštitu prava zatvorenika u Ministarstvu pravde uspostavilo je takođe mnogo efektivniji sistem postupanja u vezi sa žalbama od strane zatvorenika.

Sistem alternativnih sankcija, koje se mogu primeniti na sve uslovne kazne i koje važi za preko 50% svih presuda, još uvek se nalazi u ranoj fazi implementacije i nema odgovarajući monitoring. Danas 4800 zatvorenika služi zatvorsku kaznu u trajanju do godinu dana. Veliki porast broja zatvorenika (od 8 900 u decembru 2007., do 9 500 u maju 2008. godine) opteretio je kapacitete zatvorskih infrastruktura. Ovo ostaje najveći izazov zatvorske uprave. Nekih 6 500 prestupnika se još uvek nalazi u pritvoru i čeka krajnju presudu i prebacivanje u zatvor gde će služiti kaznu. Poslednji statistički podaci o krivičnim prekršajima pokazuju da je došlo do porasta ozbiljnog kriminala, kao i ponovljenih prekršaja i porasta broja maloletnih prestupnika.

Bezbednost u zatvorima se malo poboljšala i stepen nasilja se smanjio. Međutim, prenatrpanost, nasilje među zatvorenicima i zloupotreba droge i dalje ostaju ozbiljni problemi u zatvorima u Srbiji.

Ustavom se garantuju slobode izražavanja koje su generalno zaštićene. Ipak uslovi za slobodu izražavanja u Srbiji su bili ugroženi tokom perioda odmah nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Postoje mnogobrojni izveštaji o incidentima koji uključuju uvredljiv rečnik, govor mržnje i nasilje protiv organizacija i pojedinaca, uglavnom novinara i branilaca ljudskih prava. U martu 2008. godine veliki broj medijskih predstavništava i novinskih udruženja obratio se srpskim vlastima izražavajući zabrinutost. Oni su se posebno žalili na verbalno i fizičko maltretiranje kao i na optužbe za nepatriotsko izveštavanje. Izvršne vlasti su uhapsile osumnjičene krivce za napad na novinara u julu 2008. godine. Vlasti su takođe preduzele mere protiv ekstremističkih grupa u oktobru 2008. godine.

Bilo je i slučajeva upućivanja pretnji novinarima od strane lokalnih zvaničnika i preduzetnika, gde je u nekim slučajevima konfiskovan materijal koji su novinari snimili kako bi ih sprečili da izveštavaju o određenom broju tema. Nije bilo napretka u istrazi povodom ubistava novinara koja su se desila devedesetih i povodom pokušaja ubistva novinara u aprilu 2007. godine.

Zakon o medijskoj koncentraciji i nov zakon o oglašavanju još nisu usvojeni. Zakon o lokalnoj samoupravi, donet u decembru 2007. godine, sadrži odredbe koje su kontradiktorne u odnosu na zakon o radiodifuziji i javnom informisanju, i podriva privatizaciju medija u vlasništvu opština. Dodeljivanje regionalnih frekvencija je završeno, ali je ovom procesu u velikom broju slučajeva nedostajala transparentnost. Dodeljivanje opštinskih frekvencija još nije završeno. Neki predstavnici medija prekršili su zakone o zaštiti privatnosti i profesionalnih standarda i etike, prvenstveno u slučaju senzacionalističkog izveštavanja.

Ustavom je garantovana sloboda okupljanja i ova prava su generalno zaštićena. Održan je veliki broj mirnih skupova i demonstracija nakon deklaracije o nezavisnosti Kosova. Međutim, došlo je do nasilnih incidenata kada su strana diplomatska predstavništva napadnuta od strane demonstranata u Beogradu u februaru 2008. godine. Neki politički krugovi i predstavnici medija nisu osudili ove incidente, ali predstavnici izvršne vlasti su blagovremeno i adekvatno reagovali.

Postoje izveštaji o napadima na organizacije i pojedince koji su branili građanska i politička prava, borili se protiv nekažnjivosti i branili pravo na drugačije seksualno opredeljenje. Izvršne vlasti uložile su izvesne napore da isprate ishode takvih slučajeva, ali ipak, u većini slučajeva, prestupnicima nije suđeno.

Ustavom je garantovana sloboda udruživanja, uključujući politička udruženja i sindikate. Restrikcije vezane za ovo pravo, uključujući osnove i procedure za moguću zabranu udruživanja, dodeljuju primarnu ulogu odlučioca Ustavnom sudu. Po Ustavu, osnove za zabrane mogu biti: nasilni prekršaji ustavnog reda, povreda zagarantovanih ljudskih i manjinskih prava i podsticanje rasne, nacionalne ili religijske mržnje. Prema novom Zakonu o ministarstvima donetom u julu 2008. godine registracija političkih i građanskih udruženja ostaje pod nadležnošću Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je u ove svrhe oformilo odeljenje 2007. godine. Sindikati su pod nadležnošću Ministarstva rada i socijalne politike. Registracija saveza nacionalnih manjina spada u nadležnost u novom Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

Međutim, zakoni kojim bi se u ovoj oblasti sprovodile odredbe novog Ustava još nisu usvojeni. Novo zakoni o udruženjima i političkim organizacijama još nisu usvojeni. Postojeći zakoni nameću restrikcije koje prevazilaze ustavne odredbe.

Organizacije civilnog društva nastavljajuju da igraju značajnu ulogu u socijalnom, ekonomskom i političkom životu u Srbiji. Ipak dugoročni zakonodavni nedostaci nisu još obrađeni na adekvatan način. Ovo se odnosi na pravni status nevladinih organizacija (NVO) i njihovo finansiranje, uključujući restriktivne i nepovoljne poreske uslove koje se primenjuju asS ćos i na proizvoljnoj osnovi. Veliki broj NVO-a, naročito branilaca ljudskih prava, bili su predmet pretnji i verbalnih napada zbog drugačijeg shvatanja problema kao što je situacija na Kosovu. Ovi incidenti još nisu u potpunosti istraženi.

Sloboda veroispovesti je zagarantovana Ustavom i zakonom u Srbiji. Međutim, vidni nedostaci nastali kao rezultat implementacije zakonodavstva iz 2006. godine tiču se crkvenih i religijskih organizacija. Ovo se odnosi na registarciju takozvanih “netradicionalnih” religijskih zajednica. Stalno se izveštava o proizvoljnom odlučivanju vezanom za registraciju “netradicionalnih” religijskih zajednica, koji onda utiče na njihov pravni status i prava. Bilo je i nekoliko religijski motivisanih incidenata, uključujući napade, govor mržnje, vandalizam i uvredljive grafite usmerene protiv velikog broja religijskih zajednica. Izvršne vlasti nisu dovoljno ispratile ishode ovih inicidenata, a istrage nisu dovele do rezultata.

Sve u svemu, građanska i politička prava u Srbiji se generalno poštuju. Međutim, na ova prava su uticala politička dešavanja koja su i dovela do preliminarnih izbora kao i nestabilna politička klima koja je preovladavala tokom perioda izveštavanja. Zakonodavstvo se mora dalje uskladiti prema evropskim standardima. Potrebno je u potpunosti primenjivati postojeće ustavne i zakonske garancije i adekvatno ispitati povrede prava.


Ekonomska i socijalna prava

Postoji nekoliko zakonskih i ustavnih odredbi kojima se garantuje pravo žena u Srbiji. Međutim, još nije usvojen posebni zakon koji bi se odnosio na ravnopravnost polova kao i nacionalna strategija unapređivanja položaja žena i poboljšanja ravnopravnosti polova. Tokom perioda izveštavanja, Uprava za ravnopravnost polova u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja bila je aktivna u unapređivanju prava žena. Nakon zakonskih izbora u maju 2008. godine, 53 žene su postale poslanici u Skupštini od 250 poslanika, dok je u Vladi od 27 članova pet žena. Ipak, kršenje prava žena se događa i često prođe nezabeleženo. Nasilje u kući i dalje predstavlja ozbiljan problem. Krivične kazne su nedovoljne. Republički zaštitnik i pokrajinski zaštitnik prava građana u Vojvodini naglašavaju stalnu diskriminaciju protiv žena na tržištu rada. Žene i dalje nisu toliko zastupljene na rukovodećim pozicijama. Diskriminacija naročito pogađa žene Romkinje, zatim pripadnice nacionalnih manjina kao i žene sa invaliditetom.

Državni zaštitnik prava građana je bio aktivan i u oblasti prava deteta i ispitao je veliki broj žalbi. Reforma sistema zaštite dece je u razvoju i ima za cilj zamenu nekoliko domova specijalnim hraniteljskim programima. Broj dece bez roditeljskog staranja u domovima je smanjen sa oko 2 200 u 2005. na 1 700 u 2007. godini. Otprilike jedna trećina dece bez roditeljskog staranja je smeštena u domove, dok su druge dve trećine smeštene u hraniteljske porodice. U maju 2008. godine Vlada je usvojila Nacionalnu staregiju za mlade koja je rezultat opsežnog i transparentnog konsultativnog procesa.

Ipak, mnoga deca u Srbiji i dalje imaju loše uslove života. Deca iz socijalno ugroženih grupa, naročito iz manjinskih grupa kao što su Romi i deca sa invaliditetom i dalje trpe naširoko raprostranjenu diskriminaciju i ne mogu adekvatno koristiti usluge zdravstenih, obrazovnih i socijalnih službi. Postoji ozbiljan stepen nasilja nad decom, ali samo ograničen broj slučajeva bude prijavljen i kazneno ispraćen. Postoje i nedovoljno pouzdani podaci o trgovini decom, eksploatisanju dečijeg rada i seksualnom iskorišćavanju adolescenata.

U slučaju socijalno ugroženih i/ili osoba sa invaliditetom Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol u decembru 2007. godine. Ova konvencija se mora još ratifikovati. Vlada je takođe usvojila Strategiju o poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji u decembru 2007. godine. Ova strategija definiše paket aktivnosti koji se mora preduzeti u periodu od 2007. do 2015. godine, uključujući i usvajanje dvogodišnjeg operativnog akcionog plana. U oktobru 2007. godine Vlada je oformila Savet za osobe sa invaliditetom. To je savetodavno telo od 20 članova koji ima za zadatak da koordinira aktivnosti u ovom sektoru. Ipak, Strategija za poboljšanje položaja lica sa invaliditetom ne sadrži nikakav plan niti predloge kako da se poboljša položaj ljudi koji su na duži period smešteni u domove. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom još nije usvojen.

Pripreme Srbije na polju mentalnog zdravlja se nalaze u početnoj fazi. Vlada je u novembru 2007. godine usvojila izveštaj o smeštajnim domovima za mentalno obolelu decu, odrasle i starije osobe. Izveštaj je potvrdio da se nije dovoljno uložilo u nekoliko institucija za mentalno obolele. Takođe je naglašeno nezadovoljavajuće sprovođenje Porodičnog zakona, kojim se zahteva da deca treba da budu zaštićena u porodičnom okruženju kad god je to moguće. Vlada je započela sa sprovođenjem nekih mera za poboljšanje postojećih institucija i olakšavanja deinstitucionalizacije. Te mere su zabrana korišćenja stambenih objekata koje ne zadovoljavaju minimum standarda, premeštaj dece u hraniteljske porodice, razvoj službi u okviru zajednice i obuku osoblja. Osim toga organizovane su dalje anti-stigmatske kampanje i obrazovne aktivnosti.

Ipak dopune Zakona o socijalnoj zaštiti, kojim bi se bolje regulisao sektor za mentalno zdravlje, još nisu usvojene. Neke institucije i dalje nemaju kapaciteta. Proces deinstitucionalizacije još nije adekvatno razvijen. Hraniteljske porodice ne dobijaju dovoljno podrške i mora se još puno toga uraditi kako bi se razvile službe u zajednici. Neophodno je ojačati saradnju između ministarstava. Lokalne službe i inspektorat Ministarstva rada i socijalne politike nemaju dovoljno kvalifikovanog kadra.

Što se tiče prava radnika i sindikata u aprilu 2008. godine potpisan je novi Opšti kolektivni ugovor od strane dva reprezentativna sindikata i Unije poslodavaca. Ovo je veliki napredak u unapređivanju socijalnog dijaloga, pošto je pređašnji opšte kolektivni ugovor istekao u septembru 2005. godine. Ugovor sadrži odredbe vezane za različita prava radnika, kao što je nadokanda, određene povlastice, bezbednost na radnom mestu, pravo na odsustvo i pravo uspostavljanja sindikata. Ipak socijalni dijalog je još uvek slab. Uloga i kapacitet Socio-ekonomskog saveta treba još da se razvije u potpunosti. Savet je na lokalnom nivou oformljen samo u ograničenom broju opština.

Ustavom su zabranjene direktna i indirektna diskriminacija po bilo kojem osnovu. Opšti zakon protiv diskriminacije još nije usvojen. U praksi je i dalje naširoko rasprostranjena diskriminacija, naročito protiv nacionalnih manjina, Roma, žena kao i protiv lezbejske i gej populacije, biseksualaca i transseksualaca (HSV7). U godišnjem izveštaju iz 2007. godine koji je podneo državni zaštitnik prava građana stoji da je veliki broj ljudi izložen govoru mržnje i diskriminaciji na osnovu njihove seksualne opredeljenosti i rodnog identiteta i da vlasti nisu uspele da pruže adekvatnu pomoć protiv takvog ponašanja.

Što se tiče prava svojine Zakon o restituciji još nije donet. Ovo sprečava adekvatan početak procesa restitucije. U međuvremenu, nastavljena je privatizacija nekih vlasništva koja su sporna. Ipak, udruženje bivših vlasnika osporava ovo jer se brine da će to a”e jas1o unapred presuditi u slučajevima procesa vraćanja imovine.

Sve u svemu, zaključeno je da su zakonski propisi za zaštitu ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji većinom uspostavljeni. Zakonski okvir ipak treba da se razvije, dok se praktično sprovođenje postojećih zakona dalje mora unaprediti. Neophodni su dalji napori kako bi se poboljšalo socijalno uključivanje dece, lica sa invaliditetom i ugroženih grupa, a tu se posebno misli na pristup zdravstvenim, uključujući zdravstveno-mentalno ustanove, i adekvatno obrazovanje.


Prava manjina, kulturna prava i zaštita manjina

Komisija za borbu protiv rasizma i netolerancije pri Savetu Evrope objavila je svoj prvi izveštaj za Srbiju u aprilu 2008. godine. Zabeležila je da su preduzete različite mere za suzbijanje rasizma i netolerancije prema manjinama, ali veliki broj mera još uvek nije preduzet. Sprovedene su pozitivne mere u 2008. godini tokom izbora republičkih, pokrajinskih i opštinskih vlasti na kojima su stranke manjina izuzete od pravila prelaska cenzusa kako bi mogle da uđu u parlament. Nov zakon je proširio propise za lokalne vlasti koje mogu da koriste službene pečate na jeziku manjina, tamo gde su ti jezici u upotrebi. Budžetska raspodela za savete nacionalnih manjina je povećana u 2008. godini. Novi Zakon o lokalnoj samoupravi je uveo detaljnije odredbe koje se tiču obaveza opština u kojima živi etnički pomešano stanovništvo i formiranja interetničkih saveta.

Međutim, Zakon o savetima nacionalnih manjina još nije donet. Republički odbor za manjine se nije sastao. Bilateralni sporazumi o zaštiti nacionalnih manjina postignuti sa Mađarskom, Hrvatskom, Rumunijom i bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom nisu u potpunosti implementirani. Zajedničke komisije čije osnivanje je zahtevano sporazumima se ili nisu oformile ili nisu u potpunosti operativne. U aprilu 2008. godine Ustavni sud je odbacio raniju odluku Republičke izborne komisije po kojoj se sa 10 000 na 3 000 smanjuje broj po zakonu neophodnih potpisa za predaju izbornih lista manjina. Sudska odluka je doneta nešto malo pre izbora, i iako u skladu sa postojećim zakonodavstvom, donela je veliku zabrinutost zbog tako visokog broja potpisa za male etničke grupe. Godišnji izveštaj iz 2007. godine, koji je podneo državni zaštitnik prava građana, zabeležio je značajne regionalne nedoslednosti, naročito zbog kapaciteta uprave koja treba da obezbedi poštovanje manjinskih prava. Razlog za brigu je naročito situacija u kojoj se nalaze romske i bošnjačke manjine. Postoji nesrazmerno visok nivo nezaposlenosti među manjinama.

Politička klima se pogoršala u periodu odmah nakon deklaracije o nezavisnosti Kosova, što je rezultiralo velikim brojem incidenata po gradovima u Vojvodini, naročito protiv albanske nacionalne manjine. Zabeleženi su i incidenti koji su uključivali grupe ekstremista. Državni i pokrajinski zaštitnici prava građana osudili su te događaje i pozvali relevantne institucije da deluju. Godišnji izveštaj pokrajinskog zaštitnika prava građana iz 2007. zabeležio je da je od 605 žalbi, 25 odnosilo na prava manjina.

Situacija u južnoj Srbiji je i dalje stabilna ali napeta. Albanska zajednica sa juga Srbije kritikovala je odluku srpske Vlade da odbije priznavanje diploma obrazovnih institucija na Kosovu. Albanska zajednica je izrazila svoju zabrinutost da će takva odluka uticati na mogućnosti zapošljavanja onih lica sa kosovskom diplomom u južnoj Srbiji. Etničke albanske partije su bile podeljenog mišljenja kada je bilo u pitanju učešće na republičkim izborima. Na kraju je učestvovala koalicija albanskih partija i izabran je jedan albanski član Skupštine. Regionalna kancelarija Koordinacionog tela za južnu Srbiju je ojačala, jer je povećan broj zaposlenih lica albanskog porekla. Ovo telo je bilo veoma bitno u poboljšanju komunikacije između opštinske i centralne vlasti. Vlada je raspodelila 3,8 miliona evra za kofinansiranje infrastrukturnih projekata u 2008. godini. Međutim, albanska manjina je nastavila da izražava svoju zabrinutost zbog manjka prisustva Albanaca u javnoj administraciji i zbog manjka političke volje centralne vlasti da malo aktivnije razvije ovaj region.

Situacija u Sandžaku je nastavila da se pogoršava. Podele unutar muslimanske zajednice su se produbile i došlo je do nekoliko nasilnih incidenata. Opštinskim strukturama nedostaje kapacitet da u potpunosti sprovedu prava manjina u Sandžaku.

Broj izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine se poslednjih godina smanjio, najviše usled naturalizacije. Prema podacima UNHCR-a u Srbiji se nalazi oko 97 000 izbeglica i 206 000 interno raseljenih lica. Smanjen je broj izbegličkih centara. Međutim, nekih 2 100 izbeglica i 5 500 interno raseljenih lica su i dalje smešteni u 60 prihvatilišta i 99 specijalizovanih ustanova. U ovim centrima uslovi su jako loši. Izmene i dopune Zakona o izbeglicama i Nacionalna strategija za izbeglice i interno raseljena lica još nisu usvojeni. Grupe interno raseljenih lica, naročito Romi, i dalje se suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama kao što je dobijanje ličnih dokumenata, a to povlači i poteškoće ostvarivanja osnovnih socijanih usluga, uključujući zdravstvo.

U januaru 2008. godine stupio je na snagu Sporazum o readmisiji između Srbije i EU. Agencija za ljudska i manjinska prava objavila je priručnik za povratnike. Međutim, još nije usvojena Nacionalna strategija za povratnike i reintegraciju.

U junu 2008. godine Srbija je preuzela godišnje predsedavanje „Dekadom uključivanja Roma 2005.-2015″. Ključni prioriteti predsedavanja Srbije su poboljšavanje uslova stanovanja i antidiskriminacije u sferi obrazovanja. U martu 2008. godine oformljen je Savet za imlementaciju Dekade Roma kojim predsedava potpredsednik vlade, a uključeni su i predstavnici civilnog društva. Međutim, ovaj savet se nijednom nije sastao. Romski zdravstveni medijatori su zaposleni u 15 osnovnih zdravstenih centara. U nacionalnom budžetu su do 2008. godine rezervisani fondovi za rad koordinatora za romska pitanja u 40 opštinskih centara za socijalni rad. Nastavile su se aktivnosti podizanja svesti u saradnji sa međunarodnim partnerima. Organizovane su medijske obuke o romskim pitanjima za vladine portparole i novinare. Bilo je izvesnog napretka po pitanju broja romske dece koji pohađaju srednju školu zahvaljujući pozitivnim merama Ministarstva za obrazovanje i Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Ipak i dalje postoji ozbiljan problem jer mali broj romske dece pohađa škole, naročito kada su u pitanju devojčice.

U praksi romska populacija i dalje se suočava sa ekstremno teškim uslovima za život, isključivanjem i diskriminacijom. Jedan od većih i stalnih problema sa kojima se suočava romska zajednica je pristup ličnim dokumentima. Ovo nosi sa sobom negativne posledice za veliki broj romske populacije kada je reč o pristupu osnovnim socijalnim i ekonomskim pravima. Značajan deo romske populacije još uvek živi u ekstremno siromašnim i ilegalnim naseljima. Romska populacija, naročito žene, su predmet nadaleko rasprostranjene diskriminacije kada je u pitanju pristup tržištu rada. Beleži se nesrazmerno veliki broj romske dece koje pohađaju specijalne škole za decu sa teškoćama u učenju. Klima netolerancije prema Romima nastavlja da preovlađuje u Srbiji.

Sveukupno, zakonodavni okvir za zaštitu prava manjina u Srbiji je uspostavljen i prava manjina se generalno poštuju. Ipak zabeleženi su neke negativne pojave tokom perioda izveštavanja kao posledica, u najvećoj meri, nestabilne političke atmosfere nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Na zakonodavnom nivou treba usvojiti Zakon o nacionalnim savetima i revidirati izborni sistem kako bi se u potpunosti obezbedile pozitivne mere. Statusu izbeglica i interno raseljenih lica poklanja se nedovoljno pažnje. Romska populacija je i dalje u teškom položaju.

 
Peščanik.net, 19.11.2008.

Srodni linkovi

  • Izveštaj o napretku Srbije za 2008: Uvod

Nema velikog broj neispunjenih obaveza u vezi sa poštovanjem Dejtonskog/ Pariskog mirovnog sporazuma od strane Srbije.

Srbija podleže daljem monitoringu od strane parlamentarne skupštine Saveta Evrope povodom ispunjenja dužnosti i obaveza koje proizilaze iz njenog članstva u Savetu Evrope.

Srbija je učinila značajan napredak u poboljšanju saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Potpuna saradnja sa Haškim tribunalom je međunarodna obaveza i jedan od ključnih prioriteta Evropskog partnerstva. U junu 2008. godine uhapšen je Stojan Župljanin u blizini Beograda i prebačen za Hag. U julu 2008. godine nakon formiranja nove Vlade i promene kadra u obaveštajnim službama u Beogradu je uhapšen haški begunac Radovan Karadžić i takođe je prebačen za Hag.

Na osnovu već postignutih rezultata, Srbija mora da nastavi sa ovim uspesima i da uradi sve što je u njenoj moći da uhapsi i prebaci dva preostala haška begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Status pređašnjeg Zakona državne zajednice o zamrzavanju imovine haških begunaca još nije razjašnjen. Imovina je zamrznuta, ali procedure su izuzetno komplikovane i sadašnji zakonski okvir ostavlja mogućnost iskorišćavanja potencijalnih “pukotina” i nedostataka u zakonu. Izmene i dopune trenutnih zakona uključuju posebne istražne mere protiv mreža koje potpomažu ratne begunce i efikasniji sistem istrage i vođenja slučajeva.

Do danas, Veće za ratne zločine beogradskog Okružnog suda sprovelo je postupak protiv 123 osobe osumnjičene za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije. Od kada je uspostavljeno 2003. godine, tužilaštvo je sprovelo postupak protiv 111 lica i podnelo optužbe protiv 57 lica, zastupajući preko 2 000 žrtava ratnih zločina.

Nekoliko slučajeva je otvoreno i presude su uručene na različitim instancama tokom perioda izveštavanja. Nastavljeno je sa dobrom regionalnom saradnjom, koja dozvoljava direktnu razmenu dokaza, dokumenata i podataka koji su relevantni za istragu u slučajevima ratnih zločina. Memorandum o razumevanju je potpisan u oktobru 2007. godine između specijalnih tužilaca Srbije i vrhovnog državnog tužioca Crne Gore.

Ipak na rad specijalnih institucija negativno utiču ograničeni kapaciteti za sprovođenje istrage i velikog broja slučajeva. Stalno se šalju pretnje tužiocu za ratne zločine i predsedniku Veća za ratne zločine.

Politika Srbije u vezi sa Međunarodnim krivičnim sudom je u skladu sa osnovnim principima EU i zajedničkim stavovima EU vezanim za nepovredivost Rimskog statuta. Srbija nije zaključila nijedan bilateralni sporazum koji bi joj omogućio izuzimanje od sudske nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda.

Srbija se protivila rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, uključujući razmeštanje EULEKS-a, sve dok to ne bude ovlašćeno od strane Saveta bezbednosti UN. Srbija je organizovala opštinske izbore na Kosovu u maju 2008. godine uprkos protivljenju UNMIK-a i radila na jačanju paralelnih institucija na Kosovu uključujući formiranje skupštine opština. U julu 2008. godine Vlada Srbije je usvojila odluku koja podržava formiranja Skupštine zajednica srpskih opština kao nešto što je neophodno kako bi se očuvao interes Srba na Kosovu.

Vlada Srbije je koristila zakonske, diplomatske i mirovne mere za osporavanje deklaracije o nezavisnosti Skupštine Kosova. U januaru 2008. godine Vlada je donela akcioni plan u kome su propisane mere kao odgovor na očekivanu deklaraciju nezavisnosti. U februaru 2008. godine Vlada Srbije je donela odluku o poništenju Deklaracije nezavisnosti koju je zatim potvrdila Skupština.

Srpske vlasti su uputile protestnu notu i vratile ambasadore iz zemalja koje su priznale deklaraciju nezavisnosti Kosova, uključujući zemlje članice EU. Nakon odluke nove Vlade Srbije u julu 2008. godine, ambasadori Srbije koji su povučeni uz zemalja članica EU vraćeni su kasnije na svoje pozicije. Ambasadori Crne Gore i bivše jugoslovenske republike Makedonije u Srbiji su proglašeni u oktobru 2008. zaretope pop dga!a nakon što su Crna Gora i bivša jugoslovenska republika Makedonija priznale nezavisnost Kosova.

U avgustu 2008. godine upućen je nacrt rezolucije Generalnoj skupštini UN u kojoj se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova. U oktobru 2008. godine Generalna skupština UN je na osnovu rezolucije Srbije glasala za zahtevanje neobavezujućeg pravnog mišljenja Međunarodnog suda pravde.

Nije bilo značajnijih razvoja kada je u pitanju sprovođenje Sarajevske deklaracije, čiji cilj je završetak procesa povratka izbeglica.

Regionalna saradnja i dobri susedski odnosi čine suštinski deo procesa kretanja Srbije ka Evropskoj Uniji.

Srbija je aktivno učestvovala u regionalnim inicijativama, uključujući prelazak sa Pakta za stabilnost na više regionalno definisan okvir Procesa za saradnju u jugoistočnoj Evropi i Saveta za regionalnu saradnju. Srbija je takođe doprinela obezbeđivanju uspešne implementacije Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Srbija takođe aktivno učestvuje u Ugovoru o energetskoj zajednici. Na učešće Srbije u regionalnoj saradnji uticao je njen stav prema učešću Kosova u regionalnim inicijativama i ostalim forumima. Važno je da Srbija pokaže konstruktivni stav prema učešću Kosova na regionalnim inicijativama.

Odnosi prema ostalim državama u procesu pridruživanja i EU susedima su intenzivirani, uz česte bilateralne kontakte i posete.

Nastavljeno je sa implementacijom ekonomskih sporazuma između Srbije i Albanije. Ipak na odnose ovih dveju država uticalo je priznanje nezavisnosti Kosova od strane Albanije.

Odnosi sa Bosnom i Hercegovinom su ostali stabilni. Hapšenjem haškog begunca Radovana Karadžića u julu 2008. godine. Srbija je napravila važan korak ka ispunjenju sudske odluke iz februara 2007. donete od strane Međunarodnog suda pravde a tiče se primene Konvencije o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida. U januaru 2008. godine Skupština Srbije i Skupština Republike Srpske potpisale su Protokol o saradnji. Veliki broj srpskih političara misli da odluke Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini po pitanju promena u procedurama donošenja odluka u Savetu ministara Bosne i Hercegovine i Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, predstavljaju kršenje Dejtonskog sporazuma. Ovo je dovelo do razmene oštrih izjava između vlasti iz Beograda i Sarajeva. Sporazum o granici sa Bosnom i Hercegovinom još nije potpisan.

Odnosi sa Hrvatskom su stabilni, ali su pogođeni odlukom Hrvatske da prizna nezavisnost Kosova. Privremeni bezvizni režim i dalje ostaje na snazi. Bilo je i nekog napretka u saradnji po pitanju nestalih lica i u privođenju pravdi ratnih zločinaca. Nije ostvaren napredak u određivanju granice. Ostala nerešena pitanja uključuju pitanja vezana za imovinu, naročito za zahteve za nadoknadu izgubljenih poseda i stanarskih prava, povratak izbeglica, tužbe republike Hrvatske protiv Republike Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, gde su saslušanja započela u maju 2008. godine.

Odnosi Srbije sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom su bili stabilni kroz veći deo perioda izveštavanja. Međutim, na odnose je negativno uticala odluka Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije da prizna nezavisnost Kosova u oktobru 2008. godine. Srbija je takođe protestvovala protiv aktivnosti bivše jugoslovenske republike Makedonije, u kojima su učestovale i kosovske vlasti, a tiču se demarkacije granica. I dalje postoje nerazrešena pitanja koja se tiču odnosa između dve pravoslavne crkve u dvema zemljama.

Odnosi sa Crnom Gorom lagano su napredovali tokom većeg dela perioda izveštavanja, ali je na te odnose negativno uticala odluka Crne Gore da prizna nezavisnost Kosova u oktobru 2008. godine. Ostvaren je napredak po velikom broju bilateralnih pitanja. Sporazum o odbrambenoj saradnji potpisan je u novembru 2007. godine. Sporazum sa Crnom Gorom o socijalnom osiguranju stupio je na snagu u novembru 2007. godine. Na osnovu bilateralnog sporazuma Srbija nastavlja da u inostranstvu predstavlja određene interese Crne Gore, uključujući pitanja viza. Pitanje vezano za dvojno državljanstvo za članove srpske zajednice u Crnoj Gori ostaje nerešeno. Nastavljene su tenzije između dve pravoslavne crkve.

Odnosi sa Turskom su generalno dobri. Ostvaren je visok stepen podrške povodom intenziviranja bilateralne saradnje. Međutim, na političke odnose uticalo je priznanje nezavisnosti Kosova od strane Turske. Srbija se trenutno nalazi u pregovorima u vezi sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom.

Srbija je nastavila da održava dobre odnose sa Rumunijom. Odnosi sa Bugarskom i Mađarskom su bili poljuljani kada su obe države priznale nezavisnost Kosova.

Generalno, zaključak je da je Srbija aktivno učestvovala u regionalnim inicijativama za saradnju. Međutim, na regionalnu saradnju negativno su delovali razvoji situacije vezani za Kosovo. Srbija je napravila značajan napredak u potpunoj saradnji sa Haškim tribunalom.

 
Peščanik.net, 19.11.2008.

Srodni linkovi

  • Izveštaj o napretku Srbije za 2008: Uvod


PODRŽITE PEŠČANIK

Author: Dokumenti