Integralni tekst Izveštaja o napretku Srbije za 2008. (IV)

Industrija i mala i srednja preduzeća

Srbija je napravila izvesni napredak u sektoru malih i srednjih preduzeća.

Uspostavljen je dobar institucioni okvir za mala i srednja preduzeća, dok je njihov učinak napredovao tokom perioda izveštavanja. Naročito se može zapaziti značajno poboljšanje u saradnji i koordinaciji između različitih sektora – Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i ostalih zainteresovanih strana. Savet za mala i srednja preduzeća, koji uključuje predstavnike različitih ministarstava i preduzeća, redovno se sastaje i dobro funkcioniše. Međutim, nisu sva ministarstva u potpunosti uključila Savet za mala i srednja preduzeća kada su u pitanju pripreme strategija i dokumenata. Dalje jačanje poslovnog zastupništva sprovodi se kroz reforme privrednih komora. Agencija za razvoj MSP-a je razvila mrežu regionalnih agencija i lokalnih kancelarija sa ciljem pružanja nefinansijske podrške.

U vezi sa regulativnim opterećenjem poslovnog okruženja, Savet za regulatornu reformu razradio je Strategiju regulatorne reforme u Republici Srbiji za period od 2008-2011. godinez sa Akcionim planom, u cilju izvršenja regulativne reforme i smanjenja administrativnog tereta za MSP.

Srbija je u potpunosti posvećena procesu u okviru Evropske povelje za mala i srednja preduzeća, pri čemu je njen doprinos visokog kvaliteta. Unutrašnja koordinacija dobro funkcioniše i stvoreno je aktivno učešće svih relevantnih tela u procesu.

Na osnovu Programa za razvoj poslovnih inkubatora i klastera, pet novih inkubatora je započelo sa radom u 2007. godini i jedan u 2008. godini, što čini ukupno 17. Ima 20 operativnih klastera i 14 projekata kojima Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pruža finansijsku podršku u industrijskoj proizvodnji, proizvodnji hrane, turizmu i IT sektoru.

Međutim, još uvek nije usvojena Strategija za konkurentna i inovativna MSP

za period od 2009.-2013. godine, kao ni njen Akcioni plan, koji su razrađeni posle dugih konsultacija sa predstavnicima sektora malih i srednjih preduzeća. Srbija nije postigla napredak u razvoju i implementaciji moderne industrijske politike.

Ukupno uzev, pripreme u oblasti industrije i MSP su uznapredovale i ispunjavaju relevantne zahteve SSP-a.

Poljoprivreda i ribarstvo

Izvesni napredak je postignut u oblasti poljoprivrede, a došlo je i do poboljšanja administrativnih kapaciteta.

U oblasti ruralnog razvoja Vlada je usvojila tri reglatorna akta o načinu distribucije i korišćenja subvencija u 2008. u oblasti ruralnog turizma, pomoći interno raseljenim licima i pomoći romskoj zajednici. Međutim, strateški plan za ruralni razvoj i program višegodišnjeg ruralnog razvoja nisu usvojeni. Međuministarski mehanizam za koordinaciju politika vezanih za ruralni razvoj još nije uspostavljen. Sektoru ruralnog razvoja potreban je kvalifikovan kadar. Zakonski okvir koji se odnosi na ruralni razvoj i koji treba da predstavlja osnovu za uspostavljanje nacionalne agencije za ruralni razvoj, još nije donet.

U vezi sa sektorom vinogradarstva i vinarstva, Srbija je ojačala svoje administrativne kapacitete u cilju priprema za uspostavljanje vinogradskog katastra. Međutim, održiv sistem vinogradarstva i inspekcije vina tek treba uspostaviti. Novi zakon o vinu još nije donet. Nacionalni sistem enoloških laboratorija još nije uspostavljen.

Vlada je donela četiri propisa koja se tiču organske proizvodnje. Ovi propisi podržavaju razvoj ovog sektora i akredituju prve sertifikovane organizacije. Oni predstavljaju važan napredak u usklađivaju sa komunitarnim pravom.

U oblasti bezbednosti hrane Srbija tek treba da donese zakonske okvire koji su u skladu sa komunitarnim pravom. Izvesni napredak je zabeležen u postizanju jasne raspodele nadležnosti među relevantnim inspekcijskim službama. Potpuna implementacija nove raspodele nadležnosti, a posebno saradnja između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja zavisi usvajanja ovog novog zakonskog okvira.

Nije postignut napredak u vezi sa modernizacijom prehrambenih proizvodnih postrojenja. Srbija je na listi „odobrenih trećih zemalja” u sektoru mlečne industrije i to za prerađene mlečne proizvode, ali nijedano od postrojenja nema odobrenje za izvoz u zemlje EU.

Srbija je postigla izvestan napredak u kontinuiranom razvoju veterinarskog informacionog sistema upravljanja. Napredak je učinjen u proširenju identifikacije i registracije kretanja na veći broj životinja. Nakon stupanja na snagu Zakona o veterinarstvu, usvojen je zakonski okvir za njegovu implementaciju. Međutim, Upravi za vererinu su potrebne stalne obuke, a kapacitet menadžmenta ostaje ograničen. Mere decentralizcije i obuke koje služe jačanju veterinarske službe, pokazale su se kao nedovoljne. Štaviše, Srbija treba da izmeni i dopuni zakon o veterinarstvu, kako bi ga uskladila sa pravnom tekovinom EU-a, ali i da usvoji novi Zakon o dobrobiti životinja.

Napredak je nastavljen u modernizaciji laboratorija, naročito vidljiv u oblasti lanca ishrane. Međutim, administrativnu strukturu za upravljanje referentnim laboratorijama za kontrolu lanca ishrane tek treba uspostaviti. Informacioni sistem upravljanja laboratorijom za veterinarske laboratorije još nije integrisan u veterinarski informacioni sistem.

Došlo je do manjeg napretka u oblasti fitosanitarne politike. Glavni razvoj digađaja predstavlja donošenje godišnjeg Programa zaštite zdravlja bilja za 2008. godinu od strane Ministarstva poljoprivrede. Zakon o zaštiti zdravlja bilja i Zakon o zaštiti biljnih proizvoda još nisu doneti. Informacionni sistem upravljanja fitosanitarnom laboratorijom još nije razvijen.

U sektoru ribolovstva nije bilo napretka u oblasti razvoja marketinških standarda za riblje proizvode, odnosno u vezi sa strukturnom politikom.

Generalno, Srbija je na prilično napredovala u pripremama u oblasti poljoprivrede, kako bi ispunila zahteve Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Međutim, dalji napori se moraju učiniti kako bi se omogućilo Srbiji da bolje upravlja poljoprivrednom politikom i da nastavi reforme u ovom sektoru. Adekvatni zakonski okvir se mora usvojiti, a potrebni su dalji i napori u cilju ojačanja administrativnog kapaciteta u oblasti bezbednosti hrane, veterinarstva i fitosanitarne politike. Dalji napori su potrebni i u oblasti ribarstva, kako bi se usaglasila sa relevantnim delovima pravnih tekovina EU i izvršila priprema za implementaciju strukturne podrške.

Životna sredina

U oblasti životne sredine učinjen je mali napredak.

Što se tiče horizontalnog zakonodavstva došlo je do porasta svesti o važnosti i ulozi Procene uticaja na životnu sredinu i Strateške procene uticaja na životnu sredinu.

Međutim, sporovođenje Procene uticaja na životnu sredinu i Strateške procene uticaja na životnu sredinu nije u potpunosti obezbeđeno, dok je stepen nepridržavanja visok. Interministarska koordinacija na proceni projekata i dodeli dozvola treba da se poboljša. Jedan broj obuka je obezbedilo Ministarstvo za životnu sredinu, ali odgovorne institucije na lokalnom nivou još uvek nemaju potrebane kapacitete, dovoljno svesti o problemu i stručnog znanja.

Nacionalna strategija zaštite životne sredine još nije doneta. Takođe, nije uspostavljena ni administrativna struktura za implementaciju Kjoto protokola. Srbija je pristupila Espo konvenciji, dok Ahuška konvencija još nije ratifikovana.

Nije bilo napretka u oblasti kvaliteta vazduha.

Ne može se konstatovati napredak u oblasti upravljanja otpadom. Zakon o otpadu i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu nisu usvojeni. Planovi za upravljanje otpadom kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou nisu usvojeni. Nije bilo napretka u oblasti upravljanja opasnim otpadom.

Nije bilo napretka u oblasti kvaliteta voda. Novi Zakon o vodama još nije usvojen. Još uvek nisu rešena pitanja koja se tiču finansijske održivosti neophodnih investicija i reformi tarifa.

Nije bilo napretka u oblasti zaštite prirode.

U vezi sa kontrolom industrijskog zagađenja i upravljanja rizikom izdat je Pravilnik o integralnom katastru zagađivača, koji održava Agencije za zaštitu životne sredine. Ministarstvo je razradilo listu od oko 220 postrojenja koje moraju da se usklade sa zahtevima Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Direktiva 1RRS) pre roka predviđenog za 2015. godinu, kao što je to predviđeno odgovarajućim nacionalnim zakonodavstvom. Mali napredak je učinjen u donošenju zakona i u razvoju planova za prilagođavanje postojećih postrojenja.

Nije načinjen napredak u oblasti genetski modifikovanih organizama hemikalija i buke.

Administrativni kapaciteti su poboljšani nakon osnivanja zasebnog Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja. Broj zaposlenih u Ministarstvu se povećao, posebno u sektorima koji se bave pitanjima evropskih integracija i horizontalnog zakonodavstva. U velikom broju opština su pripremljeni planovi za lokalni razvoj životne sredine. Inspekcijske službe za zaštitu životne sredine su reorganizovane, dodeljeno je više resursa i obezbeđene su posebne obuke. Obuke povodom Zakona o životnoj sredini su obezbeđene za sudije i tužioce.

Međutim, institucionalni kapacitet, tehnički i ljudski resursi na lokalnom nivou su još uvek nedovoljni, kao i koordinacija sa centralnim nivoom. Treba da se ojača sprovođenje zakonodavstva o životnoj sredini od strane sudstva.

Direkcija za vode u okviru Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i dalje radi sa manjkom kadra, dok je njen institucionalni kapacitet neadekvatan.

Koordinacija između Ministarstva životne sredine i Ministarstva poljoprivrede se mora poboljšati.

Agencija za zaštitu životne sredine uspešno bavlja poslove prikupljanja podataka i saradnje s Evropskom agencijom za životnu sredinu. Njihov radni učinak se poboljšan, ali nedostaje kapacitet kako bi se osigurala implementacija integrisane strategije monitoringa.

Povećani su resursi koji su dodeljeni iz budžeta za zaštitu životne sredine, ali oni su još uvek mali. Fond za zaštitu životne sredine je aktivan u kofinansiranju projekata, posebno u oblasti upravljanja otpadom, sanitarne zaštite i monitoringa kvaliteta vazduha.

Nacionalna strategija održivog razvoja je usvojena nakon dugog procesa konsultacija. Struktuirana je na tri stuba: održivost bazirana na znanju, socijalno-ekonomski uslovi i životna sredina i prirodni resursi. Identifikuje prioritetne aktivnosti i uključuje priliminarne procene finansijskih potreba i prioriteta.

Generalno, Srbija je umereno napredovala u oblasti životne sredine, uključujući i neke oblasti horizontalnog zakonodavstva. Međutim, neki sektori nisu dovoljno regulisani. Treba obezbediti implementaciju zakona na svim nivoima. Još uvek ne postoji zakonski ni institucionalni okvir za kvalitet voda.

Saobraćajna politika

Srbija je načinila izvestan napredak u oblasti transporta.

Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja za period od 2008. do 2015. godine usvojena u decembru 2007. godine, obezbeđujući razvoj koridora VII i X, kao i glavne mreže puteva. Strategija uključuje opšte principe pravne tekovine EU-a, i to: koncept održivog saobraćaja, intermodalnosti, kao i stavljanje akcenta na železnički i vodeni saobraćaj kao alternative drumskom saobraćaju. Međutim, strategija ne obrađuje adekvatno institucionalnu reorganizaciju i finansijsku održivost, a potrebni su i detaljniji propratni akcioni planovi.

Izvesni napredak je ostvaren u oblasti transevropske saobraćajne mreže.

Srbija je nastavila da aktivno učestvuje u implementaciji Memoranduma o razumevanju iz 2004. godine za razvoj Osnovne regionalne saobraćajne mreže i Saobraćajne opservatorije za Jugoistočnu Evropu (8EETO). Srbija je usvojila višegodišnji plan 2008-2012. godine.

U vezi sa drumskim saobraćajem Direkcija za puteve Srbije ima dobre ljudske i tehničke kapacitete. Međutim, veliki broj zakona kojima se vrši dopuna i izmena postojećih zakona još nije usvojen, i to: Zakon o prevozu sirovina, Zakon o prevozu putnika, Zakon o prevozu opasnih materija i Zakon o drumskoj bezbednosti. Kada stupi na snagu Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima, Srbija će morati da prema Zajednici otvori neograničeni tranzitni saobraćaj kroz Srbiju.

Mali napredak je načinjen u području železničkog saobraćaja. U decembru 2007. godine Srbija je potpisala „Adendum uz Memorandum o razumevanju za razvoj Osnovne regionalne transportne mreže za područje železničkog saobraćaja jugoistočne Evrope”, sa ciljem postepenog otvaranja tržišta uz pomoć železničkog saobraćajnog tržišta. Amandmani uz zakon o železnicama nisu usvojeni, što je prouzrokovalo kašnjenjem velikog broja reformi, naročito uspostavljanje regulativne agencije, definisanja obaveza javnog servisa i uslova za tržišno otvaranje. Podela upravljanja infrastrukturom i pružanja usluga u prevozu nisu se razvila izvan podela računa i sistema naplate naknada su nedavno započete. Ovam sektoru je potrebna operativna i finansijska racionalizacija i održivo restruktuiranje.

U oblasti unutrašnjih plovnih puteva beleži se umereni napredak. Zakon o saobraćaju unutrašnjim vodama još nije donet, a Srbija tek treba da ratifikuje relevantan evropski sporazum iz ove oblasti. Razvoj infrastrukture, odnosno reke Dunav i Save, kao i razvoj domaćih luka kao intermodalnih terminala, zahteva poseban pažnju i namenska sredstva.

Beleži se mali napredak u kombinovanom i intermodalnom saobraćaju. U okviru Železnica Srbije osnovana je privredno društvo sa ograničenom odgovornošću za vršenje kombinovanog transporta.

Određeni napredak se beleži u sektoru vazdušnog saobraćaja. Primena prve tranziocione faze Sporazuma o Zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru je nastavljena i napredak se beleži u bezbednosti, sigurnosti i kontroli vazdušnog saobraćaja. I pored toga ovom sektoru nedostaje neophodan zakonski okvir, pošto Sporazum nije ratifikovan i Zakon o civilnoj avijaciji nije donet. Nastavljeno je sa pripremama za restruktuiranje državne aviokompanije JAT.

Što se tiče administrativnih kapaciteta, Ministarstvo za infrastrukturu treba dalje da osnaži svoje kapacitete i ojača ekspertize svog kadra, naročito u pogledu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa As^Š8-em. Potrebno je reorganizovati operativne strukture. Direkcija za civilnu avijaciju je operativna i ima potrebnu ekspertizu, međutim treba razjasniti preraspodelu odgovornosti između Ministarstva i Direkcije za civilnu avijaciju.

U celini gledano, Srbija je relativno napredovala u oblasti saobraćaja, ali je tu potrebno ažurirati i uskladiti zakonodavstvo sa komunitarnim pravom. Strategija saobraćaja treba da bude ispraćena glavnim planom i sektorskim merama. Štaviše, relevantne službe treba reorganizovati i ojačati.

Energetika

Određeni napredak je uočen u oblasti energetike tokom perioda izveštavanja.

Nije bilo napretka kada se govori o naftnim rezervama. Nivo dostupnih rezervi je ispod evropskog minimuma.

Što se tiče sigurnosti zaliha, određeni napredak je učinjen u povećanju rezervi gasa. Energetsko povezivanje Srbije i ostalih zemalja u regionu napreduje. Međutim, primena Strategije razvoja energetike je ograničena, posebno na lokalnom nivou. Održivost sektora i neophodne investicije tek treba da se obezbede.

Dobar napredak je načinjen u oblasti unutrašnjeg energetskog tržišta.

Pravila za prenos električne energije usvojen je u aprilu 2008. godine. Tarifni sistem za prenos električne energije je usvojen u decembru 2007. godine i na snazi je od januara 2008. godine. Tarifni sistem za obračun električne energije za tarifne kupce je usvojen u februaru 2008. godine. Sektor se kreće u pravcu odvajanja i identifikacije troškova transmisije. Operatori sistema za prenos električne energije postali su u velikoj meri finansijski održivi. Uspešno je ostvareno formalno otvaranje tržišta električne energije i tržišta gasa za sve potrošače, izuzev domaćinstava. U februaru 2008. godine, Agencija za energetiku snizila je kriterijume za sve kupce, osim domaćinstava – ova mera se primenjuje na 47% tržišta električne energije i 90% tržišta gasa. Agencija za energetiku se opskrbila neophodnim kapacitetima i stručnošću, pa je stoga nastavila da ispunjava svoje zadatke nezavisno u skladu sa zahtevima Sporazuma o energetskoj zajednici.

Međutim, još uvek nisu usvojene izmene i dopune zakona o energetici, a koje se tiču pravila za distribuciju električne energije i pravila tržišta električne energije. Podela između distribucije i snabdevanja električnom energijom tek treba da se primeni, a nisu još ispoštovani ni odgovarajući rokovi iz Energetskog sporazuma. Razdvajanje i stvarno otvaranje tržišta zahteva dodatne suštinske mere. Usvajanje održivog tarifnog sistema koji reflektuje troškove potrebno je adekvatno obraditi.

Srbija je sa Rusijom potpisala Memorandum o razumevanju o energetici, koji je Skupština Srbije ratifikovala u septembru 2008. godine. Ovo je okvirni dokument za potpisivanje nekoliko ugovora u oblasti energetike, oko čijih uslova tek treba da se pregovara. Energetski sporazum sa Rusijom uključuje privatizaciju i modernizaciju srpske naftne kompanije (NIS – Naftna industrija Srbije), završetak izgradnje podzemnog skladišta gasa i prolazak severnog kraka „južnog toka” gasovoda kroz Srbiju. Tokom primene Memoranduma o razumevanju, Srbija mora da osigura poštovanje obaveza iz Sporazuma o energetskoj zajednici.

Slab napredak je zabeležen u oblasti energetske efikasnosti i obnovljive energije. Srbija učestvuje u radu radne grupe za energetsku efikasnost u okviru Energetske zajednice. Agencija za energetsku efikasnost tek treba da obezbedi zadovoljavajući kapacitet i finansijsku održivost.

U oblasti nuklearne bezbednosti i zaštite od zračenja, Srbija je načinila određene napretke. Rastavljanje i uklanjanje potrošnog goriva iz istraživačkog reaktora Vinče je u toku. Praktični rad je započet na karakterizaciji elemenata utrošenog nuklearnog goriva iz nuklearnog istraživačkog reaktora. Izgradnja modernog i bezbednog skladištenog postrojenja za radioaktivni otpad dobro napreduje. Međutim, dalji napredak je takođe potreban za potpunu sanaciju nuklearnog nasleđa iz prošlosti i da bi se implementirao program upotrebe nuklearnog reaktora instituta Vinča ^ŠB), koji je Vlada Srbije usvojila 2002. godine. Potrebno je ojačati i tehničkt kapacitete različitih srpskih organizacija koje su uključene u nuklearne teme.

Sa zakonodavne i regulativne tačke gledišta, Srbija mora da usvoji i zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj bezbednosti i da uspostavi odgovarajuće regulatorno telo. Srbija mora da pristupi dvema dodatnim međunarodnim konvencijama, naime, Konvenciji za nuklearnu bezbednost i Zajedničkoj konvenciji o sigurnom upravljanju istrošenim gorivom i sigurnom upravljanju radioaktivnim otpadom.

Kada je reč o administrativnim kapacitetima, Ministarstvo rudarstva i energetike je povećao svoj kadar za oko 10%, s tim što je pridodalo posebnu jedinicu za obnovljivu energiju. Pružena je podrška opštinama. Ipak je potrebno dodatno ojačati kapacitete. Dodatno se moraju razvijati planovi za upravljanje zatvorenim radioaktivnim izvorima, praćenje životne sredine i zaštitu od zračenja u medicinskom i industrijskom kontekstu. Potrebno je osnovati odgovarajući nadležni organ za regulisanje ove oblasti.

Srbija još nije pristupila Konvenciji o nuklearnoj bezbednosti i Zajedničkoj konvenciji o sigurnom upravljanju istrošenim gorivom i sigurnom upravljanju radioaktivnim otpadom.

Sveukupni zaključak je da je Srbija umereno napredovala u sektoru energetike, ali je napredak neujednačen. Znatni napori su neophodni kako bi se ispoštovali zahtevi iz Sporazuma o energetskoj zajednici i kako bi se rešavala pitanja u vezi sa nuklearnom bezbednošću i zaštitom od zračenja.

Informaciono društvo i mediji

Neznatan napredak je učinjen u oblasti elektronskih komunikacija i informacionih tehnologija. Strategiji razvoja telekomunikacija u Srbiji za period od 2006. do 2010. još uvek nedostaju vremenski planovi za dostizanje definisanih ciljeva i za uvođenje mera liberalizacije.

Slab napredak je zabeležen u harmonizaciji zakonskog okvira sa asdšz-em, naročito zbog nedovoljne koordinacije između odgovornih tela. Na koordinaciju između Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo i regulatornog tela (RATEL) uticala su velika neslaganja, što je onemogućilo adekvatno funkcionisanje regulatornog i zakonodavnog mehanizma. Ministarstvo je u junu 2008. godine odlučilo da privremeno preuzme odgovornosti RATEL-a.

Vlada je kasnije povukla ovu odluku navodeći da ona nije u skladu sa Zakonom o državnoj upravi. Odnosi između Ministarstva i RATEL-a su od tada počeli da se poboljšavaju, a usvojen je skup odluka o Govoru putem internet protokola (^oGR), međunarodnim vezama, licenciranju, operaterima i rebalansiranju tarifa.

Jula meseca 2008. godine, RATEL je doneo odluku kojom odobrava pristup države svim internet komunikacijama, čak i bez posebnog policijskog naloga. Ova odluka, koja je imala za cilj borbu protiv internet kriminala i terorizma, povučena je od strane RATEL-a na zahtev ombudsmana i nakon upućenih kritika od strane Poverenika za informacije od javnog značaja. Provajderi internet usluga, nevladine organizacije i građani su takođe izrazili zabrinutost da takva mera može da bude zloupotrebljena i da stvori prekomernu kontrolu i mešanje u privatnost građana.

Sektor mobilne telefonije je formalno liberalizovan i čine ga tri operatera. Što se tiče sektora fiksne telefonije, zakonodavni i regulatorni okvir ostaju u velikoj meri neadekvatni za ulazak nekog novog operatera na tržište. Dodatne regulative su potrebne u pogledu zaštitnih mera za konkurenciju, mrežnog pristupa i razvoja infrastrukture. Međunarodno povezivanje predstavlja veliki problem za mnoge operatere. Internet usluge su i dalje je neadekvatno regulisane, što otežava ulazak novih provajdera. Stopa uvođenja interneta raste, ali ipak ostaje niska, oko 16%. Tarifno rebalansiranje i razvoj modela potrošnje su još uvek otvorena pitanja. Treba usvojiti i univerzalnu politiku o pružanju usluga.

U oblasti usluga informacionog društva vlasti su identifikovale izvestan broj prioriteta. Radna grupa za koordinaciju IT aktivnosti je oformljena unutar Ministarstva za telekomunikacije. Tri tehnička propisa o elektronskom potpisu su usvojena. Međutim, još uvek nedostaju određeni zakoni, a Strategija o informacionom društvu nije ispraćena akcionim planovima i detaljnom procenom investicionih potreba. Trenutno je uloga informacionih tehnologija u komunikaciji Vlade sa građanima i pružanju usluga građanima veoma ograničena (e-doetptep(). Potrebno je ojačati kapacitet u ovoj oblasti, posebno na lokalnom nivou.

Srbija još nije usvojila neophodno zakonodavstvo usklađeno sa evropskim standardima, u pogledu internet trgovine (e-sottegse) i uslužnih pristupnih servisa.

U pogledu administrativnih kapaciteta, Ministarstvo oformljeno 2007. godine još nije obezbeđeno ažuriranom organizacionom strukturom i dovoljnim ljudskim resursima, naročito u odnosu na proces evropskih integracija. RATEL je operativno i finansijski nezavisan. Međutim, vlasti nemaju dovoljno specifične stručnosti kako bi mogle da regulišu otvoreno tržište telekomunikacija. Njegova nezavisnost se mora ojačati.

Mali napredak je učinjen u oblasti audio-vizuelne politike. Napredak je ostvaren u pregovorima sa STO o audio-vizuelnim uslugama, naročito tokom pregovaranja o izuzecima od pravila o najpovlašćenijoj naciji. Agencija za radio-difuziju je promenila svoju obavezujuće uputstvo u preporuku koja se odnosi na javni informacioni servis RTS kada je u pitanju prenos uživo sa sednica Skupštine. Srbija još nije potpisala Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji. Zakon o medijskoj koncentraciji još nije usvojen, a očekuju se izmene i dopune Zakona o radio-difuziji.

Transparentnost u raspodeli regionalnih i opštinskih frekvencija i dalje je nedovoljna.

Nikakav napredak nije zabeležen u pogledu institucionalnog okvira. Transparentnost i odgovornost Agencije za radio-difuziju se još moraju osnažiti i to kroz odgovarajuće propise. Potrebno je osigurati sprovođenje sudskih odluka.

Pripreme u oblasti informacionog društva i medija se nalaze u ranoj fazi. Na sektor negativno utiče zakonski vakuum i neadekvatan institucionalni i regulativni kapacitet.

Finansijska kontrola

Slab napretdak je učinjen u oblasti finansijske kontrole. Na području unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru (RGRS) ne postoji još uvek sveobuhvatna politika. Nedostaje takođe i adekvatna koordinacija i harmonizacija funkcija za primenu unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru. Centralna harmonizacijska jedinica nije uspostavljena. U odsustvu takve jedinice, njenu ulogu delimično pokriva jedinica unutrašnje kontrole u Ministarstvu finansija. Jedinice unutrašnje kontrole nisu uspostavljene u svim ministarstvima.

Državna revizorska institucija nije u potpunosti operativna. Iako je izradila pravilnik kojim reguliše svoje interno funkcionisanje, došlo je do kašnjenja u dodeli poslovnih prostorija za ovu instituciju, što je posledično dovelo do kašnjenja u zapošljavanju kadra. Do sada su zaposlena samo dva revizora.

Sveukupni zaključak je da se Srbija nalazi u samoj početnoj fazi priprema za uvođenje RJRS-a i modernog sistema spoljašnje kontrole. Nisu još uvek ispunjeni zahtevi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i prioriteti iz Evropskog partnerstva.

Statistika

Srbija je učinila određeni napredak u oblasti statistike tokom perioda izveštavanja.

U pogledu statističke infrastrukture izvesni napredak se može zabeležiti u saradnji i koordinaciji statističkog sistema između javnih statističkih procedura u Srbiji. Zavod za statistiku Srbije je potpisao Memorandum o razumevanju sa Ministarstvom poljoprivrede vezan za planirani poljoprivredni popis i sa Ministarstvom finansija vezano za dostavljanje podataka Zavodu za statistiku. Resorna situacija se malo popravila i povećan je budžet za 2008. godinu za Zavod za statistiku Srbije. Međutim, raspoloživa finansijska sredstva nisu još uvek dovoljna kako bi se pokrile sve planirane aktivnosti. Nije još usvojen zakon o statistici.

Izvestan napredak se beleži u pogledu klasifikacija i privrednog registra. Započet je proces harmonizacije sa klasifikacijama EU za statističke oblasti, ekonomske aktivnosti i proizvode. Kombinovana nomenklatura za 2008. je implementirana u spoljašnjim trgovinskim strukturama. Došlo je napredovanja razvoja statističkog privrednog registra. Međutim, u Zavodu za statistiku Republike Srbije ne postoji nijedan operativni statistički registar.

U delu sektorske statistike nastavljeni su pripremni radovi u nizu oblasti. Nekoliko pilot istraživanja je sprovedeno i neki rezultati su objavljeni. Sproveden je pilot projekat u vezi sa troškovima rada za demografsku i socijalnu statistiku. Revidirana je metodologija za statistiku o radnoj snazi. Takođe je sprovedeno i pilot istraživanje vezano za inovacije. Za poslovnu statistiku objavljeni su rezultati ispitivanja vezanih za strukturnu poslovnu statistiku. Ovi rezultati su važan izvor za nacionalni račun. U pogledu saobraćajne statistike sprovedeno je pilot ispitivanje vezano za promet robe.

Sveukupni zaključak je da je Srbija umereno napredovala u ispunjavanju zahteva iz SSP-a i Evropskog partnerstva u oblasti statistike. Potrebno je učiniti veće napore kada su u pitanju administrativni kapaciteti i postavljanje prioriteta.

 
Peščanik.net, 19.11.2008.

Srodni linkovi:

• Izveštaj o napretku Srbije za 2008: Uvod

• Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (I): Politički kriterijumi

• Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (II): Ekonomski kriterijumi

• Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (III): Evropski standardi I

Vize, granice, kontrola, azil i migracija

Određeni napredak je zabeležen tokom perioda izveštavanja u oblasti vizne politike. U januaru 2008. godine stupio je na snagu Sporazum o viznim olakšicama između Srbije i Evropske zajednice. Dijalog o viznoj liberalizaciji je iniciran između Evropske komisije i Srbije. Komisija je u maju 2008. godine predala plan vizne liberalizacije. Prvi izveštaj o usklađivanju sa reperima plana Srbija je podnela u septembru 2008. godine. Diplomatska i konzularna predstavništva Srbije nastavila su da izdaju vize za državljane Crne Gore shodno uzajamnom sporazumu.

Međutim, trenutni vizni režim još uvek nije u potpunosti u skladu sa evropskim standardima. Izmene i dopune Zakona o državljanstvu uvele su širok koncept dvojnog državljanstva za podnosioce zahteva koji su Srbi. Jedan od najvažnijih kriterijuma je prijava u Republici Srbiji, što izaziva probleme shodno uništenim ili nestalim registarskim knjigama.

Došlo je do daljeg kašnjenja u pogledu zamene starih i nesigurnih putnih isprava. Izdavanje novih ličnih karti započeto je u aprilu 2008. godine; novi biometrijski pasoš je počeo da se izdaje od avgusta 2008. godine. Potpuna zamena svih starih pasoša prvo je bila planirana za kraj decembra 2008. godine, dok je sada to pomereno za kraj 2009. godine.

Tehnički kapaciteti agencija koje su uključene u proces izdavanja viza, uključujući opremu i obuku za otkrivanje falsifikovanih dokumenata, nisu značajno poboljšani. Neki granični prelazni punktovi su i dalje bolje opremljeni nego konzularna predstavništva, ali njihov kapacitet za izdavanje viza je ograničen. Još uvek nije obezbeđen pristup centralnoj bazi podataka o vizama u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Sveukupno gledano, Srbija umereno napreduje u oblasti vizne politike.

U oblasti kontrole granica zabeležen je određeni napredak. Novi Zakon o zaštiti državne granice je donet u oktobru 2008. godine. Bilateralni protokoli o redovnim sastancima rukovodilaca graničnih službi potpisani su sa Crnom Gorom i Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Nastavljeno je sa postavljanjem kadrova, uvodnim obukama i nabavkom opreme za graničnu policiju. Granična policija trenutno ima 3120 zaposlenih.

Implementacija nacionalne strategije o integrisanom upravljanju granicama i akcionog plana je ipak spora.

Institucionalna saradnja zasnovana je na neformalnim dogovorima jer još uvek nisu uspostvljeni multilateralni i bilateralni sporazumi koji bi pokrivali detalje zajedničkih aktivnosti. Postoje velike razlike među različitim graničnim prelazima u pogledu infrastrukture, ljudskih i tehničkih resursa. Nemaju svi granični prelazi IT konekciju, a neki nemaju ni osnovu opremu, naročito na granici sa Crnom Gorom.

Napredak se može zabeležiti u oblasti azila. U novembru 2007. godine donet je novi Zakon o azilu, dok je njegova primena započeta u aprilu 2008. godine. Od tog dana su srpske vlasti zvanično preuzele odgovornost od 1/MNSK-a za reševanje slučajeva azila. Prihvatni centar za azilante u Banji Koviljači je potpuno operativan i preuzet je od 1/MNSK-a u junu 2008. godine. Kapacitet centra je 83 mesta, što je dovoljno za trenutne potrebe.

Zahtevi za azil se prvo proveravaju od strane Kancelarije za azil, koja se nalazi u okviru Ministarstva za unutrašnje poslove. Zahtevi za azil se mogu podneti Komisiji za azil, koja se sastoji od osam članova i predsednika koga imenuje Vlada. U određenim slučajevima moguće je i utvrđivanje činjenica pred Vrhovnim sudom.

Međutim, novi zakon pokazuje neke proceduralne nedostatke. Konkretno ne postoji nijedna odredba koja predviđa mogućnost opšte žalbe upućene nezavisnom pravosudnom organu. Još nisu usvojeni svi propisi o primeni. Kapacitet Kancelarije za azil i Komisije za azil su ograničeni i potrebe obuke nisu u potpunosti zadovoljene.

Zbog nedostatka mehanizma za prebacivanje i struktura za azil, azilanti koji su ušli ili borave ilegalno u Srbiji i dalje su predmet sudskog i administrativnog pritvora.

Sveukupno, Srbija je započela da obrađuje glavne prioritete u oblasti azila.

U oblasti migracija načinjen je određen napredak. Zakon o strancima je donet u oktobru 2008. godine. Primena Sporazuma o readmisiji sa Evropskom zajednicom započela je u januaru 2008. godine. Od septembra 2007. do juna 2008. godine podnet je 871 zahtev u skladu sa bilateralnim sporazumom i 100 u skladu sa Sporazumom o readmisiji sa EZ. Srbija se složila sa 688 ovih zahteva. U novembru 2007. godine, Srbija je oformila Odbor za reintegraciju povratnika i međuinstitucionalnu radnu grupu koje su nadležne za formulisanje strategije i akcionog plana u ovoj oblasti.

Međutim, kapaciteti Srbije za integraciju povratnika i dalje su slabi. Nacionalna strategija nije još uvek doneta, niti je razvijen zakonski okvir za reintegraciju kako bi se raspodelili neophodni resursi za implementaciju sveobuhvatne politike reintegracije.

U rešavanju zakonske migracije postoje teškoće. Prijave mogu biti podnete samo unutar zemlje. Ne postoji centralna baza podataka o prethodnim prijavama. Kapacitet nadležnog odeljenja za strance je slab. Trenutno se u Srbiji nalazi 5,253 stranih državljanina sa stalnom dozvolom za boravak.

Srbija je nastavila sa jačanjem kapaciteta granične policije kako bi se borila protiv ilegalne migracije. Odeljenja za suzbijanje ilegalne migracije i trgovine ljudima unutar granične policije i direktorata kriminalističke policije nastavljaju sa dobrom saradnjom sa 34 policijska sekretarijata. Od septembra 2007. godine do juna 2008. godine zabeleženo je 506 nelegalnih prelazaka preko granice. U 2007. godini zabeleženo je 952 slučaja prekoračenja dužine boravka predviđenog vizom.

Sveukupno Srbija umereno napreduje u oblasti migracione politike.

Pranje novca

Manji napredak je ostvaren u borbi protiv pranja novca. Aktivnosti su se uglavnom fokusirale na izgradnju kapaciteta unutar administracije koja se bavi sprečavanjem pranja novca i finansijske obaveštajne jedinice. Nacionalnu strategiju za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma Vlada je usvojila u septembru 2008. godine. Napravljeno je uputstvo za stručnjake, a broj rešenih slučajeva je povećan.

Međutim, još nije usvojeno novo zakonodavstvo za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Postojeće zakonodavstvo nije u skladu sa direktivom Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema za svrhe borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Krivične istrage u slučajevima pranja novca imale su vrlo ograničen uspeh. Policiji i državnom tužilaštvu nedostaju kapacitet i ekpertize kako bi adekvatno delovale po izveštajima Finansijske obaveštajne jedinice u vezi sa sumnjivim transakcijama. Ovo rezultira u malom broju finalnih presuda u takvim slučajevima. Adekvatno upravljanje konfiskovanim sredstima još nije osigurano. Pravosudni organi ne ispunjavaju u potpunosti svoje obaveze izveštavanja, a sprovođenje mera je i dalje nezadovoljavajuće. Dalji napori su potrebni radi bolje kontrole velikog broja novčanih transakcija.

Pripreme u oblasti pranja novca se i dalje nalaze u početnoj fazi. Pranje novca još uvek predstavlja ozbiljan problem u Srbiji.

Droga

Izvestan napredak je ostvaren u oblasti borbe protiv droge. Srbija je jedan od glavnih balkanskih tranzitnih puteva za krijumčarenje heroina, kokaina, marihuane i sintetičkih droga, sa organizovanim grupama iz Srbije koje imaju važnu ulogu u mreži kriminala.

Kapaciteti granične policije su ojačani, načinjeni su napori kako bi se poboljšala regionalna i međunarodna saradnja. Veliki broj uspešnih operacija je izveden, što je dovelo do razotkrivanja organizovanih kriminalih grupa i mreže krujumčara droga, kao i do konfiskovanja većih količina droga. Od januara do juna 2008. godine, srpske vlasti su konfiskovale 350 kg heroina, 15 kg kokaina i 1000 kg marihuane. Preko 4000 krivičnih prijava je podneto zbog prekršaja u vezi sa drogom, dok je u 2007. godine ovaj broj iznosio 5151.

Ministarstvo zdravlja je povećalo napore u borbi protiv zloupotrebe droga u Srbiji, uglavnom sprovodeći kampanje podizanja svesti i podržavajući programe podrške za lečenje narkomanije.

Ipak, još nisu donete niti nacionalna strategija za sprečavanje zloupotrebe droga i smanjenje dostupnih količina niti akcioni plan za implementaciju te strategije. Isto važi i za zakon o proizvodnji i trgovini opojnim drogama. Potrebno je unaprediti saradnju sa međunarodnim telima u oblasti kontrole droga, kao što su Evropski monitoring centar za droge i narkomaniju i Kancelarija Ujedinjenih nacija za narkotike i kriminal. Ne postoji razmena podataka sa policijom ŠMŽ-a. Takođe ne postoji baza podataka o konfiskovanoj drogi. Zloupotreba droge se naročito povećava među mlađom populacijom.

Pripreme u oblasti borbe protiv droge napreduju umereno, a krijumčarenje droge i dalje ostaje ozbiljan problem.

Policija

Došlo je do ograničenog napretka u oblasti policije. Sporazum o strateškoj saradnji sa Eigoro1-om potpisan je u septembru 2008. godine. Regionalna policijska saradnja je poboljšana nakon ratifikacije Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi. Preduzeti su dodatni napori u oblasti obučavanja kako bi se poboljšao stručni kapacitet. Novi policijski centar za obuku postao je operativan u novembru 2007. godine. Tehnička oprema centralizovanih policijskih vlasti je u relativno dobrom stanju i uključuje moderne forenzičke uređaje.

Preduzete su mere za poboljšanje odgovornosti policije. Četiri regionalna centra su oformljena, dok je sistem za podnošenje žalbi građana optimiran tako što je izrađen novi prospekt o procedurama za žalbu.

Međutim, strukturni problemi u policiji su nešto što i dalje traje. Pošto nema novog zakona koji bi regulisao podelu nadležnosti, došlo je do manjka u koordinaciji u ključnim oblastima kao što su korupcija, organizovan kriminal i ratni zločini. Zakon o reformi tajne službe još nije donet. Značajne razlike u kapacitetu različitih odeljenja i službi kao i nedostatak usaglašenog pristupa upravljanju ljudskim i finansijskim resursima unutar Ministarstva unutrašnjih poslova predstavljaju ozbiljan problem za napore koje se čine u pogledu reformi policije. Međunarodna saradnja se mora dalje unapređivati. Iako je modernizovana policijska oprema za mere tajnog posmatranja, policiji je potrebna određena podrška od službi bezbednosti kako bi mogla da vrši mere telefonskog nadzora. Predviđene pripreme za primenu šireg spektra mera tajnog posmatranja u skladu sa novim Zakonom o krivičnom postupku još nisu zadovoljavajuće.

Odeljenje za unutrašnju kontrolu nije bilo dovoljno efikasno zbog ograničene podrške policije, manjka kadrova i nedostatka resursa. Ono što i dalje zabrinjava je stepen transparentnosti u radu policije i potencijalni nepodesni politički uticaj na policiju.

Privatno obezbeđenje nije adekvatno regulisano. Procenjuje se da oko 3000 agencija, koje pružaju širok dijapazon usluga obezbeđenja, radi bez adekvatne licence i kontrole. Lako naoružanje je široko rasprostranjeno i često se protivzakonito koristi. Ovo je ozbiljan problem vezan za kriminalne aktivnosti. Protivzakonito posedovanje oružja je dosta rasprostranjeno među stanovništvom. Ovo i dalje predstavlja značajan rizik za bezbednost u Srbiji.

Uopšteno, Srbija umereno napreduje u oblasti policije.

Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma

Nije došlo do posebnog napretka u borbi protiv organizovanog kriminala.

Akivnosti organizovanog kriminala u oblasti krijumčarenja droga i finansijskog kriminala, uključujući korupciju i pranje novca, predstavljaju ozbiljan problem.

Nadležnost za borbu protiv organizovanog kriminala je podeljena između odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala unutar Ministarstva unutrašnjih poslova i jednog broja specijalizovanih policijskih odeljenja. Novi Zakon o konfiskovanju imovine stečene kriminalom donet je u oktobru 2008. godine. Nekoliko velikih slučajeva je u toku, uključujući suđenje za ubistvo bivšeg premijera Zorana Đinđića, gde je proces pred drugostepenim sudom počeo u septembru 2008. godine. Nastavljena je podrška za sistem zaštite svedoka.

Međutim, zakonski okvir je još nedovršen usled kašnjenja u stupanju na snagu novog Zakona o krivičnoj proceduri. Ova činjenica ometa restrukturiranje policije i službi tužilaštava. Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala i akcioni plan nisu još doneti. Nedovoljan mandat kancelarije specijalnog tužioca za organizovani kriminal i njegovih zamenika i dalje sputava efikasnost u radu.

Međunarodna policijska saradnja i kapaciteti službi specijalne policije za istraživanje finansijskog kriminala su na nezadovoljavajućem nivou. Zbog velikog broja policijskih odeljenja koja su uključena u borbu protiv organizovanog kriminala, unutrašnja koordinacija predstavlja izazov. Retke su konačne presude u slučajevima organizovanog kriminala. Nije uspostavljena zajednička baza podataka vezanih za organizovani kriminal. Iako su izvesni napori ostvareni kako bi se optimizovao sistem zaštite svedoka, njegov kapacitet je i dalje veoma limitiran i javljaju se problemi poverenja i volje za saradnju. Kapaciteti upravljanja konfiskovanom imovinom koja je stečena kriminalom nisu uspostavljeni, dok mere konfiskovanja još nisu dovoljno implementirane. Pripreme iz oblasti borbe protiv organizovanog kriminala se nalaze u početnoj fazi, što dovodi do zabrinutosti i ima negativan uticaj na vladavinu prava i poslovno okruženje.

Manji napredak je ostvaren u oblasti suzbijanja trgovine ljudima. Neki opšti trend pokazuje da je došlo do smanjenja broja ljudi kojima se trguje u jugoistočnoj Evropi. Srbija i dalje predstavlja izvor, tranzit i zemlja odredišta za trgovinu ljudima, ali se nastavlja trend povećanja procenata ljudi srpskog porekla koji su žrtve trafikinga.

U periodu od septembra 2007. do juna 2008. godine, od 41 indentifikovane žrtve trgovine ljudima, 34 su bili građani Srbije, petoro je bilo iz Bosne i Hercegovine, jedno lice iz Rumunije i jedno iz Ukrajine. U istom periodu, policijskim službama je podneto 27 krivičnih prijava zbog trgovine ljudima protiv 59 osumnjičenih lica. Pedeset tri krivične tužbe su podnete protiv 88 osumnjičenih za nelegalni prelazak granica i za krijumčarenje 188 migranata. Krivični postupci protiv policajaca za koje se sumnja da su umešani u trgovinu ljudima su nastavljeni, ali još nisu finalizovani.

Agencija za koordinaciju zaštite žrtava, koja funkcioniše pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, dobila je dodatna finansijska sredstva. Agencija je započela sa kampanjom podizanja javne svesti preko nacionalne televizije, i obezbedila je prihvatalište i programe reintegracije za žrtve. Jedanaest centara za pružanje socijalne pomoći su otvorena na opštinskom nivou. Privremene dozvole za boravak su 2007. godine izdate za sedam žrtava.

Ipak, radno mesto nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima je nepopunjeno još od januara 2008. godine. Ono što zabrinjava jeste da broj maloletnih žrtava raste. Dodatni napori se moraju ostvariti u povećanju saradnje između državnih institucija i sektora nevladinih organizacija i to do zadovoljavajućeg nivoa. Nadoknada za žrtve teče vrlo sporo. Akcioni plan za sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima još uvek nije usvojen.

Uopšteno gledano, Srbija je postigla umereni napredak u borbi protiv trgovine ljudima.

Napredak u borbi protiv terorizma je ograničen na unapređenje zaštite zvaničnih zgrada i napore koji se ulažu u obuke. Ratifikacija ključnih međunarodnih konvencija još nije ostvarena. Nisu doneti posebni zakoni. Baza podataka o licima osumnjičenim za terorizam još nije uspostavljena. Potrebno je osnažiti saradnju između policije i službi bezbednosti, kao i njihovu spremnost za razmenu informacija. Srbija se i dalje nalazi u početnoj fazi razvoja sveobuhvatnog pristupa u borbi protiv terorizma.

Zaštita ličnih podataka

Postignut je neznatan napredak u oblasti zaštite ličnih podataka. Srbija je ratifikovala Prateći protokol Konvencije Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka. U oktobru 2008. godine donet je novi Zakon o zaštiti podataka.

Međutim, pošto ne postoji nezavisno i efikasno nadzorno telo za zaštitu podataka, nije došlo do implementacije postojećih propisa vezanih za zaštitu podataka. Pripreme iz oblasti zaštite ličnih podat aka nisu mnogo odmakle.

 
Peščanik.net, 19.11.2008.

Srodni linkovi:

• Izveštaj o napretku Srbije za 2008: Uvod

• Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (I): Politički kriterijumi

• Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (II): Ekonomski kriterijumi

• Izveštaj o napretku Srbije za 2008 (III): Evropski standardi I