Iskustva sa lokalnih izbora

Na učesnike nedavnih lokalnih izbora, kontrolore, posmatrače, ali i zborove koji su došli iz drugih gradova kako bi ih branili i pružali podršku, obrušio se ceo državni aparat – zaključno sa BIA-om.

Mreža integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) je 4. aprila 2026. u prostoru Envoy Conference održala panel diskusiju pod nazivom „Kako obezbediti integritet izbornog procesa: Iskustva sa lokalnih izbora“.

Govore Vladan Sinđić (Libergraf, Užice), Mirjana Đurđević (UG „Ne dam Nu Dau“, Majdanpek) i Igor Velić (Bor). U panelu je učestvovao i Savo Đurđić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji. Razgovor je moderirala Dragana Prica Kovačević sa Radija 021 iz Novog Sada.

Vladan Sinđić: Kampanja je u Sevojnu krenula tamo negde početkom decembra prošle godine. Krenuli su u kampanju od vrata do vrata nudeći od igle do lokomotive. Starijim ljudima su nudili odlazak u banju. Ljudima za koje su verovatno znali da imaju neke zdravstvene probleme, jer su čak znali da su na nekim listama čekanja za operacije, za skener, za magnetnu rezonancu – njima su nudili tu uslugu preko reda.

S druge strane, ljude za koje su znali da su opoziciono orijentisani, odnosno da glasaju za opozicione liste a da rade u nekim javnim ili državnim preduzećima – pa čak i u privatnim preduzećima, recimo valjaonica bakra je akcionarsko društvo u vlasništvu jednog američkog fonda – pozivali su te radnike na razgovor kod direktora. Tim razgovorima su obično prisustvovali zaposleni, odnosno agenti BIA-e, pa čak i psihološkinje koje rade u BIA. Tu su ih pritiskali da ili ne izađu na izbore ili da na izborima glasaju za Srpsku naprednu stranku.

Takođe ista stvar se dešavala i u fabrici municije „Prvi partizan“ gde su još otvoreniji u tim pritiscima bili. Imao sam jedno svedočenje momka koji ima 30 godina, skoro se oženio i žena mu je u drugom stanju. Oni su znali tačno u kom je ona mesecu. Prvo je bio taj pritisak da se ne izađe na izbore, pošto nisu mogli da ga slome da glasa za tu stranku, međutim na dan izbora je dobio poziv od sekretarice direktora, u kojem mu je objašnjeno da na izbore mora izaći i da na izborima mora glasati za listu broj jedan – i da kao dokaz na glasački listić mora staviti svoje inicijale, fotografisati listić i dostaviti im tu fotografiju. I rekli su mu da ne pokušava da prevari i da će oni to znati.

S druge strane, moram napomenuti da je u Užicu, kao i u dobrom delu zapadne Srbije, neposredno pred izbore, negde tamo krajem decembra, početkom januara, da su svi lokalni mediji, prvo lokalne televizije – TV Lav, TV 5, TV Priboj i TV Požega – kupljeni od strane neke firme koja je vlasnik Alo televizije. U međuvremenu je i Informer poslao suvlasnik svih tih televizija za po 100 EUR. Tako da je što se tiče medija mrak bio potpun. Jedini kanal komunikacije koji su opozicione liste u Sevojnu imale to je kampanja od vrata do vrata i eventualno društvene mreže.

Iskustvo iz lokalnih izbora 2024. nije bilo takvo, nismo svedočili takvim prljavim kampanjama. Možda zato što je tada gorela deponija u Užicu, pa su se oni zavukli u mišiju rupu, nisu smeli ni da se pojave na ulici a kamoli nekome na vrata. Tako da pretpostavljam da ako je to sada bio slučaj, da će se to desiti za parlamentarne izbore i da će možda biti i gore. Čak imamo slučajeva gde su kandidati koji su hteli da stanu na listu bili pritiskani, recimo preko oca koji radi u nekoj od tih fabrika, pa su morali ljudi da se povlače. Tako da pretpostavljam da će biti još gore.

Mirjana Đurđević: Kampanja u Majdanpeku je bila slična kao u Sevojnu. Ucenjivali su brutalno čak i ljude koji imaju zaposlenje za stalno, čak su i njih ucenjivali jer oni ostaju bez kadra. Oni više nemaju kadar i onda sve što je kvalitetno, na primer, iz jedne državne institucije hoće da prebace u drugu i to ne birajući sredstva. Što se tiče izlaznosti mi smo baš potencirali u svojoj kampanji i to da treba da se izađe na izbore. Mislimo da su ljudi koji su inače oni koji nas podržavaju i izašli na izbore i glasali. Što se tiče njihovih, mogu da kažem da oni u tim konačnim rezultatima imaju tri odbornika manje, mi imamo tri više, tako da videćemo šta će sad da se dešava do kraja.

Igor Velić: U Boru i Majdanpeku nisu bili izbori za to ko će da bude novi direktor vodovoda. U Boru i Majdanpeku se prelamaju ekonomski, privredni i geopolitički interesi, znači interesi koji prevazilaze našu zemlju i našu vladu. U Boru je kompanija Ziđin, u Boru je kompanija Dandi, u Boru su Nemci, Meser. U Boru je preko 50 stranih podizvođača i Bor je grad koji ima najveći lokalni budžet posle Beograda. Ima skoro 14 milijardi. Tako da je neko Vučiću rekao ’od ovih 10 gradova možeš da izabereš samo jedan u kom možeš da pobediš’, to bi definitivno bio Bor.

SNS je zvanično sa kampanjom u Boru počeo dva meseca pre raspisivanja samih izbora, gde je tad već stiglo oko 1.000 ljudi iz cele Srbije – Subotica, Smederevo, Niš i tako dalje – koji su bili stacionirani ne samo u Boru, nego i u svim borskim selima. U tom periodu, novoosnovani medij „Srbija na istoku“, koji se povezuje sa nekim licima iz onog „centra za društvenu stabilnost“, preuzima televiziju Bor, preuzima sve njihove stranice na društvenim mrežama i prave još dodatne tri-četiri stranice, Tiktok, Instagram, Fejsbuk.

I pre raspisivanja izbora zapravo kreće dehumanizacija svih ljudi za koje se smatralo u tom momentu da će ili podržati studentsku listu ili biti na studentskoj listi. Kreću da prave propagandne spotove striktno za društvene mreže koji su generisani uz pomoć veštačke inteligencije gde se vrši najteža moguća dehumanizacija. Ja sam dobio minimum 10 tih spotova i mi smo sve to prijavljivali policiji i tužilaštvu i apsolutno nisu hteli da reaguju. Prijavljivali smo sve te klipove Meti, Meta ništa to nije htela niti da ukloni niti da ugasi, nijednu tu stranicu.

Dok još nisu bili raspisani izbori, pošto je SNS imao neograničene resurse u ljudstvu, već je dva puta obišao celokupan Bor i sela sa kampanjom od vrata do vrata. Negde su ih ljudi terali ili jednostavno rekli ’nismo za vas, ne želimo da razgovaramo sa vama’. Moj dobar drug radi u privatnoj firmi, treći put kad su mu došli na vrata on je rekao, ’ma majku mu više, ajde, dvaput sam bio kulturan prema vama, treći put mi dolazite, nema ništa’. Njegovu ženu su zvali na razgovor zato što radi u gradskoj upravi. Ili, na primer, svi koji rade u Ziđinu, SNS je slao spisak poslodavcu da se ti ljudi ucene zato što su na studentsko-građanskoj listi.

Pred raspisivanje izbora bio je novi kolektivni ugovor u Ziđin koperu, znači to je sad ono i država ima vlasništvo i Kinezi imaju vlasništvo i tu ima sindikalno udruživanje, gde su se sindikati pobunili pre svega zbog uslova rada i tražili su, naravno, povećanje plate, bolje zdravstvene uslove, bolje uslove na radu. Tu se sad umešaju BIA, gradonačelnik Bora i naša vlada, gde oni kreću da zovu predstavnike sindikata, da ucenjuju sindikalce, da ih maltretiraju da moraju da potpišu ovakav kolektivni ugovor koji je za njih nepovoljan, u suprotnom dobiće mnogo gori. To sve stvara atmosferu pred same izbore.

Onda izlazi vest da je tužilaštvo u Nišu potpisalo poternicu za privođenje gradonačelnika Bora, gospodina Milikića, gde policija u Boru odbija da postupi po tome. Policija u Boru vrši državni udar, da tako kažemo, jer nije htela da postupi po nalogu tužilaštva. Policijska uprava u Boru je jedina policijska uprava gde posle saslušanja može da se desi da ne izađete živi iz stanice, što se već desilo. I kad idete u policijsku upravu u Boru, da nešto prijavite ili slično, nikad nemojte da idete sami, uvek pozovite medije, advokate, da neko bude ispred stanice u slučaju da vam se nešto desi. To je atmosfera koja je prethodila samim izborima i samoj izbornoj kampanji.

Kampanja počinje isto pre raspisivanja izbora. Naravno, dolazi Vučić u Bor. Tu je bitno da je naš predsednik priznao da u Boru postoji zagađenje olovom i arsenom, javno, to su snimile kamere. Koje je njegovo rešenje tu bilo? „Zamoliću predsednika druge države da malo manje truje Borane.“ Ne kaže, sad ću ja da angažujem Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sad ćemo da pošaljemo inspekcije, sad ćemo da to rešimo na institucionalnom nivou, nego sad ćemo da zamolimo predsednika druge države da malo manje truje Borane. Što znači da naša država u Boru nema efektivnu kontrolu na svojoj teritoriji i da je u Boru suspendovan celokupan zakonodavni okvir Republike Srbije i to je priznao indirektno sam predsednik države.

Pošto smo mi imali podatke i naravno i SNS je imao podatke koje su top teme koje muče građane Bora i Vučić je sve te teme obradio na toj konferenciji u Boru. Prva je bila bolnica i uopšte nedostatak lekara i zdravstveni uslovi u Boru. Bor ima bolnicu staru 100 godina u koju se ne ulaže i kojoj fali hiljadu kadrova. Vučić je najavio tu bolnicu treći put do sad. Projekat za bolnicu ne postoji nit su pare u budžetu, što gradskom, što nacionalnom budžetu, odvojene za tu bolnicu, tako da je to bila laž. Ono što su oni obećali a da su zaista ostvarili to je da će da bude 2.000 maskiranih ljudi i da će da bude represija i da će biti tuča. I to je jedino predizborno obećanje koje je Vučić sa njegovim kartelom u Boru ostvario.

U Boru je bilo preko 50 sukoba, što niskog, što visokog intenziteta. U crkvenom dvorištu u Slatini kod Bora su tukli studente i posmatrače ljudi koji su funkcioneri u opštini Voždovac. Zahvaljujući Zboru Voždovac ti ljudi su prepoznati. Takođe isti ti ljudi iz opštinske uprave Voždovac su tukli advokata Crte, čovek je završio na šivenju, i studente ispred same prostorije Srpske napredne stranke. U Šarbanovcu je bila katastrofa, gde su maskirani ljudi izašli sa sekirama, pretukli sve. Kuliću su, na kraju kad su ga oborili na zemlju, vitlali oko glave sa sekirom da bira koju ruku da mu iseku. Zoricu su mučki šutirali. Lazara Dinića čeka operacija. Njega su i bacali u reku i snimali su, kaže, ’sad mora da snimimo za nalogodavca’. Sva sreća mi smo izvukli iz Zoricinog telefona sve te snimke, sve te slike. Znaju se vozila, znaju se vlasnici vozila, ovi koji nisu bili sa maskama vidi im se lice. A policija u Boru: nula privedenih, nula ispitanih, nula procesuiranih.

Mi trenutno očekujemo da će da krene osveta prema nama u Boru. Da će da krene osveta prema „Nu dau [Ne dam]“ u Majdanpeku. Da će da krene osveta prema ekipi iz Sevojna, Kule, Bajine Bašte, gde god su bili izbori. Ja sam pre dva dana presretnut ispred prostorija SNS-a. Oni su o nama snimali spotove, dizali su nam dronove na kuće, snimali stanove, odlazili na posao, noću lupali na vrata, lupali na prozor. I to je tako trajalo tri meseca, ne jedan dan, to je tako trajalo tri meseca. Policija u Boru nije reagovala, znači ako mi se nešto desi odgovorna je policija u Boru za sve ovo što se dešavalo.

Zahvaljujući zborovima sa Novog Beograda, Banovog brda, iz Rakovice, to su ljudi koji su nama sačuvali glave i meni je mnogo bitno da se njima zahvalim ovde. Vidim na komentarima ljudi uglavnom ismevaju zborove, da je to nešto nepotrebno, da ti ljudi ne znaju šta rade. Ne, ti ljudi su došli tako organizovani, u koordinaciji, niko nije radio ništa na svoju ruku, svako je imao svoje reone, svoja biračka mesta da obilazi. Da nije bilo zborova ko zna šta bi se desilo, što po borskim selima, što po borskim mesnim zajednicama. Zahvaljujući zborovima i posmatračima sprečeni su i bugarski vozovi i dupli birački spiskovi. Ti ljudi su i to otkrivali, ne samo što su branili naše glave, nego su upravo otkrivali i niz nepravilnosti.

Dragana Prica Kovačević: U Majdanpeku nismo zapravo čuli šta se dešavalo, da li je bilo incidenata i kako ste vi reagovali na njih?

Mirjana Đurđević: Zašto nije bilo incidenata, pa zato što se sve dešava kako oni hoće. Znači vi ste kao marioneta neka u njihovim rukama. Kad god čujete ’kol centar tu i tu’, vi krenete, oni su se već spakovali i otišli. Plan za Majdanpek evidentno je bio da ne dolazi do tih incidenata i to je njihov scenario, to je njihova režija. Njihov plan je bio da, dok mi pišemo prigovore, dok se sve to dešava, čak i to sa paralelnim biračkim spiskovima, sa listićem više – dok se sve to dešava, dok smo mi u prigovoru, da se ta neka kvazi opozicija odjednom pojavi. Oni ne samo da će da tuku, ne samo da imaju policiju, oni imaju i svoje nameštene ljude koji će govoriti o vama laži, što je strašno i mi se u tom blatu ne valjamo, niti se oglašavamo.

Izborni dan je prošao dobro uz pomoć naših kontrolora. Ono što moram da napomenem, Majdanpek nije imao zborove. Imali smo Miška iz Kreni-promeni sa posmatračima, imali smo „Tvrđavu“ iz Smedereva, imali smo RIS rendžere, naše komšije. Mi smo to nekako sami odradili. Ali smo opet i odradili to da se lista zvala „Nu dau“ i na toj listi smo imali i studente i tri opozicione stranke, na šta smo veoma ponosni.

Vladan Sinđić: Sevojno nije lokalna samouprava, Sevojno je gradska opština grada Užica i nema nikakve ingerencije, u principu nema nikakvu moć odlučivanja, izuzev tih nekoliko lokalnih funkcija koje u principu troše budžet koji je minimalan, svega nekih 0,7% budžeta grada Užica. Uglavnom, situacija koja se sada desila u Sevojnu desila se već u Užicu. Mi smo na lokalnim izborima u Užicu imali u zbiru opozicione partije sa 30 mandata, SNS je sa svojom koalicijom imao 33 mandata, i Stamatović je osvojio četiri mandata. Naravno, Stamatović daje već većinu u Gradskoj skupštini, tako da bez dileme to će se desiti i u Sevojnu sa tim jednim mandatom.

Što se tiče rezultata, rezultat jeste dobar. Mogao je, po meni, biti bolji. Mislim da je ta pobeda izmakla u Sevojnu. Bilo je nekoliko pogrešnih poteza, dva puta je pala lista Ujedinjenih, bilo je još nekih varnica između nekih grupa građana i zborova, tako da je sve to možda uticalo u nekom konačnom zbiru na broj izašlih ljudi. Izlaznost jeste bila velika, 75%, ali izlaznost je inače u Užicu i u Sevojnu uvek visoka. U Sevojnu je 2022. izlaznost bila 70%.

Ako se vratimo malo unazad, Užice ima dobar rezultat prvo opozicioni 2024. pa potom imamo i nastupe opozicionih odbornika u skupštini koji značajno utiču na javno mnjenje u Užicu. Imali smo i prošlogodišnje hapšenje, proteste, tako da je Užice pokazalo da može da se izbori bez obzira na okolnosti sa svim tim mehanizmima koje vlast koristi, počevši od batinaša preko policije. Vidimo da je BIA i u svakoj od ovih opština bila potpuno u službi vlasti, da je pritiskala što ljude koji su bili na listama, što potencijalne glasače opozicije.

Mislim da postoji dosta prostora da mi možemo da unapredimo samu saradnju među svim ovim opozicionim akterima, jer ja mislim da je to ključ za pobedu, da postoji taj neki osnovni vid komunikacije – ako i ne postoji jedna lista na kojoj bi se išlo, postoji taj neki osnovni vid komunikacije baš iz ovih razloga što je iz svega ovoga što smo čuli sada bilo potpuno jasno da kapacitet na lokalu, posebno u tim malim mestima za borbu protiv režima uopšte ne postoji. Dakle, bez Novog Sada u Kuli ne bi bilo ovoga, bez komšija u Majdanpeku, u Boru. Sve te male sredine nemaju dovoljan kapacitet da se samostalno bore eventualno na tim republičkim izborima kada budu bili u nekoj skorijoj nadam se budućnosti. Ta sinergija mora da postoji i moraju se koordinisati na način da se svi, ali bukvalno svi udruže i da se – ako ne zajedno, onda bar bez međusobnih varnica i bez međusobnog sukobljavanja – ide ka nekoj vrsti pobede na republičkim izborima i na svakim budućim lokalnim izborima.

Ne može se odbacivati dugogodišnje iskustvo opozicionih političara i političkih partija, bar što se tiče tih nekih tehničkih stvari. Na primer, u Sevojnu smo videli da je to vrlo značajan momenat, lista da padne dva puta i to ne greškom ili pritiskom, nego greškom konkretno ljudi koji su tu listu formirali. Užice je na 7 kilometara od Sevojna. 50-60 hiljada ljudi živi u samom gradu, Sevojno je vrlo blizu Užica, tako da tamo nije bilo mnogo tih incidenata iz jednog prostog razloga što bi se u roku od 10 minuta stvorilo celo Užice u Sevojnu. To je jedna prednost, ali opet kažem, Sevojno moramo gledati u totalno drugom svetlu jer je vrlo malo i gradska je opština.

Igor Velić: Rezultat u Boru je dobar ali mi nismo zadovoljni jer smo išli na pobedu. Mi smo dobili 15 odborničkih mesta, „organizovana kriminalna grupa“ 19, i stranka nacionalne manjine, Vlaška narodna stranka je dobila jedan mandat. Razlika je u 2.000 glasova. Tehnički, mi imamo više mandata od same Srpske napredne stranke, ali tu su i radikali i SPS i nešto od ovog Popovića što je s Rusijom. To su četiri stranke u koaliciji. Tehnički mi imamo više ljudi od samog SNS-a, tako da je rezultat dobar. I generalno šta se dobro pokazalo u ovih 10 mesta da su liste koje su studenti podržali ili na kojima su studenti direktno učestvovali, u proseku uzele 40%. Mislim da je taj rezultat dobar, pogotovo pošto su sve manja mesta, možda je Bor tu bio najveće mesto, što je ohrabrujuće. Zato mislim da je rezultat dobar, a da li smo mi u Boru u tom smislu zadovoljni, nismo. Jer nama je samo pobeda garantovala da nam glave budu sačuvane.

U tom smislu ne mogu da budem zadovoljan kad mi je bezbednost ugrožena. Ima sad tu i još jedna stvar. Na primer, oni su u Boru pokušali da referendumsku atmosferu unište i mislim da će to da rade i na nacionalnom nivou. Bor je imao sedam lista: SNS, studentsko-građansku i još pet lista koje su soft-SNS, što direktno što indirektno povezane sa SNS-om. Za dve liste smo pokrenuli i krivične postupke protiv načelnice gradske uprave i overivača, gde potpisnici liste broj 1 i 5 i 7 su isti visoki funkcioneri SNS u Boru, a razlikuju se potpisi. Mi imamo da je SNS učestvovao i u prikupljanju potpisa za druge liste u Boru, te liste su ostale ispod cenzusa a one su odnele 2.600 glasova. Pored sve represije, krađe, neregularnosti, da nije bilo tih fantomskih SNS lista, mi bismo pobedili.

Mislim da će i na nacionalnom nivou „organizovana kriminalna grupa“ namerno da poništi referendumsku atmosferu, da će ko zna koliko fantomskih lista tu da bude. Braniti izbore, izbornu volju, mi smo na svakom mestu imali dva kontrolora, a oni su imali sedam svojih lista. Koliko je tu njihovih kontrolora bilo. Oni su zatvarali naše kontrolore, sa sve kutijama bežali sa biračkog mesta. Mi moramo da vodimo računa kako da te fantomske liste spustimo, kako da njih neutrališemo, kako da se njima ne prelije tih pet-šest posto koji će možda da budu presudni i na nacionalnom nivou. To je ono na šta treba misliti, kako to sprečiti, preduprediti.

Ima tu kritika na naš račun, gde ne može „Nu dau“ da se pusti, znači „Nu dau“ koji ima konstantan rast, kad kažem konstantan rast imaju duplo više odbornika nego u prošlom sazivu, gde je u Majdanpeku 5.000 puta teže nego u Boru, a čuli ste kako je u Boru. I onda mi imamo i medijski i operativno i logistički sa naše strane da jedno mesto puštamo.

Mirjana Đurđević: Da, jeste, slažem se da smo pušteni niz vodu i mnogo ti hvala što si ti to rekao, što ja nisam morala da kažem. Naša ideja je bila, pošto smo već imali neke tribine, da ih ne skupljamo i tog 14. marta jer to su sve isti opoziciono nastrojeni ljudi, jer dođu ćaciji pa ih popisuju, policija, pa ih popisuju. Onda smo nekako odabrali da to ne odradimo, taj protest, ali hvala ti što si to rekao.

Igor Velić: Znači u tom smislu kad jedan od nas strada, ako ne podelimo to stradanje sa njim i mi smo saučesnici u tom stradanju. To je sad bitno da znamo, zato su zborovi uradili u Boru veliki posao, nisu bili dužni iz Beograda da dođu 300 kilometara do Bora.

Vladan Sinđić: U Boru nije bio samo Novi Beograd, nego je i Zemun bio. To upravo hoću da kažem, to možda ide u prilog ovoga da li je Majdanpek zaboravljen. Mi nismo mogli sve da pokrijemo. Ne mislim mi Zemunci i Novobeograđani, nego generalno. Nas je u Boru bilo otprilike 400, a Igor je rekao da je njih bilo 2.000. Znači mi smo bili jedan prema pet. Samo mi koji smo bili na ulici i branili izbornu volju lokalaca. Sukobi su bili tamo gde je bilo najviše mogućnosti da se dobiju izbori. Nažalost, procena je bila da nećemo. I pričali smo o tome šta će se desiti na narednim izborima, kada mi budemo morali da budemo u Zemunu i na Novom Beogradu, a ne da dođemo u Bor. To je sad jedno posebno pitanje i zato je mobilizacija ljudi, kao što je i Milica rekla, vrlo važna u ovom trenutku.

Režim je ogromne novce slupao u ovih deset lokalnih sredina, u izbore. Ogromne novce. Od tih 2.000 njih, njih je recimo hiljadu i nešto više svakodnevno bilo u Boru u poslednja dva meseca. Znate li koje su to pare. Sad to treba multiplicirati na celu zemlju kada se budu održali parlamentarni izbori.

Mislim da bi pored pravnih i svih drugih elemenata dokazivanja šta se sve dešava, vrlo važan element bio i forenzička finansijska dokumentacija. Ja odavno već pričam na raznoraznim sastancima civilnog sektora, da je nama finansijska forenzika potrebna i važna. Da jedan jak nacionalni tim finansijskih forenzičara treba da počne da pretresa sve u zadnjih trideset i nešto godina, ne samo ovih nesrećnih 13-14 godina. I samo ću još jednu stvar da kažem, da je na sceni na delu trenutno otvoreni rat organizovane kriminalne grupe i celokupnog državnog aparata protiv sopstvenog naroda. Toga svi moramo biti svesni.

Peščanik.net, 09.04.2026.