Sa planine vila kliče: „Nisi nadležan, predsedniče!“
:gusla:
Korisnik Ɲιηɗžα, Mreža X, 8. februar 2025.
Povodom katastrofalnog požara u Deliblatskoj peščari – koji je počeo 21. jula 2026. godine, besneo narednih mesec dana i duže, pri čemu je izgorelo više od 3.500 hektara šume, što ga čini jednim od najdugotrajnijih požara u Evropi u 2026. godini – pravni tim Kreni-Promeni je 22. avgusta 2026. započeo izradu krivične prijave protiv: Đura Macuta, predsednika Vlade; Aleksandra Vučića, predsednika Republike; Ivice Dačića, ministra unutrašnjih poslova; Luke Čaušića, načelnika Sektora za vanredne situacije, „zbog krivičnih dela neotklanjanja opasnosti iz člana 285. stav 1. i nesavesnog rada u službi iz člana 361. stav 1. Krivičnog zakonika“. Na svom X nalogu, predsednik Pokreta, Savo Manojlović, napisao je da je uprkos javnim apelima 10. i 13. avgusta, predsednik Republike Aleksandar Vučić 16. avgusta „kategorički odbio međunarodnu pomoć koju su ponudile EU i Rusija, uz eksplicitnu izjavu: ’Možemo sami, nema razloga za brigu.’ (…) Nepostupanjem nadležnih, kao i pritiskom nenadležnih organa da se ne reaguje, naneta je nemerljiva šteta imovini i zdravlju građana Srbije. Navedena lica su svojim delovanjem izvršila niz krivičnih dela.“ U komentarima na njegovu objavu razvila se zanimljiva razmena između anonimnog korisnika „Narodni neprijatelj“, koji piše: „Najgori populizam na koji mogu da nasednu samo veći debili od tebe. Predsednik Republike nadležan za šumske požare? I ti si dečko doktor pravnih nauka?“ Na to se Savo Manojlović nadovezao komentarom: „Naravno da nije nadležan. Ali je očigledno da je iskoristio politički uticaj i pritisak da nadležni organi ne reaguju. Drago mi je da se i njegovi botovi slažu sa onim što svi znamo: NIJE NADLEŽAN.“
Politički iskaz „nisi nadležan“ nastao je na početku studentskih protesta kao prvi autentični slogan studenata u blokadi, kao delatne zajednice, a koji je odjeknuo i dobio šire simboličko i političko značenje. Nakon izbijanja studentskih demonstracija, na studentskim plenumima su 4. decembra 2024. usaglašena i javno objavljena četiri zajednička zahteva. Prvi i najvažniji glasi: „Objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu.“ Ovi zahtevi su upućeni nadležnim ustanovama Republike Srbije a, pre svega, Vrhovnom javnom tužilaštvu i Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal; pored toga, studenti su se obraćali i policiji sa zahtevom da ih zaštiti od nasilja.
Studentske zahteve je podržao Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu, na čelu s rektorom Vladanom Đokićem, već 10. decembra 2024. godine. Sledećeg dana, 11. decembra, putem Radio-televizije Srbije, građanima se obratio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i teatralno pokazivao dokumentaciju o nadstrešnici, razvrstanu u nekoliko registratora, te najavio da će biti objavljena na sajtu Vlade i nadležnih ministarstava. Takođe, najavio je ispunjenje i četvrtog studentskog zahteva za povećanje izdvajanja iz budžeta Srbije za materijalne troškove državnih visokoškolskih ustanova od 20 odsto. Usledila je kritika opozicije i javnosti, koja je ukazala da on „nema ovlašćenja da kod sebe drži ta dokumenta“. Profesorka Pravnog fakulteta Union i republička poslanica Zeleno-levog fronta, Jelena Jerinić, zapitala se otkud ta dokumenta u posedu predsednika i izjavila: „Te informacije treba da objavljuju oni organi u čijem su posedu te informacije, ali koji su za to nadležni (…) Ako su oni te informacije dostavljali predsedniku, samo predsedniku, to svakako čine izvan nekog zakonskog ovlašćenja. Posebno ako se pozivaju na to da u interesu istrage sada ne mogu javno da objavljuju te informacije, onda zapravo je pitanje odakle njemu. Da li mu je to tužilaštvo dostavilo ili neko od ovih državnih organa.“
Advokatska komora u Srbiji obustavila je rad na sedam dana, u periodu od 20. do 26. januara 2025, u znak podrške studentima u blokadi i njihovim zahtevima. Aleksandar Vučić je zatim, tokom medijskog gostovanja na TV Happy, nazvao pobunjene advokate „ruljom“ i najavio da će „neko drugi“, a ne postojeće advokatske komore vršiti upis i brisanje advokata. Advokatska komora je javno osudila ove izjave, navodeći da one krše Zakon o advokaturi, što predstavlja grubo kršenje Ustava Republike Srbije, s obzirom na to da „predsednik Republike Srbije nije nadležan da donosi odluke u ovoj oblasti“.
Nadležnosti Predsednika Republike Srbije definisane su Ustavom (2006) u članu 112: „Predsednik Republike: 1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu; 2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom; 3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista; 4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom; 5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade; 6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika; 7. daje pomilovanja i odlikovanja; 8. vrši i druge poslove određene Ustavom. Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.“
U opisu nadležnosti, svakako, ne stoji sudska vlast.
Kako je predsednikov medijski performans pokazivanja dokumentacije o nadstrešnici kritikovan, te protesti i blokade nastavljeni, on je krajem januara pozvao studentske predstavnike na dijalog, kako bi mu objasnili koji zahtev nije ispunjen, a kao državne neprijatelje tada je diskurzivno markirao vođe opozicije, pominjući „manipulatore od Jovanovića, Aleksića, Kreni-Promeni, Đilasa, Marinike i ostalih“. Studentski odgovor bio je odbijanje uz jasno isticanje: „Mislimo da on nije nadležan i da ga niko ništa nije pitao, studentski zahtevi su jasni i tu nema prostora za dijalog.“ Tako je i nastao slogan, u kome je direktni adresat Aleksandar Vučić – „Nisi nadležan!“ i sintagma „nenadležna predmetna institucija“, koja referiše na instituciju predsednika, a u aktuelnom društvenom kontekstu ima ironični prizvuk jer podražava birokratsko-administrativni jezik, prevodeći sveprisutnu, svepatronizujuću i, prema provladinim medijima, svemoćnu političku figuru Aleksandra Vučića u obezličeni institucionalni termin. Nakon toga se pojavio i neologizam Nenadležnik, uz druga pejorativna preimenovanja – Nepomenik, Hulja i slično. „Nisi nadležan“ se ubrzo pojavio na mnogim protestnim banerima – na primer, „Nisi nadležan, a nisi ni normalan“ – i bedževima.
Predsednik je zatim uputio poziv Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu, prvo preko Instagram naloga 2. februara, zahvaljujući svim građanima i građankama, bilo da su u protestu ili ne, referišući na „lekovitost“ dijaloga i odgovornost Kolegijuma, profesora i profesorki, dok je studentske proteste ocenio kao vašarsku i Egzit atmosferu, kojom se zapravo ne odaje počast žrtvama, implicirajući da iza svega stoji pokušaj uplitanja stranog uticaja u formiranje vlade. Zatim je javnim saopštenjem 3. februara opet pozvao Rektorski kolegijum na dijalog, kada je referisao na studentsku ocenu o njegovoj nenadležnosti tako što se pozvao na Ustav Srbije, član 111, po kome „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“. Studenti i studentkinje Pravnog fakulteta u Beogradu uputili su apel Rektorskom kolegijumu da odbije poziv predsednika Srbije, referišući na njega obezličenim terminom „pomenuta institucija“, koja ima za cilj da indeksira nadležnosti institucije koju reprezentuje i ističući: „U vezi sa pozivanjem na član 111. Ustava, smatramo da pomenuta institucija od početka studentskih blokada radi na svemu osim postizanju državnog jedinstva i ne vidimo nikakvu naznaku da će se nešto u tom pogledu promeniti. Osim toga, zahteve su ispostavili studenti, a ne Uprava univerziteta, te je na nama i da se izjasnimo da li su oni ispunjeni.“ Odazivajući se na studentski apel, Rektorski kolegijum je odbio poziv predsednika, ističući i svoju i predsednikovu nenadležnost da prosuđuje o studentskim zahtevima: „Niz nedoslednosti u javnim istupanjima predstavnika državnih organa ne uverava da je dijalog koji vodi ispunjenju studentskih zahteva moguć, a ni delotvoran, ako se organizuje između dve strane koje nemaju mandat da o zahtevima raspravljaju i kojima zahtevi nisu ni upućeni.“ Tada je kao „državni neprijatelj br. 1“ diskurzivno markiran i medijski targetiran rektor Đokić, uramljen u medijske okvire „stranog agenta“ i „domaćeg izdajnika“, što je nastavljeno do današnjih dana.
„Nisi nadležan“ nastavlja da cirkuliše u raznim kontekstima i sa raznim adresatima, iako je primarni adresat ostao Aleksandar Vučić, u ulozi predsednika. Slogan „Nisi nadležan“ je naročito dobar primer indeksijalnog i pragmatičkog jezičkog delovanja, jer sam iskaz ne samo da opisuje odnos predsednika prema nadležnostima (konstativ), nego izvodi čin osporavanja njegove legitimnosti da govori ili odlučuje u određenoj oblasti (performativ). I dalje, iskaz pokušava da javnim izricanjem proizvede promenu u političkom odnosu, odnosno da ospori, delegitimiše ili simbolički oduzme adresatu pravo da se predstavlja kao nadležan. I šire, implicitno upućuje poziv ustanovama – nadležnima da rade svoj posao, a javnosti da shvati zakonske okvire nadležnosti predsednika.
***
Razmena između predsednika i studenata je odjeknula. U februaru 2025. izlazi niz autorskih članaka koji tumače ovaj slogan. Bojan Bednar, novinar iz Beograda, piše za Al Jazeeru: „Svojim prestrašenim roditeljima, sanjivim bakama i dekama, i čitavoj bulumenti nezainteresovanih ili samoživo oportunih rođaka, kumova i komšija koji godinama svakodnevno trpe Vučićeva verbalna zlostavljanja, studenti su kratko, jasno i s punom akademskom izuzetnošću jednostavno ukazali na nespornu činjenicu – da on jednostavno ’nije nadležan’. Poruka je svojom dramatičnom jednostavnošću pokrenula čitav niz procesa u glavama građana kojima je odjednom postalo jasno da, kao što zbog karijesa odlaze stomatologu, tako i po pravdu treba da idu u tužilaštvo i sud, da se obrate zakonima i Ustavu, a ne nekom neostvarenom i samoproglašenom Vođi (…) O tome da Vučić nije nadležan počeli su otvoreno da govore i najuzdržaniji, pa je postolje lažnog idola počelo da puca.“
Nenad Baković, sudija Osnovnog suda u Kragujevcu, piše za Danas: „’Nisi nadležan.’ Nijedne druge reči bolje ne oslikavaju promišljenost i preciznost u postupku donošenja studentskih odluka koje za krajnji cilj imaju ispunjenje njihovih (ne)mogućih zahteva, odgovarajući autokrati na sva njegova nastojanja da na sebe prebaci fokus pažnje javnog mnjenja, koje se nepovratno okrenulo studentima, kao nezaustavljivoj društvenoj sili (…) Rečima ’nisi nadležan’ ne vređaju ’vrhovno božanstvo’, već ga autoritativno svode na njegovu funkciju koja mu shodno Ustavu pripada (…) Sa druge strane, moj je utisak, a rekao bih i velikog broja građana, ove reči sadrže razdirući ignorantsko – ironijski odnos studenata prema ovom liku.“
Slogan je kao politička poruka korišćen i u drugim kontekstima i sa drugim adresatima. Nakon policijskog nasilja, tokom avgustovskih demonstracija 2025. i sukoba s demonstrantima, Nenad Stefanović, glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, naložio je masovno hapšenje učesnika protesta u Beogradu, a koji se terete za nasilničko ponašanje na javnom skupu. Nakon što su sudije Višeg suda utvrdile da su za te slučajeve zadužena osnovna tužilaštva, Stefanović je uputio dopis sudijama, u kom je poručio da se ne slaže sa njihovim pravnim stavom, dok je odgovor sudija bio „da glavni javni tužilac nije nadležan da daje mišljenje i razmatra pitanja od značaja za stručno usavršavanje javnog tužilaštva, sudsku praksu i sporna pravna pitanja, niti da zauzima pravne stavove radi ujednačavanja javnotužilačke prakse, već je to u isključivoj nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva kao stručnog tela“. Naslovi opozicionih medija su ovaj iskaz dovele u nedvosmislenu vezu sa studentskim sloganom „Nisi nadležan, a nisi ni stručan“ (Nova.rs, 25.08.2025).
Ova prosta predikatska rečenica od dve reči odjeknula je i regionalno. Pod sumnjom za krivično delo napada na ustavni poredak BiH, u martu 2025, Tužilaštvo BiH je zatražilo saslušanje i pritvor za Milorada Dodika, Radovana Viškovića i Nenada Stevandića. Predsednik Srbije je izjavio da Srbija nikad neće podržati ova hapšenja. Član Predsjedništva BiH, Denis Bećirović, 20. marta 2025, poručio je Vučiću: „Mi u Bosni i Hercegovini potpuno razumijemo građane Srbije, a naša poruka Aleksandru Vučiću također glasi: Nisi nadležan! Vrijeme je da zapamti ove dvije riječi – nije nadležan. BIH je punopravni član UN-a, OSCE-a, brojnih međunarodnih organizacija, te je pred članstvom u NATO-u i EU. Predsjednik Srbije nije nadležan da se miješa u unutrašnje stvari BIH.“ Izudin Maleškić, 25. oktobra 2025, adresira pak bosanske političare, pozivajući bosansku javnost da uoči slične probleme u BiH: „Dvije riječi koje nikada snažnije i glasnije nisu odjeknule kao što to bi u jeku studentskih protesta u Srbiji (…) Jesmo li se ikada zapitali kolika je naša individualna krivica za sve te ’nenadležne’ koji nam uništiše prošlost, koji nam uništavaju sadašnjost, ali i budućnost. Čuli smo te riječi, ali samo kao poruku upućenu Aleksandru Vučiću, no da li smo svjesni da te riječi čekaju i svakog od nas jednog dana, i koje će svima nama pokucati na vrata kao završni muhur na aktivni život koji je kod većine uglavnom išao linijom manjeg otpora, konformizma i nezamjeranja (…) Pratimo dešavanja preko Drine, a ne vidimo isto stanje do Drine. Tamo nije nadležan ON, a ovamo svi drugi, osim NJIH, ekskluzivnih zastupnika i zaštitnika svih naših prava. Naravno svako u svom toru. Hoćemo li ovdje ikada smoći snage pa im konačno reći NISTE NADLEŽNI!“
***
Jezik ima ključnu ulogu u konstituisanju društvenih odnosa moći, te u načinu predstavljanja i interpretacije stvarnosti i simboličkih vrednosti. Shodno tome, jezičko ponašanje predstavlja važno sredstvo održavanja ili preobražaja ideoloških i društvenih obrazaca, kao i mobilizacije za društvenu akciju. Svesni ove velike moći jezika, vlast i provladini mediji nisu potcenili značaj protestnog jezika, već su ga shvatili kao važno polje simboličke i političke borbe. Ipak, provladin diskurs je bio i ostao reaktivan, ne nudeći nove koncepte. Diskurzivna borba sa protestnim jezikom se svela na njegovu diskurzivnu aproprijaciju i pokušaje njegove dekontekstualizacije i resemantizacije. To se desilo i sa „Nisi nadležan“. Studenti su 5. maja 2025. tražili raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, pozivajući se na član 109 Ustava Srbije, prema kome „Predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu“. Pritom je skovan novi studentski slogan, koji direktno adresira predsednika, igrajući se akronimom njegovog imena, a koristeći imperativ: „KukAVice, raspiši izbore.“ Propoziciona pretpostavka ovog direktivnog govornog čina je da adresat ima nadležnost da raspiše izbore, a perlokutivni cilj slogana je dase na adresata izvrši politički pritisak kako bi raspisao izbore.
Diskurs vlasti u tom trenutku preuzima studentsko „nisi nadležan“, kojim se ukazuje na ograničenost predsednikove institucionalne uloge, i u novom kontekstu transformiše u „postao je nadležan“, istovremeno pripisujući studentima status „nenadležnih“. U Politici, 16. maja, u članku pod naslovom „Niste nadležni“, Vladimir Đukanović, advokat i poslanik Srpske napredne stranke, tvrdi da ovaj zahtev predstavlja svojevrsno vraćanje studentskog diskurzivnog oružja prema njima: „Neka neformalna grupa ljudi koja je okupirala naše univerzitete i fakultete traži izbore. Niti su se nekom predstavili, niti bilo ko zna ko su im predstavnici, ni kako se zovu, ne znaju se njihove biografije, no oni traže izbore i vele da će se na istima kandidovati (…) Dakle, oni koji su do juče govorili kako predsednik države, osoba koja je u dva navrata u prvom krugu predsedničkih izbora dobijala mandat od naroda, nije nadležan, a valjda su nadležni oni za koje niko živ ne zna ko su, odjednom sada traže izbore od te ide osobe koju proglasiše nenadležnom. Eh, kako se samo kolo sreće okreće (…) Strpljivo i mirno vlast je mesecima trpela sve i svašta, ali je dočekala da maske padnu i da tzv. studenti pokažu svoje pravo lice.“
Istovetnu diskurzivnu aproprijaciju i rekontekstualizaciju ovog slogana preduzeo je i sam adresat, upotrebivši je kao deo sopstvene političke retorike. Na „svenarodnom saboru“ pod naslovom „Ne damo Srbiju“, koji je organizovao novoosnovani Pokret za narod i državu, u Nišu, 17. maja 2025, Aleksandar Vučić je poručio: „Konačno sam, kako i oni kažu, postao nadležan, nema više vaših zahteva. Ne zanimaju me vaši zahtevi. Završili smo sa vašim zahtevima (…) I da im kažem odmah, izbora će biti kada nadležne institucije donesu odluku, a oni su apsolutno nenadležni da izbore traže. Tako da, mišljenje nenadležnih nije važno. A nadležni kada donesu odluku, pobedićemo ih kao i uvek, ali malo ubedljivije.“ Tako je Vučić studentski slogan najpre prisvojio na ironičan način i pokušao da preokrene njegovo značenje, vraćajući sebi legitimitet – „Konačno sam, kako i oni kažu, postao nadležan“ – a zatim je napravio inverziju odnosa nadležnosti, pri čemu se isti leksički element (nadležan/nenadležan) koristi za diskvalifikaciju studenata.
Ovi iskazi pokazuju da su predstavnici vlasti svesni studentskog označavanja Aleksandra Vučića kao „nenadležnog“ u brojnim institucionalnim okvirima i društvenim kontekstima, ali ga ironijski prisvajaju i uvode u sopstveni govor, pokušavajući da slogan dekontekstualizuju, te da mu promene vrednost i funkciju. Ova diskurzivna strategija, dakle, ima za cilj da jezičko sredstvo u službi kritike vlasti postane, uz pomoć rekontekstualizacije, sredstvo koje se usmerava protiv svojih tvoraca – studenata i studentkinja u blokadi, odnosno protiv antivladinih protesta.
***
Bez obzira na pokušaj diskurzivne aproprijacije i rekontekstualizacije, slogan je zaživeo u značenju koje su mu pridali studenti i studentkinje. Kao takav, komodfikovan je na cegerima, majicama, šoljama. Studentski video, 3.februara 2025, poručuje: „Niko te ne gleda. Niko te ne sluša. Niko te ne pita. Nisi nadležan.“ Slogan se pojavljuje u igri vizuelnih znakova i reči u kojoj se aludira na uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, 9. oktobra 2025, čiji cilj je da se ruski vlasnički paket, koji iznosi oko 56% (Gazprom Njeft i Gazprom), otkloni. Pojavio se i u nazivu rubrike „Šta se mešaš bre, kad nisi nadležan bre?“ u emisiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“.
Pank grupa Odlazi (Ruke su vam krvave) koristi ovaj slogan za refren svoje pesme, 9. februara 2025: „Nisi nadležan! / Nikad ni bio! / Nisi, nisi nadležan! / Običan tiranin! / Ti si Nisi nadležan! / Odbrojavamo ti dane. / Ti si Nisi nadležan! / A uskoro će da svane! (2x).“ Dimitrije Vasiljević, džez kompozitor, objavio je 3. maja 2025. pesmu u kojoj varira ovaj slogan, pojačavajući ga kritičkim konstatacijama i diskurzivnim projekcijama budućnosti: „Nisi nadležan i nisi normalan / I zato sudiće ti studentska generacija. / Nisi nadležan, još manje normalan / I zato dosta nam je svih tvojih trikova. / Nisi nadležan i nisi normalan / I zato stići će te studentska revolucija (…) Nisi nadležan i nisi normalan / I zato raspada ti se tvoja mafija“ (…) Nisi nadležan i nisi normalan / I zato sudiće ti kuka i motika.“ Grupa „Nestvarni Melos“ takođe objavljuje pesmu u čijem naslovu je ovaj slogan, u kojoj nabraja Vučićeve radnje koje prevazilaze njegove nadležnosti: „Džabe nudiš jeftin stan, / NISI NADLEŽAN! / I što je neko pomilovan, / NISI NADLEŽAN! / Na dijalog pozivaš, / NISI NADLEŽAN! / Zahteve da ispunjavaš, / NISI NADLEŽAN! / ref. NISI NADLEŽAN! (6x).“
„Nisi nadležan“ nastao je kao prvi izvorno studentski protestni slogan, čiji je direktni adresat aktuelni predsednik Srbije, a performativni učinak delegitimizacija njegovog delovanja izvan ustavnih nadležnosti. Istovremeno, slogan indeksira željeni društveni poredak u kojem svako postupa u skladu sa svojim nadležnostima i stručnošću, a za svoje postupke snosi odgovornost. Diskurs vlasti pokušao je da ovaj slogan diskurzivno prisvoji i rekontekstualizuje, uspostavljajući ponovo nadležnost predsednika, a oduzimajući nadležnost studentima u blokadi u njihovom zahtevu da predsednik raspiše vanredne parlamentarne izbore. Ipak, taj pokušaj diskurzivne aproprijacije i resemantizacije nije uspeo, o čemu svedoči dalja cirkulacija slogana u značenju koje su mu studenti i studentkinje izvorno pripisali.
U međuvremenu, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 22. avgusta 2026. da će izdati nalog za identifikaciju i procesuiranje osoba koje na društvenim mrežama šire lažne vesti o požaru u Deliblatskoj peščari, zbog sumnje da su izvršile krivično delo izazivanja panike i nereda. To se prevashodno odnosi na objave na društvenim mrežama o navodnim planovima vlasti da na jednom delu Deliblatske peščare izgradi vetroparkove, te o povezanosti požara i tog plana, kao i o nameri vlasti da požar ne gasi. Skupština Srbije, pak, u ponedeljak, 31. avgusta 2026, usvojila je izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima je omogućeno da se gradi na šumskom zemljištu na kome je šuma uništena ili oštećena u požaru. Izmene su usvojene u objedinjenoj proceduri i bez prethodno sprovedene javne rasprave. Studenti i studentkinje, kao i predsednik Vučić i SNS, uveliko su u izbornoj kampanji. Čeka se da aktuelni predsednik konačno postupi u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima i raspiše izbore.
Peščanik.net, 04.09.2026.
