Ko je Alfred Guzenbauer, novi savetnik ukrotitelja srpskih tajkuna i učvrstitelja vlasti, Aleksandra Vučića? Lider Srbije je ranije najavljivao da želi da unajmi uvažene konsultante iz inostranstva, ali na žalost, i dalje nailazi samo na tipove poput “Guzija” (kako ga neki zovu kod kuće). Na prvi pogled, ex-Kanzler Austrije izgleda kao svaki drugi “dosadni stranački apartčik”. Ali ako pogledate malo dalje od njegove stranice na Vikipediji, videćete da je izrastao u prilično kontroverznog državnika.
Za početak, hiljade Rumuna je protestovalo protiv Guzenbauerove kanadske kompanije koja se bavi rudarstvom, što je nazvano “najvećim protestom za zaštitu životne sredine u post-komunističkoj eri”. Guzi i još sedam drugih starijih bogataša, direktora kompanije Gabriel Resources, godinama su čekali priliku da počnu sa gradnjom projekta “Rosia Montana”, koji bi trebalo da bude najveći evropski rudnik zlata u planinama Apuseni, u zapadnoj Rumuniji. Priča se da će četiri rudarske jame imati više od 8 km u prečniku i da će biti vidljive iz svemira. Demonstranti su posebno zabrinuti zbog činjenice da kompanija Gabriel Resources planira da koristi cijanid za ekstrakciju zlata iz rude, što je opasan proces koji je već izazvao mnoge teške incidente u svetu, pa i u Rumuniji. Sada izgleda da će Guzenbauer konačno dobiti odobrenje rumunskog parlamenta da gradi ovaj fantastičan rudnik zlata.
Još jedan problematičan podatak o bivšem kancelaru: od ovog juna on je navodno pod istragom za odavanje osetljivih informacija predsedniku Kazahstana. Guzi poriče sve optužbe. Međutim, ne poriče da je savetnik predsednika Nursultana Nazarbajeva (doduše, i Kanje Vest se takođe druži sa ovim autokratom). A Nazarbajev je, bez sumnje, diktator: predsednik je Kazahstana od pada Sovjetskog Saveza i svaka kritika protiv njega se karakteriše kao krivično delo. Zovu ga “najveći oligarh”, a veruje se da je ukrao najmanje milijardu dolara od naftnih prihoda Kazahstana. Njegova policija je 2011. godine “zasipala mecima” radnike naftne industrije koji su štrajkovali zbog loših uslova rada i neisplaćenih zarada. Za savetovanje Nazarbajeva, Guzenbauer navodno prima “godišnji honorar u visini od sedam cifara”. Tačan broj radnika koji su ubijeni u “zanaozenskom masakru” još uvek je predmet sporenja, iako je moguće da je bilo čak 70 mrtvih. Na sajtu vlade Kazahstana, Guzenbauer hvali Nazarbajeva i dodaje da Kazahstan može poslužiti kao “primer drugim državama”. Za savetovanje diktatora, Guzenbauer navodno dobija “godišnji honorar od sedam cifara”.
A tu je i banka. Sumnjiva Hypo Alpe-Adria grupa ima filijale širom Balkana i rasla je vrlo brzo dok konačno nije propala. Vlada Austrije je morala da je nacionalizuje, samo da bi je izbavila od bankrota. Ali pre toga, Guzi je bio plaćeni konsultant ove banke. Hypo Alpe-Adria je bila duboko upletena u poslove sa ultra-desničarskim austrijskim političarem Jorgom Hajderom, koji je “isušio njene resurse” — i to najmanje 500 miliona evra — da bi platio sopstvene razvojne projekte. Hajder, koji je poginuo 2008. godine usled vožnje u pijanom stanju, poznat je po svojim kontroverznim “nacističkim” stavovima: hvalio je veterane SS trupa, kao ljude od “karaktera” i “ubeđenja”. Guzenbauer je održao i govor na komemoraciji povodom njegove smrti, hvaleći Hajderov “odličan osećaj” za ono što je potrebno menjati u austrijskoj politici.
Bankarski skandal, nazvan još i “najvećom istragom visokog kriminala u istoriji Austrije”, odnosi se i na Iva Sanadera, osramoćenog bivšeg premijera Hrvatske. Sanader, koji trenutno služi desetogodišnju zatvorsku kaznu zbog korupcije, 1995. godine je od ove banke dobio stimulaciju u visini od 545.000 evra. Tokom ratova u Jugoslaviji, hrvatska vlada je zapravo koristila ovu banku za protok novca korišćenog u kupovini oružja.
Banka je navodno takođe pomagala zloglasnom crnogorsko-srpskom beguncu i čuvenom šverceru kokainom, Darku Šariću, da opere 100 miliona evra kroz građevinski projekat u Beogradu, čiji je suvlasnik navodno bila i sama banka. U međuvremenu, Guzenbauer je mirno nastavio da stavlja u džep svoj honorar od 60.000 evra kao “ekonomski konsultant”. Naravno, pre nego što je banka propala.
Juna 2010. godine, Guzi je došao na čelo upravnog odbora najveće austrijske građevinske firme — Strabag. Već narednog meseca, ruski oligarh Oleg Deripska — jedan od najbogatijih ljudi na svetu, sa svojih 8,5 milijardi evra — kupio je 17,6% udela u kompaniji. Naredne godine, Strabag je u Srbiji bio povezan sa velikim korupcijskim skandalom, u koji je umešano državno preduzeće Železnice Srbije. Strabag je još uvek prisutan u Srbiji, a kompanija je prošle godine zabeležila proizvodnju u vrednosti od 72 miliona evra.
Dakle, još jedan aplauz za gospodina Vučića. Ljudi koje je odabrao za svoje strane “savetnike” — Stros-Kan, zatim bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, Guzi i bivši američki ambasador Viljem Montgomeri — zajedno čine vrlo konzistentnu skupinu. Lepo je znati da ako ikada uništite svoju reputaciju učešćem u zakonski i moralno sumnjivim aktivnostima — uvek možete da odete u Srbiju ili Kazahstan i pomažete tipovima kao što su gospodin Vučić ili gospodin Nazarbajev u njihovoj borbi protiv korupcije.
Lily Lynch, Balkanist, 07.09.2013.
Peščanik.net, 16.09.2013.
