Kako u zemlji koja ne napreduje juče uvek teži da izgleda bolje nego danas, možda ima smisla percepciju uporediti sa koliko-toliko pouzdanim podacima. Dakle, u poslednjih trideset godina, Srbija je zabeležila privredni rast od otprilike minus jedan odsto godišnje. To je, naravno, katastrofalan rezultat i ne sluti na dobro, budući da je obično potrebna zaista značajna promena, pojednostavljeno rečeno, svega – da bi se preokrenuo jedan toliko dug trend.

Stvari izgledaju bolje kada se tih trideset godina razdeli na tri desetleća. Osamdesetih godina prošloga veka privreda je uglavnom stagnirala. Ključno za taj period je bila promena u političkom opredeljenju javnosti. Od shvatanja da su liberalna privreda i demokratizacija u interesu Srbije došlo se do masovne podrške autoritarizmu i veličanju upotrebe sile. Potom da su teritorije važnije od ljudskih prava – što se zvalo, zanimljivo, politikom „humanog preseljavanja“.

U sledećih deset godina, međutim, plaćena je cena te politike. Da bi se videlo kolika je, možda ima smisla odmah se zapitati kakav je privredni rast ostvaren u poslednjih deset godina? Prosečan godišnji realni rast je bio oko 4,5 odsto. Kako je nivo proizvodnje sada negde oko 75 odsto onoga od pre dvadesetak godina, a otprilike toliki i u odnosu na onaj od pre tridesetak godina, to znači da je za vlade socijalista, radikala i „humanista“ – godišnji privredni rast bio oko minus 4,5 odsto.

U poslednjih deset godina, opet, uprkos privrednom rastu, dramatično je smanjena zaposlenost i povećan je spoljni dug, a nije ni obezbeđena fiskalna stabilnost. Usled čega će biti potrebno sledećih deset godina dovesti bilanse u red. Ukoliko neki novi „humanisti“ ponovo ne dovedu silu na vlast.

 
Blic, 20.07.2011.

Peščanik.net, 20.07.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija