Kako u zemlji koja ne napreduje juče uvek teži da izgleda bolje nego danas, možda ima smisla percepciju uporediti sa koliko-toliko pouzdanim podacima. Dakle, u poslednjih trideset godina, Srbija je zabeležila privredni rast od otprilike minus jedan odsto godišnje. To je, naravno, katastrofalan rezultat i ne sluti na dobro, budući da je obično potrebna zaista značajna promena, pojednostavljeno rečeno, svega – da bi se preokrenuo jedan toliko dug trend.
Stvari izgledaju bolje kada se tih trideset godina razdeli na tri desetleća. Osamdesetih godina prošloga veka privreda je uglavnom stagnirala. Ključno za taj period je bila promena u političkom opredeljenju javnosti. Od shvatanja da su liberalna privreda i demokratizacija u interesu Srbije došlo se do masovne podrške autoritarizmu i veličanju upotrebe sile. Potom da su teritorije važnije od ljudskih prava – što se zvalo, zanimljivo, politikom „humanog preseljavanja“.
U sledećih deset godina, međutim, plaćena je cena te politike. Da bi se videlo kolika je, možda ima smisla odmah se zapitati kakav je privredni rast ostvaren u poslednjih deset godina? Prosečan godišnji realni rast je bio oko 4,5 odsto. Kako je nivo proizvodnje sada negde oko 75 odsto onoga od pre dvadesetak godina, a otprilike toliki i u odnosu na onaj od pre tridesetak godina, to znači da je za vlade socijalista, radikala i „humanista“ – godišnji privredni rast bio oko minus 4,5 odsto.
U poslednjih deset godina, opet, uprkos privrednom rastu, dramatično je smanjena zaposlenost i povećan je spoljni dug, a nije ni obezbeđena fiskalna stabilnost. Usled čega će biti potrebno sledećih deset godina dovesti bilanse u red. Ukoliko neki novi „humanisti“ ponovo ne dovedu silu na vlast.
Blic, 20.07.2011.
Peščanik.net, 20.07.2011.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022