Šta svako od nas može učiniti u opštini ili gradu u kome živi u procesu priprema za izbore
Tokom više od godinu dana, izbori su svakodnevna tema. Izbori se vide kao put izlaska iz duboko podeljenog društva u kome žive građanke i građani Srbije. Pored dnevnih događaja, u središtu pažnje brojnih analitičara koji prate političke prilike i političkih aktera, nalaze se datumi kada će izbori biti raspisani, izborne liste, referendumska atmosfera sa više ili manje izbornih lista, kampanje u susret izborima, rezultati raznih agencija koje istražuju javno mnjenje pred izbore… Mediji, svaki iz svog ugla, redovno izveštavaju o ovim pitanjima.
Vreme prolazi, a izostaju jednako važna, možda čak presudna pitanja o tome kako se akteri izbornog procesa pripremaju za izbore. U više navrata, kolumnista Peščanika Dejan Ilić je u svojim prilozima i nastupima na televiziji s pravom ukazivao ne samo na značaj procesa priprema za izbore, već i na vreme neophodno da bi se ovi poslovi obavili. Delim njegova zapažanja. Ređe ponešto napišem ili kažem, ali ponešto radim na tome da relevantni podaci budu dostupni barem čitaocima Peščanika.
Pomenimo samo neka od tih, naizgled tehničkih pitanja.
– Da li birači znaju koja izborna prava imaju, pored prava da biraju i budu birani, i da li ih bilo ko o tome informiše?
Koliko vidim ne, a bilo bi važno da znaju. Zasad samo kratka informacija o tome: svaki birač ima 19 različitih prava koja nazivamo izbornim pravima. Od toga, pet prava i instrumenti za njihovo ostvarivanje odnose se na birački spisak; šest prava i za njih vezanih instrumenata birač može koristiti nezavisno od toga na kom biračkom mestu je upisan u birački spisak; osam prava i instrumente za njihovo ostvarivanje birač može koristiti na biračkom mestu na kome glasa, ukoliko je upisan u birački spisak na tom biračkom mestu.
– Da li nam je poznato koliko naših državljana živi u inostranstvu i sa kakvim se problemima oni susreću ako žele da glasaju u inostranstvu?
Ne sme se zaboraviti da je glas birača u dijaspori jednako važan kao i glas birača koji glasaju u Srbiji. Naša dijaspora nema jednake mogućnosti da ostvari svoja izborna prava pod istim uslovima kao i birači u Srbiji. U vezi sa tim samo nekoliko napomena. Broj naših državljana koji borave u inostranstvu su samo nepouzdane procene, jer prilikom popisa stanovništva – iako je postojala rubrika u koju se upisuju državljani Srbije čije je boravište u inostranstvu – ovi podaci nikada nisu javno publikovani. Naši državljani u dijaspori višestruko su diskriminisani. Više izbornih prava ne mogu da ostvare, kao na primer pravo da budu birani, pravo da se kandiduju ili pravo da svojim potpisom podrže neku od izbornih lista. Od njih se, za razliku od birača koji glasaju u Srbiji, zahteva posebna procedura za prijavu glasanja u inostranstvu koja je komplikovana i mora se obaviti u kratkom roku. Birači koji borave u zemljama u kojima Srbija nema diplomatsko predstavništvo, diskriminisani su u odnosu na birače koji žive u zemljama u kojima takvo predstavništvo postoji. Dodatno su diskriminisani ako ne žive u gradovima u kojima je smešteno diplomatsko predstavništvo Srbije, s obzirom da je u nekim zemljama udaljenost od sedišta predstavništva veća od 1000 kilometara. O tome bi se moglo još puno toga reći, zasad je dovoljno da se ljudi u dijaspori bore da ostvare samo aktivno biračko pravo, dakle da imaju samo mogućnost da glasaju.
– Da li potencijalni učesnici u izbornoj utakmici imaju u ovom momentu dovoljan broj građana i građanki spremnih da budu članovi organa za sprovođenje izbora ili posmatrači na narednim izborima?
To je najmanje oko 25.000 ljudi. Složićemo se da to nije malo. Ne manje važno pitanje je da li je pokriveno svako i najmanje biračko mesto, s obzirom na to da članovi organa za sprovođenje izbora moraju imati prebivalište u opštini /gradu u kome i sami glasaju.
– Da li se organizovano radi na obukama kontrolora i posmatrača izbornog procesa?
Obuku bi trebalo da prođe veliki broj birača koji će biti članovi organa za sprovođenje izbora. Za to treba dosta vremena. Na to se odnosi i jedna od preporuka ODIR-a.
– Da li imamo informaciju koliko birača je glasalo van biračkog mesta?
Ne, taj podatak nemamo jer se on u izveštaj o rezultatima izbora ne unosi, mada se unosi u zapisnik o radu biračkog odbora na osnovu koga se utvrđuju rezultati izbora. Statistika taj broj ne iskazuje. Izuzetak su statistički podaci o izborima održanim 2008. godine, kada je broj glasova van biračkog mesta bio ukupno 66.460 (1,60%) – u Centralnoj Srbiji 51.531 (1,74%), Vojvodini 13.741 (1,29%), Kosovu i Metohiji 1.091 (1,17%) i Beogradu 7.977 (0,88%) – i bio je manji od izbornog cenzusa.
Evo nekoliko podataka o tome kako je to bilo na parlamentarnim izborima 2023. godine. Ukupan broj glasova van biračkog mesta je 101.453 (2,65%). Od toga u Beogradu 13.826 (1,45%) što je ispod izbornog cenzusa; u regionu Zapadne Srbije i Šumadije 32.381 (3,14%) što je na nivou regiona više od izbornog cenzusa; u regionu Jugoistočne Srbije 26.976 (3,41%), takođe više od izbornog cenzusa na nivou regiona; u Vojvodini 28.268 (2,85%), ispod izbornog cenzusa. Ovo su samo zbirni podaci, dok su od suštinskog značaja oni koji se odnose na svaku opštinu/grad pojedinačno, a koje bi valjalo da imaju učesnici u izbornoj utakmici. O tome govore sledeći podaci: od ukupno 173 jedinica lokalne samouprave, u 152 (87,86%) glasalo se i van biračkog mesta. Od toga u 101 (58,38%) jedinici lokalne samouprave procenat glasova van biračkog mesta je iznad izbornog cenzusa, u nekima dvostruko (u 19 jedinica lokalne samouprave procenat ovih glasova kreće se od 6% do 9%) pa i višestruko više od izbornog cenzusa u tri jedinice lokalne samouprave. Ovi podaci upozoravaju da je na narednim izborima potrebno obratiti pažnju na glasanje van biračkog mesta.
– Znamo li koliko je birača imala Srbija u aprilu 2026. i koliko je to manje ili više nego na parlamentarnim izborima 2023. godine?
Za početak treba podsetiti da je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku donet tek 2009. Do tada je ovu materiju regulisalo nekoliko članova Zakona o izborima za narodne poslanike. Baze podataka o broju birača značajne su jer se u njima beleže trendovi. Upoređujući izborne cikluse nakon donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, može se konstatovati da broj birača u Srbiji opada u svakom izbornom ciklusu. Na izborima 2012. godine broj birača je bio 6.770.013, na izborima marta 2014. godine 6.765.998 – što je 4.025 birača manje; na izborima 2016. godine 6.739.441, odnosno 26.547 birača manje; na izborima 2020. godine 6.584.376, što je 155.065 birača manje; a na izborima 2023. godine 6.500.666, ili još 1.641 birača manje.
Ali da se vratimo sadašnjici. Radi se na reviziji biračkog spiska, ali nema informacija o tome šta je urađeno. Ipak dostupni su službeni podaci o broju birača na opštinskom nivou, na osnovu kojih se može pratiti kretanje broja birača u svakoj opštini. Do aprila 2026. podaci su objavljivani na mesečnom nivou, a od aprila 2026. objavljuju se svake nedelje, pa je moguće pratiti kretanje broja birača sve do održavanja izbora ma kada se oni dogodili.
Tendencija smanjivanja broja birača se nastavlja. U periodu od parlamentarnih izbora krajem 2023. zaključno sa aprilom 2026. godine, dakle za nešto više od dve godine broj birača u Srbiji manji je za 36.889 (0,57%). Najveće smanjenje beleži se u regionu zapadne Srbije i Šumadije, gde je broj birača manji za 21.141 (1,23%). U regionu jugoistočne Srbije broj birača je manji za 17.942 (1,30%). Smanjenje broja birača zabeleženo je i u Vojvodini, gde je taj broj manji za 7.144 (0,42%). Najveće povećanje broja birača je na Kosovu i Metohiji, gde se broj birača povećao za 5.891 (6,25%). Broj birača povećan je i u Beogradu, za 3.447 (0,21%).
Indikativan je podatak da je u 144 (82,75%) jedinice lokalne samouprave broj birača na parlamentarnim izborima 2023. veći u poređenju sa brojem birača i u februaru i u aprilu 2026. godine.
I dok čekamo da izbori budu raspisani, a Republička izborna komisija saopšti podatak koliko birača ima Srbija možda bi svako od nas mogao nešto korisno da uradi za opštinu ili grad u kome živi.
Da, na primer, u kampanju uključi informisanje birača o njihovim izbornim pravima, da se prijavi i podstakne druge da se prijave da budu članovi organa za sprovođenje izbora ili posmatrači, da organizuje ili bude učesnik obuka za članove organa za sprovođenje izbora ili posmatrače, da podstakne svoje rođake i prijatelje koji žive van Srbije da izađu na izbore i glasaju slobodno i po svojoj savesti, da prati broj birača u opštini ili gradu u kome živi.
Prepreka nema. Potrebna je samo dobra volja, organizacija i koordinacija aktivnosti. I, naravno, kontinuiran rad.
Peščanik.net, 08.05.2026.
