Kakve su šanse pojedinih stranaka na predstojećim parlamentarnim izborima? Iako je zanimljivo kako će proći pojedine stranke, ključno pitanje je kako će proći dva velika bloka – proevropski i izolacionistički. U proevropski spadaju DS, G17+, LDP i stranke manjina. U izolacionistički SRS, DSS, NS i SPS.
Da se meri prema ovom trenutku, izolacionisti bi odneli pobedu. Ako bi 11. maja radikali dobili 39,6%, a socijalisti oko 6%, što je agencija Medium Gallup objavila pre nekoliko dana kao trenutno stanje, onda bi im to bilo dovoljno da sami formiraju vladu, dakle Koštunice i Ilića. D’ontov sistem nudi proširenje broja mandata za stranke koje pređu cenzus na račun onih koji to ne uspeju, pri čemu se veće stranke više „proširuju“. Ako bi glasovi bili dati samo strankama koje pređu cenzus, proširenja ne bi bilo, ali to se ne može dogoditi. Bar desetak odsto glasova na parlamentarnim izborima u Srbiji se raspe, tj. ode strankama koje ne pređu cenzus od 5%.
Da li proevropske stranke mogu da učine nešto da izbore učine neizvesnijim, ako ne i da pobede. Neke prilike postoje i da bismo videli kako se stvari mogu promeniti, ukratko ću analizirati prednosti i slabosti dva bloka.
Osnovna prednost proevropskog bloka je dobra ekonomska i politička perspektiva Srbije, ako bi ova opcija odnela pobedu. Srbija koja se integriše u evro-atlantske integracije je zemlja u kojoj padaju rizici, rastu ulaganja, otvaraju se nova radna mesta i rastu nadnice. Jednostavno, sa ovom opcijom zemlja se razvija i ima perspektivu.
Druga velika prednost ove opcije je što bi zemlja bila bolje uređena i što bi namnožene patologije polako slabile, a jačala valjana pravila igre i kreativne pojave. Rečju, snage tržišne demokratije u okvirima vladavine prava.
Najveći nedostatak proevropskog bloka je što se izbori odvijaju u pregrejanoj emotivnoj, nacionalističkoj atmosferi. U takvim okolnostima jedan broj birača može da se ulovi na logiku, „šta će mi pun frižider i novi auto, kada nam otimaju Kosovo“. Što vreme bude prolazilo, snaga ove motivacije će slabiti, jer je Kosovo ionako definitivno otišlo, a može da se izgubi i pun frižider i novi auto.
Drugi veliki nedostatak proevropskog bloka su neki njegovi političari, koji su usled korupcije, nesposobnosti i opšte nekredibilnosti veliki negativni teret. Lek za ovu slabost je jednostavan – rešiti se takvih osoba i uzeti nove, stručne i nekompromitovane. Ali, pitanje je da li vrhovi stranaka mogu da izvedu takvu operaciju u trenutku kada izborna kampanja počinje, bez većeg rizika od sukoba u proevropskim strankama.
Pređimo sada na izolacionistički blok. Njegov najveći saveznik je pregrejana nacionalistička atmosfera. Usled toga, dobiće neke glasove koje inače ne bi dobili. Naravno, kako vreme bude proticalo, glave će se hladiti, a da se to ne bi desilo pre 11. maja, snage ovog bloka će morati da ulože napor šireći požar.
Drugi snažan saveznik izolacionističkog bloka je što nisu bili na vlasti jedno vreme ili nisu bili sa njima svojstvenom politikom. Radikali nisu na vlasti već osam godina, socijalisti su tri godine davali podršku manjinskoj vladi, a DSS je bio na vlasti sve vreme ali sa politikom koja je drugačija od one posle „kosovskog zaokreta“. Rezultat udaljenosti od vlasti izolacionista su dvostruki. S jedne strane, birači su delom zaboravili kako su loše te politike bile, a sa druge im jedan deo birača može poverovati da će rešiti neke probleme – nezaposlenost, korupciju, povratak Kosova.
Iako trenutno ima neke adute, izolacionistički blok ima i ogromne slabosti. Najveća slabost je što ova politika ne vodi nigde. Zbogom Evropo znači zbogom boljem životu i perspektivi zemlje. Ovaj nedostatak ne može da umanji orijentacija na Rusiju, već samo da ga pogorša, pošto će Rusija bez skrupula tražiti da dobije sve više, a da ne da ništa sem „principijelne“ podrške oko Kosova. Ako otpada i Rusija, ostaje jednako loša opcija oslonca na sopstvene snage, što se svodi na to da ćemo „jesti korenje“. Dakle, ovaj blok će lako obrazložiti šta neće, ali neće moći da opravda zašto je tako bedna i besperspektivna njegova glavna orijentacija.
Drugi veliki nedostatak izolacionističkog bloka je teret prošlosti. Srbija je pod vlašću SRS i SPS preživela najveći sunovrat u novije vreme i sećanja na ta vremena kod birača nije teško obnoviti.
Treći veliki problem ovog bloka je nedostatak stručnih ljudi, bez čega se politika svodi na amaterizam. Od socijalista je otišlo i nešto malo polu-stručnjaka koje su imali dok su bili na vlasti, a radikali sa ovakom politikom nikada i nisu mogli da privuku stručnjake.
Ovo je opšta konfiguracija stvari koja će uticati na ishod. Kako će blokovi iskoristiti svoje prednosti, a popraviti i prikriti nedostatke biće odlučujući činilac. Ali, još neke stvari mogu imati izvestan uticaj.
Prva takva stvar, kako sam pomenuo na početku, je da pojedini blok utiče da ima što manje rasutih glasova. Tu veća opasnost preti proevropskom bloku. On bi morao da izbegne da male stranke poput SPO, LSDV i manjinskih i regionalnih stranaka izađu same i ostanu ispod cenzusa. To em umanjuje broj osvojenih glasova, em nudi drugom bloku veće proširenje.
Drugo, proevropski blok treba da vidi da li se nešto glasova može otcepiti od izolacionista. Inadžijska politika može da prođe u afektu, ali joj vreme i činjenice nisu saveznik. Dragan Marković Palma je već javno rekao da ne želi politiku koja će ga odvesti na dijetu, nego takvu koja će doneti investitore i punije džepove. Maja Gojković je takođe izašla iz SRS i oformila lokalnu stranku. Slaba karika je i Velja Ilić, jer njegovi funkcioneri i birači više vole situaciju gde je više para, pa može da se krade i kraducka, nego dijetalnu varijantu sa „jedenjem korenja“. Čak i ako Ilić i Koštunica kao lideri ostanu verni izolacionizmu, deo njihovih birača ih može napustiti, jer je cena te politike enormna, a dobit nikakva. Kosovo je otišlo, a sada može da ode i nada u pristojniji život.
Treće, radikalski glasovi takođe nisu nedodirljivi. Novija istraživanja su pokazala izvestan rast glasova radikala, ne samo zbog Kosova, nego i stoga što je Nikolić u kampanji za predsedničke izbore pokazao pitomije političko lice. Tako je jedan deo birača pomislio da mogu bezbedno da glasaju za radikale. Birači međutim nisu sigurni, neće li radikali dovesti do neke velike nesreće, kao što su rat, potpuna izolacija, hiperinflacija i nestašice. Dobrom kampanjom proevropski blok može ojačati ovaj strah od radikala, tim pre što je on na vrlo realnim osnovama, i time otkinuti radikalima par procentnih poena glasova.
Četvrto, ipak će 11. maja biti skoro tri meseca od proglašenja nezavisnosti Kosova, emocije će malo izbledeti. Umesto 28, nezavisnost će priznati 50-ak zemalja sveta. Sve više ljudi će shvatati realnosti. Ali, da bi vreme radilo za proevropski blok, potrebno je da u međuvremenu ne bude nekih većih incidenata sa ljudskim žrtvama na Kosovu. Dosadašnje akcije „preuzimanja“ graničnih prelaza i železnice su se pokazale kao farsa i šamar onima koji su to iz Vlade Srbije inspirisali. Ako vide da loše stoje i gube glasove, beskrupulozni likovi iz izolacionističkog bloka mogu pokušati da organizuju i neke ozbiljnije akcije, sa ljudskim žrtvama. Time neće povratiti Kosovo, ali će pogoršati izbornu atmosferu.
Peto, vreme do 11. maja će raditi za proevropski blok, jer će ulaganja stati, inflacija rasti, zarade i dinar padati. Biće i političkih i ekonomskih loših posledica velike neizvesnosti i rizika. Iako će loši pokazatelji i znaci biti u porastu, oni međutim još neće biti tako manifestni, kao što će biti posle izbora ako pobedi izolacionistički blok. Pogoršavanje stanja može biti povod delu birača da se otrezni.
Šesto, velika izlaznost je saveznik proevropskog bloka. To je pokazala i nedavna pobeda Tadića nad Nikolićem u drugom krugu predsedničkih izbora. Okolnost da su istog dana lokalni i pokrajinski izbori podići će izlaznost. Zato proevropski blok treba da napravi referendumsku atmosferu sa jasnim „za“ i „protiv“, bez zamagljivanja, tj. bez „sive zone“. U većoj izlaznosti su mu saveznici građanske inicijative, NVO organizacije i normalni mediji.
Da zaključim. U ovom trenutku izolacionistički blok je u prednosti, ali to ne mora biti tako 11. maja. Iako je trenutno favorit, njegova pozicija je za zemlju neodrživa. Uz dobru i veštu kampanju proevropskog bloka, stvari se mogu promeniti. Ako se to desi, to neće biti obična već istorijska pobeda proevropskog bloka. Zemlja će krenuti u dobrom pravcu, a izolacionistički blok će se topiti kao sneg na suncu. I više nećemo biti u opasnosti da takve snage dođu na vlast, čime zemlja ulazi u sasvim novu priču.
Peščanik.net, 09.03.2008.