Budući da je neizbežno da novu vladu sastavi koalicija stranaka, koja je koaliciona moć pojedinih stranaka i ko ima izglede da bude novi predsednik vlade?

U novoj vladi će svakako biti ili DS ili SRS, ali ne zajedno. Učešće svih drugih je neizvesno. Ukoliko ove dve stranke, ili koalicije, dobiju otprilike isti broj glasova, DS će biti u prednosti utoliko što će LDP i, možda, stranke manjina pre izabrati da budu u opoziciji nego da budu u koaliciji sa Radikalima. Preostaju SPS (i stranke koje su sa njima u koaliciji) i DSS-NS. Ideološki ili programski, oni su bliži radikalima. Ukoliko te dve koalicije stranka dobiju više glasova od stranaka manjina i Liberala, vladaće koalicija radikala, narodnjaka i socijalista.

Ideologija, međutim, nije sve. Nije nevažna ni raspodela moći. Posebno ko će biti predsednik vlade? Postoji uverenje da najveće izglede ima Koštunica, jer od toga kojoj se koaliciji on prikloni, ta će biti na vlasti. To nije baš sasvim tako. Pre izbora, u interesu je SRS da narodnjacima ponudi mesto predsednika vlade, dok je demokratama u interesu da to učine posle izbora. No, posle izbora, radikali imaju interes da to učine samo ako to učine i demokrate, a ovi samo ako bi njihova ponuda bila prihvaćena. No, ako obe velike stranke narodnjacima ponude mesto predsednika vlade, ovima je bliža koalicija sa radikalima, iz ideoloških, a i iz razloga stabilnosti. Jer sa demokratama bi imali predsednika vlade, ali ne i moć.

Sada ono najvažnije: ako demokrate posle izbora ne ponude mesto predsednika vlade Koštunici, radikali nemaju interesa da to učine. Jer će narodnjaci moći samo da budu manjinski partner u jednoj od koalicija. A i u tom slučaju, više mogu da dobiju od radikala. Dakle, predsednik vlade će biti ili radikal ili demokrata. To je izbor.

Ovome bi trebalo dodati novu ideju koja se, kao i obično, u prvom momentu čini neozbiljnom. Naime, da se opozove Boris Tadić, jer je prekršio ustav. Ukoliko bi narodnjačko-radikalsko-socijalistička koalicija ostvarila ubedljivu pobedu, to će postati ozbiljna mogućnost. A logični kandidat za mesto predsednika republike te koalicije bi bio Koštunica. To lako može da bude sledeći izbor.

 
Peščanik.net, 17.04.2008.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija