Budući da se dosta govori o nedostacima proporcionalnog sistema, u čemu se tačno razlikuje od većinskog? Od posebnog je interesa to da li je proporcionalni sistem uzrok rascepkanosti političkog prostora i postojanja koalicionih vlada? Odgovor je, uglavnom, negativan.

Izborni se sistemi najviše razlikuju po tome kada se i kako formiraju koalicije. Sam izborni sistem ne utiče na razlike u interesima. Najčešće, proporcionalni sistem podstiče koalicije koje se sklapaju posle izbora, dok je kod većinskog sistema obično bolje napraviti koalicije pre izbora. Da bi se ovo videlo, dovoljno je pogledati kako izgledaju partije u zemljama sa većinskim sistemom izbora. One su, obično, široke koalicije, kako po interesima koje reprezentuju, tako i po ideološkim frakcijama koje ujedinjuju.

Kod proporcionalnog sistema, koalicije je najčešće bolje sastavljati posle izbora. Ovo zato što se tada zna ko je koliko glasova dobio i ko ima koliki koalicioni potencijal, pa se prema tome može odrediti raspodela položaja u vladi. Ukoliko su političari i glasači dobro obavešteni, predizborne i postizborne koalicije ne bi trebalo da se razliku, tako da je svejedno koji se izborni sistem koristi.

Razlike se posebno gube kada je reč o izborima na kojima je potrebno doneti neku značajniju odluku. Recimo, u maju prošle godine, izbor je bio između dva suprotstavljena programa, bar kada je reč o odnosu prema Evropskoj uniji. Evropska alternativa je pobedila jer je sastavila koaliciju pre izbora, kao da je reč o većinskom izbornom sistemu, a njihova opozicija je računala sa koalicijom posle izbora, jer je izborni sistem u stvari proporcionalni. Ali je predmet izbora zahtevao podršku jedne ili druge većine.

 
Peščanik.net, 15.05.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija