Foto: Predrag Trokicić

Foto: Predrag Trokicić

Rok za izbor direktora javnih preduzeća ističe 3. marta. Ministar privrede Goran Knežević najavljuje raspisivanje konkursa „narednih dana” i probijanje rokova od „par dana”, uz ocenu da to nije značajno jer je „važno da dobro uradimo konkurse, da se jave najkvalitetniji ljudi koji će znati na mnogo bolji i kvalitetniji način upravljati tim velikim sistemima”.

Bila bi to ohrabrujuća izjava da je Zakon o javnim preduzećima, koji je usvojen u februaru 2016. godine, dao kratak prelazni rok za raspisivanje konkursa, pa da zbog izbora ili bilo kog drugog konkretnog razloga nije bilo vremena da se sprovedu konkursi. Rok je, međutim, bio godinu dana, a nismo saznali na šta je potrošeno tih 12 meseci. Da sve bude još gore, reč je o preduzećima u kojima konkursi nisu raspisani ni posle usvajanja prethodnog Zakona o javnim preduzećima 2012. godine. Tada je lakonski objašnjeno da konkursi ne moraju da se raspisuju, jer su direktori (partijski kadrovi) postavljeni pre stupanja na snagu ovog zakona. Tumačenje nije bilo utemeljeno u sasvim preciznim zakonskim odredbama, ali je politička odluka bila jača od zakona.

Inače, Transparentnost Srbija prati sprovođenje novog Zakona o javnim preduzećima. Pored izbora direktora, troškova, godišnjih planova, ispunjavanja obaveza po pitanju transparentnosti, pratimo i nadzorne odbore. Rok za razrešenje članova nadzornih odbora (NO) koji ne ispunjavaju uslove za ta mesta istekao je u septembru 2016. Tražili smo od javnih preduzeća (JP) i njihovih osnivača (Vlade Srbije, pokrajinske skupštine i skupština jedinica lokalnih samouprava) dokumente koji pokazuju da je izvršena provera da li članovi NO ispunjavaju uslove, među kojima su “najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća” i poznavanje oblasti korporativnog upravljanja ili oblasti finansija.

Uz malobrojne pozitivne primere, dobili smo odgovore koji pokazuju da JP prikrivaju podatke (jedno JP je odgovorilo da nema podatke o stručnosti članova NO, a od osnivača smo dobili podatke koje mu je dostavilo upravo to JP), da se pojedini osnivači nisu obazirali na zakonsku obavezu, da su neki članovi NO svoju stručnost dokazivali izjavama, a od Vlade Srbije smo dobili odgovor bez dodirnih tačaka sa našim pitanjima (opisali su nam proceduru predlaganja kandidata).

Odgovor Javnog vodoprivrednog preduzeća (JVP) Srbijavode nas je posebno razveselio. U njemu se, naime, navodi da se iz biografija dostupnih na sajtu (koje su objavljene tek kada smo poslali dopis i podsetili JVP na zakonsku obavezu) „može zaključiti da članovi nadzornog odbora ispunjavaju uslove”. Nismo shvatili kako da zaključimo da član NO preduzeća čija je pretežna delatnost “inženjerska delatnost i tehničko savetovanje”, a ostale delatnosti uređenje vodotoka, korišćenje voda, zaštita voda od zagađenja, kao i gajenje šuma, slatkovodni ribolov i proizvodnja električne energije u hidroelektranama – ispunjava uslov trogodišnjeg iskustva na poslovima u ovom JP time što je pravnik, bivši direktor kadrovske službe u Fabrici kablova, nekadašnji direktor lokalnog javnog komunalnog preduzeća (JKP). Ili su dve godine na čelu JKP u čijem je sastavu i vodovod protumačene kao trogodišnje iskustvo na poslovima povezanim sa delovanjem Srbijavoda, ili je presudan bio drugi deo biografije u kojoj se nabrajaju političke funkcije kandidata – zamenik gradonačelnika, zamenik predsednika Skupštine grada, narodni poslanik.

Autor je novinar iz Beograda i saradnik Transparentnosti Srbija.

Peščanik.net, 01.02.2017.