Dramatični događaji u Sandžaku koji su pratili sukobe između paralelnih organizacionih struktura Islamske zajednice, bili su u centru pažnje srpske javnosti tokom 2007. i 2008. godine. Do tada, većina građana Srbije nije imala nikakvu prestavu o načinu organizovanja i funkcionisanja muslimana u našoj zemlji, a izuzetna politizacija nastalog problema i diskutabilni nastupi državnih institucija, stvorili su još veću konfuziju u pokušaju razumevanja osnove sukoba i nesporazuma. Stavljajući po strani politički (uloga određenih lokalnih i republičkih političkih struktura, zatim uloge izvršne vlasti države Srbije, odnosno ministarstva vera i ministarstva unutrašnjih poslova), etnički (odnos Vlade Republike Srbije prema nacionalnim manjinama) i ekonomski kontekst (razvijenost regije Sandžaka), osvrnućemo se na sukob koncepcijskih rešenja suprotstavljenih opcija, kao i na hronološki tok krize u Islamskoj zajednici.

Donošenje Zakona o crkvama i verskim zajednicama,[1] kojim država kao “tradicionalnu versku zajednicu” priznaje jednu Islamsku zajednicu, ubrzalo je već postojeću inicijativu za objedinjavanje svih muslimana na teritoriji Srbije u jedinstvenu islamsku zajednicu. Paralelne organizacione strukture islamske zajednice, Mešihat Islamske zajednice u Sandžaku, sa sedištem u Novom Pazaru, i Mešihat Islamske zajednice Srbije, sa sedištem u Beogradu, od raspada SFR Jugoslavije egzistirale su jedna mimo druge i reprodukovale „napetosti“, slične onima koje su nekada postojale između Beograda i Prištine. Nastala su dva organizaciona centra u okviru Mešihata Islamske zajednice u SR Srbiji.

Mešihat IZ u Sandžaku od svog osnivanja održava veoma snažne veze sa IZ u BiH, što je i formalizovano Ustavom IZ u BiH iz 1997.[2] Ova integracija zasniva se na većinskom bošnjačkom nacionalnom korpusu među muslimanima Slovenije, Hrvatske i Sandžaka koji su ušli u sastav IZ u BiH, što je istaknuto i prvim članom Ustava IZ u BiH.[3]

Sa druge strane, Mešihat IZ Srbije, sa sedištem u Beogradu, deluje samostalno od svog osnivanja 1994, koje je usledilo posle preimenovanja (reorganizacije) Mešihata (Starešinstva) IZ Srbije sa sedištem u Prištini u IZ Kosova. Od svog osnivanja Mešihat IZ Srbije pokrivao je teritoriju Srbije, bez Kosova i Sandžaka.

Tokom 2006. intenzivirala se inicijativa za objedinjavanje svih muslimana u Srbiji u jednu organizaciju i zvaničnici oba mešihata su počeli da se sastaju i razgovaraju o tome. Međutim, odmah su se pojavili problemi odnosa nove jedinstvene islamske zajednice sa Rijasetom IZ u BiH i pitanje budućeg sedišta te jedinstvene organizacije.

Zvaničnu inicijativu pokrenuo je Sabor Islamske zajednice u Sandžaku u septembru 2006. formiranjem devetočlanog Odbora za objedinjavanje Islamske zajednice u Srbiji, kojeg su činili predstavnici sa područja Sandžaka, Preševske doline, Vojvodine i Centralne Srbije. U toku nekoliko sastanaka Odbora izrađen je predlog Ustava IZ u Srbiji koji predviđa četiri muftijstva na teritoriji Srbije: sandžačko muftijstvo, preševsko muftijstvo, beogradsko muftijstvo i novosadsko muftijstvo. Ovim predlogom predviđeno je da najviši organi IZ u Srbiji budu Sabor i Mešihat, dok bi muraselu (ovlašćenje) za muftije u Sandžaku, Beogradu i Novom Sadu izdavao reis-ul-ulema u Sarajevu, a za muftiju preševskog predsednik Predsedništva IZ Kosova.[4]

Sa druge strane, Mešihat IZ Srbije predlagao je da se osnuje zaseban Rijaset u Srbiji i da jedinstvenu Islamsku zajednicu čine tri mešihata sa sedištima u Beogradu, Novom Pazaru i Preševu. Prema ovom predlogu, vrhovna uprava IZ Srbije bila bi u okvirima Republike Srbije, a njeno sedište imalo bi rotacioni karakter. Svaki mešihat imao bi pravo da sačuva postojeću organizacionu strukturu, to jest da ostane u sastavu islamske zajednice kojoj i danas pripada, s tim što bi IZ Srbije imala status posmatrača u vrhovnim organima u Sarajevu i Prištini.[5]

I pored brojnih susreta visokih predstavnika mešihata iz Beograda i Novog Pazara, u načelnim stvarima nije postignut dogovor. Mešihat IZ u Novom Pazaru uporno je insistirao na tradiciji odnosa sa IZ u BiH, dok je Mešihat IZ Srbije uporno insistirao na tradiciji srbijanskih muslimana, heterogenoj etničkoj strukturi muslimana u Srbiji i teritorijalnom integritetu Republike Srbije.

Nakon zastoja u pregovorima oko formiranja jedinstvene islamske zajednice u Srbiji, 19. februara 2007. godine, Sabor IZ Srbije u Beogradu usvaja Ustav IZ Srbije i formira Rijaset. Prema izglasanom Ustavu, raspisani su izbori za predstavnička tela i organe IZ Srbije na svim nivoima, a do izbora za vršioca dužnosti reis-ul-uleme izabran je aktuelni beogradski muftija.[6] Ova odluka Sabora IZ Srbije u Novom Pazaru i Sarajevu tumačena je kao jednostran i nelegitiman akt.

Nakon nešto više od mesec dana, tačnije 27. marta 2007. godine, Objediniteljski Sabor Islamske zajednice u Srbiji, koji je održan u Novom Pazaru, usvaja Ustav IZ u Srbiji i konstituiše Mešihat Islamske zajednice u Srbiji sa sedištem u Novom Pazaru. Za predsednika Mešihata izabran je aktuelni sandžački muftija, a saboru je prisustvovao i reis-ul-ulema iz Sarajeva, kao vrhovni poglavar zajednice. Ova odluka Islamske zajednice u Sandžaku nije priznata od strane Islamske zajednice Srbije sa sedištem u Beogradu.

Odnosi između vodećih struktura sukobljenih islamskih zajednica konačno su se zakomplikovali 4. oktobra 2007. održavanjem sednice Vrhovnog sabora Rijaseta IZ Srbije na kojoj je osnovan novi Mešihat IZ Sandžaka, smenjen predsednik Mešihata Muamer Zukorlić i obavljena i zvanična primopredaja dužnosti između Hamdije Jusufspahića i novoizabranog reisa Adema Zilkića. Istoga dana, oštrim protestom oglasio se „smenjeni“ Mešihat Islamske zajednice Sandžaka, na čijem je čelu Muamer Zukorlić koji se tada nalazio u Maroku, a tri dana kasnije, na zasedanju Vanrednog Sabora IZ u Srbiji data je puna podrška organima Islamske zajednice na čelu s glavnim muftijom Muamerom Zukorlićem i najoštrije je osuđeno delovanje grupe imama „protiv legalnih i legitimnih organa Islamske zajednice koje ima za cilj cepanje i destabilizaciju institucija i sistema Islamske zajednice u Sandžaku i Srbiji”.

Tokom 2008. obe organizacione strukture funkcionisale su nezavisno jedna od druge. Izbori u IZ u Srbiji održani su 22. juna (prvi krug) u svih 180 džemata na području cele Srbije, čime je okončan proces objedinjavanja Islamske zajednice u Srbiji. Za glavnog muftiju ponovo je izabran Muamer Zukorlić, koji je na čelu IZ od njenog osnivanja 1993. godine. Sa druge strane, na izborima u IZ Srbije, održanim 24. okobra 2008. ponovo je izabran reis-ul-ulema Adem Zilkić za poglavara te zajednice.[7]

Rezultati paralelnih izbora potvrdili su odlučnost obe organizacione strukture da istraju u svojim koncepcijskim rešenjima organizacije jedinstvene islamske zajednice u Srbiji. Reizborom aktuelnih autoriteta nastavljeno je međusobno osporavanje legitimiteta sukobljenih organizacionih struktura i paralelno funkcionisanje dve islamske zajednice na teritoriji Srbije.

 
Peščanik.net, 16.01.2008.

———–    

  1.  Narodna skupština Republike Srbije Zakon je usvojila 20. aprila 2006. godine.
  2.  “Mešihat Islamske zajednice Sandžaka, Mešihat Islamske zajednice u Hrvatskoj i Mešihat Islamske zajednice u Sloveniji, sastavni su dio Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini.” Ustav Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, član 1, stav 2.
  3. „Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini je jedna i jedinstvena zajednica muslimana u Bosni i Hercegovini, Bošnjaka izvan domovine i drugih muslimana koji je prihvataju kao svoju“, Ustav Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini, član 1, stav 1.
  4. Ovde je neophodno ukazati na paradoks predložene pravne regulative jedinstvene Islamske zajednice: ukoliko se priznaje primat i duhovni autoritet reis-ul-uleme u Sarajevu i poštuju odredbe Ustava Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini prema kojima Mešihat Islamske zajednice u Sandžaku deluje u sastavu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini (član 1., stav 2.) i uređuje organizaciju verskog života na svom području svojim aktima u skladu sa ovim Ustavom (član 80., stav 1.), onda je diskutabilno predlaganje još jednog ustava u okviru organizacione strukture i utvrđenog pravnog sitema iste.
  5. Danas, Beograd, 30.1.2007.
  6.  Zvaničnici Islamske zajednice Srbije optimistično su tvrdili da ova odluka neće pogoršati odnose između mešihata u Srbiji i jednoglasno poručili da „nisu zatvorili vrata za pregovore sa Novim Pazarom”.
  7. Reis-ul-ulema Adem Zilkić je reizabran na predlog Srbijanskog mešihata Islamske zajednice Srbije, koji je, prama Ustavu Islamske zajednice Srbije, ove godine imao pravo da predlaži kandidata za vrhovnog poglavara. Kako je reč o drugom izboru vrhovnog poglavara Islamske zajednice Srbije, 2009. godine pravo na predlaganje će imati Preševsko muftijstvo, dok će svi sledeći biti birani bez sistema rotacije između muftijstava.

Leave a Reply