EntropijaMoralna se prava ne stiču i ne gube, a isto važi i za moralne dužnosti. Svi ljudi su moralno jednaki.

Prvi primer. Nemamo moralno pravo da osudimo rusku aneksiju Krima, jer smo i mi kršili međunarodno pravo. U stvari, moralno pravo se nikako ne gubi, i zapravo postoji moralna obaveza, dužnost osude, posebno ako se veruje da je prekršena u prethodnom, a sličnom, slučaju.

Drugi primer. Nismo dužni da osudimo rusku aneksiju, jer oni nisu nas osuđivali (ili nas neće osuđivati) u sličnim okolnostima. To je opravdanje saučesništva u stvari koja se karakteriše kao kršenje međunarodnog prava, jer se izjednačava sa istim takvim kršenjem u prethodnom slučaju.

Treći primer. Nismo u moralnoj obavezi, jer je kršenjem međunardonog prava napravljen presedan, kojim se sada drugi rukovode. Naravno, kršenjem zakona ili moralnih normi ne stvara se presedan, čak i ako je to kršenje prošlo nekažnjeno ili ako ga moćni čine ponovljeno.

U svim tim slučajevima svi imaju isto moralno pravo na osudu, nezavisno od toga koliko su se pokazali dosledni u korišćenju toga prava u prošlosti, a svi imaju i moralnu dužnost nezavisno od toga koliko su oni ili drugi, recimo, bili ili jesu licemerni kod ispunjavanja sopstvenih dužnosti.

 
Peščanik.net, 12.05.2014.