Moralna se prava ne stiču i ne gube, a isto važi i za moralne dužnosti. Svi ljudi su moralno jednaki.
Prvi primer. Nemamo moralno pravo da osudimo rusku aneksiju Krima, jer smo i mi kršili međunarodno pravo. U stvari, moralno pravo se nikako ne gubi, i zapravo postoji moralna obaveza, dužnost osude, posebno ako se veruje da je prekršena u prethodnom, a sličnom, slučaju.
Drugi primer. Nismo dužni da osudimo rusku aneksiju, jer oni nisu nas osuđivali (ili nas neće osuđivati) u sličnim okolnostima. To je opravdanje saučesništva u stvari koja se karakteriše kao kršenje međunarodnog prava, jer se izjednačava sa istim takvim kršenjem u prethodnom slučaju.
Treći primer. Nismo u moralnoj obavezi, jer je kršenjem međunardonog prava napravljen presedan, kojim se sada drugi rukovode. Naravno, kršenjem zakona ili moralnih normi ne stvara se presedan, čak i ako je to kršenje prošlo nekažnjeno ili ako ga moćni čine ponovljeno.
U svim tim slučajevima svi imaju isto moralno pravo na osudu, nezavisno od toga koliko su se pokazali dosledni u korišćenju toga prava u prošlosti, a svi imaju i moralnu dužnost nezavisno od toga koliko su oni ili drugi, recimo, bili ili jesu licemerni kod ispunjavanja sopstvenih dužnosti.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
