Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Fotografije čitateljki, Slavica Miletić

Ovo je jednostavno objašnjenje nekih činjenica iz poslednjih desetak ili više godina srpske privrede. Više kroz slike nego rečima.

Na prvoj slici je kretanje tekućeg računa bilansa plaćanja od 2000. do 2015. Kao što se vidi, deficit je značajan u čitavom periodu, da bi izneo više od 20 odsto 2008. Tekući račun, to je razlika u uvozu i izvozu robe i usluga, zarada u drugim zemljama, i transfera (doznaka najviše). U proseku je to negde blizu 10 odsto bruto domaćeg proizvoda (sa prilično jasnim trendom, isprekidana linija) deficita koji se finansira zaduživanjem ili drugim finansijskim obavezama prema inostranstvu. Tako su sada te ukupne obaveze, strani dug najvećim delom, otprilike 100 odsto bruto domaćeg proizvoda i povećavaju se.

Slika 1: Tekući račun, % BDP

Slika 1: Tekući račun, % BDP

Na drugoj slici je uvoz robe u evrima. Kao što se vidi, on je bio najviši 2008. godine i tek je prošle godine praktično ponovo postigao taj nivo. Razlog tome jeste naravno recesija i pad potrošnje i ulaganja. Zanimljivo je, pre svega zbog političkih rasprava o sporazumima o spoljnoj trgovini, sa zemljama u regiji i sa Evropskom unijom, da je period rasta uvoza, pre svega onaj koji prethodi multilateralnom regionalnom sporazumu CEFTA, kojim su uklonjene carine tek krajem 2007. i početku primene sporazuma sa Evropskom unijom početkom 2009. Postojanje carinske zaštite pre i njihovo smanjenje i eliminacija kasnije nisu imali značajan uticaj na visinu uvoza.

Slika 3, pak, pokazuje da kretanje carinske zaštite nije imalo naročito veliki uticaj ni na izvoz. On ima stalni trend rasta, osim u periodu najintenzivnije krize 2009. Opet, kao što je poznato, često se ističe kako je liberalizacija trgovine uništila srpsku proizvodnju jer se sve uvozi zbog nedostatka carinske zaštite. Zapravo, posle 2009. izvoz je dodatno povećan, mada bez sumnje sa relativno niskog nivoa i sporije nego u prethodnom periodu. Može se takođe reći i da je još uvek nevelik i da mu je struktura rđava, ali tome su drugi uzroci, a ne nesmetana prekogranična trgovina.

Slika 2: Uvoz robe, milioni evra

Slika 2: Uvoz robe, milioni evra

Izvoz je sada glavni oslonac rasta, dok se uvoz postepeno oporavlja, što je razumljivo kada se ima u vidu da je potrebna tehnološka obnova proizvodnje i usluga. Tako da će određeno ograničenje biti taj strani dug nagomilan u najvećoj meri u periodu do 2008. (a delimično i nasleđen iz devedesetih godina prošlog veka, kada nije bio servisiran).

Slika 3: Izvoz robe, milioni evra

Slika 3: Izvoz robe, milioni evra

Konačno, kakav je uticaj liberalizacije spoljne trgovine na kretanje zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti. To se vidi na slici 4. Stopa nezaposlenosti ima trend povećanja nezavisno od toga što se izvoz, doduše sporije kako protiče vreme, povećava. To znači da je nezaposlenost uglavnom posledica proizvodnje i ponude usluga za domaće tržište. Izvozni sektor doprinosi zaposlenosti, ali nedovoljno u odnosu na to koliko je gubi domaći sektor.

Slika 4: Stopa nezaposlenosti (plavo) i rast izvoza (narandžasto)

Slika 4: Stopa nezaposlenosti (plavo) i rast izvoza (narandžasto)

I to je ta jednostavna priča. Spoljna trgovina nije izvor problema, mada se tek može očekivati da će postati značajan motor rasta i razvoja, domaći sektor je onaj koji ograničava.

Novi magazin, 23.05.2016.

Peščanik.net, 23.05.2016.